Приказивање чланака по тагу Predsjednik Republike Srpske

Предсједник Русије Путин рекао је јуче Милораду Додику да ће се Русија у оквиру Дејтона залагати за окончање рада ОХР-а. То је најважнија порука јучерашњег разговора руског предсједника са предсједником Републике Српске.

Значи, ОХР је, што се Русије тиче, и даље ту - али ће се Русија у наредном периоду залагати да ОХР престане са радом.

То је у потпуном нескладу са оним шта ради власт Републике Српске, која се понаша као да је ОХР већ престао са радом.

Према томе, Русија не подржава рад ОХР-а и Кристијана Шмита, али прихвата чињеницу да су ОХР и Шмит у БиХ. Дакле, јасно је да Кристијан Шмит није имао подршку Русије за измјену Кривичног закона БиХ, по којем је Додик првостепено осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког дјеловања, али Русија прихвата чињеницу да се то десило у вријеме постојања ОХР-а.

Значи, Милораду Додику, између редова је поручено, да мора сарађивати са Тужилаштвом БиХ и Судом БиХ. Да ли је Милорад Додик разумио ту поруку - не знам.
Али бисмо је сви ми у Републици Српској морали да разумијемо и не дозволимо даљњу компликацију политичке кризе, која може ескалирати ако Додикови "војници" неразумно наставе са радом на "новом уставу" и спровођењу потпуно погрешне политике.

(Доктор Драган Ђокановић, 02. 04. 2025)

Прије неколико година зове ме један од бивших високих функционера СНСД-а да се видимо и попијемо кафу. Знамо се још од прије рата, из Сарајева. Водио је војну евиденцију у мојој општини, али ми није изашао у сусрет да ми обезбиједи термин за одлазак у војску, након мог повратка из Швајцарске - иако ми је тада стварно одговарало да одем на, како се то тада звало, одслужење војног рока. Видјевши да ћу морати да сачекам наредну годину, отишао сам да радим тамо гдје је увијек било слободних радних мјеста - у теренске амбуланте, у Општини Зворник. Након седам-осам мјесеци из Зворника сам, ту сам пренио војну документацију из Сарајева, отишао у ЈНА, прво у Требиње, потом прекоманда у Нови Сад, па девет мјесеци Гарнизоне амбуланте у Книну.

Има ту, у Источном Сарајеву, дивних локала и предложим Ковачу ресторан Централ. Нисам му спомињао то око војног рока, већ смо одмах прешли на политички разговор.
"Знате шта, Додику је најбоље да поднесе оставку и мене подржи на изборима за предсједника. Добиће, када побиједим, канцеларију, аутомобил, возача и и те како ћу га уважавати - биће то однос као између америчких предсједника, новог и старог."

Наравно нисам ни очекивао да ће Додик, ако је он послао Ковача да са мном разговара, послушати мој савјет, јер нисам заборавио ријечи Додиковог и мог заједничког познаника Милана Ц. који ми 1993, у бањолучком ресторану Адриа, рече: "Он, министре, само гледа са ким ће да склопи пакт, да се докопа власти. Немојте га никада подцијенити."

Ових дана сам интензивно писао да Додик нема право да Републику Српску увлачи у свој проблем са правосуђем БиХ, којег је претходних година са политичарима из свог СНСД-а изграђивао и његовао, не очекујући да ће се та правосудна машинерија окренути против њега.

Милорад Додик је разуман политичар и паметан човјек. Схватио је да губи битку и напустио земљу. И прије неголи се деси расплет са Интерполом, добио је руско држављанство и биће заштићен. Заслужено! Нико у Европи није, јавно, био бољи и оданији савезник Русији и њеном предсједнику од политичара из Републике Српске - Милорада Додика. Хвала Русији што га је заштитила од освете Нијемца Кристијана Шмита!

Мада је и притвор у Војковићима за људе, ипак је Милораду Додику боље у Москви!

Свако добро, товариш Додик! Пуно среће и здравља Ти желим!

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 04. 2025)

Из јутрошње приватне поште:

"ВОЈВОДО ево читам твоје коментаре и изјаве па дајем мој закључак. Кад си био дијете био си најхрабри па си такав и остао. Имаш моју пуну подршку. Једино ти смијеш у дуел са Додом а нећеш се усрати од страха као Тадић и Босић." (Р.Г, Рогатица)

Па, добро, нисам био само храбар. Био сам и одличан ученик.

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 04. 2025)

"Стање није добро а бојим се да би било лошије са већим дијелом садашње опозиције.", описала је тренутну Републику Српску, госпођа Мира Гајић, у свом јучерашњем коментару на моју објаву "Није требало ни да се враћаш!" - која се односила на Милорада Додика и тешку политичку кризу у Српској.

Да ли у Републици Српској, уопште, стање може бити боље?
Зависи ли то од политичара, или зависи од народа?
Ако зависи од политичара, који би политичар, својом политиком и својом способношћу, могао допринијети да се стање у Републици Српској поправи?
Ако зависи од народа, шта би то наш народ требало да уради да би нам у Републици Српској било боље?

Свети Владика Никола Велимировић је написао: "Да би се уредила држава претходно се мора уредити народ.
Да би се уредио народ претходно се мора уредити породица.
Да би се уредила породица, претходно се мора уредити човјек, сваки појединац.
Да би се уредио сваки човјек понаособ, мора се приближити огњишту Христовом, да му се срце растопи од љубави и разум освијетли истином."

Значи, да би се "уредио" сваки наш појединац мора се "приближити огњишту Христовом", да му се "срце растопи од љубави и разум освијетли истином". Допада ми се тај савјет Светог Владике Николаја.
Међутим, ми би за напредак Републике Српске морали да имамо и способне појединце. Способне, и способније, и најспособније! И у народу, и међу политичарима.

Да је појединац способан - види се! Његова дјела то доказују.
Значи - дјела! Осврнимо се око себе и погледајмо та своја дјела! Има ли их, или нема?
Знате ли неког из актуелне власти Републике Српске да има дјело за поштовање? Знате ли неког из актуелне опозиције да има дјело за поштовање? И једне и друге Република Српска финансира да стварају дјела од користи за народ и Српску. Јесу ли створили таква дјела?

(Доктор Драган Ђокановић, 30. 03. 2025)

Читам јутрос да је предсједник Републике Српске Милорад Додик, написао: "Стигао сам." Прво што сам помислио, било је: "Није требало ни да идеш!", а одмах послије те мисли, услиједила је и друга: "Нити је требало да се враћаш."

Послије тога сам прегледао приватну пошту, и одлучио да објавим ово писмо:
"Пратио сам ваш политички рад и пре ратних дешавања, и били сте интересантни као политичар, али не и превише наметљив.
Брине нас стање у Републици Српској као и оних 90-их.
Из овог муља у којем се налазимо може нас извући само неко ко се није превише политички експонирао и чије намјере су крајње часне и искрене. Да ли ће то бити постојеће опозиционе структуре ојачане патриотама Републике Српске и свим добронамјерним људима, видјећемо.
Постојећа власт је потрошена, и без ових последњих дешавања. Опозиција покушава да се наметне али без јасне визије и довољно снаге да се носи са свим изазовима са којим се суочава Република Српска.
Шта нам је са интелектуалном елитом, ко њих може анимирати и организовати, не рачунајући ону која слијепо слуша и клима за Милорадом.
Свјесни сте да се све претворило у личне интересе и одавно је брига о Републици Српској на маргини доброг дијела политичара. Лично нисам никада био присталица политике СНСД-а и М. Додига, по мени приватне странке која никада није била државотворна, а неће ни бити.
Мислим да ћете се сложити да СДС што извана што изнутра покушавају одавно да елиминишу са политичке сцене.
Добро би било, знајући да сте били блиски СДС-у, исто као оних 90. тих година, покушате и са горе поменутом интелектуалном елитом кренете у формирање тог патриотског блока гдје би се укључили сви еминентни стручни и способни људи из свих области како би се зауставила ерозија и слабљење улоге Републикe Српске као ентитета.
Без јачања опозиционог дјеловања, јачања улоге институција, отворене борбе против криминала и корупције тешко да може опстати било какво друштво, па и наше.
Ово је размишљање једног од учесника и судионика у свим дешавањима у Републици Српској од 90-тих па до данашњег дана и жеља да се нешто гради за добробит будућих генерација.", (Ж.К. из Вишеграда)

Слажем се са господином из Вишеграда. Много нам је боље да нешто градимо за добробит будућих генерација, неголи да постанемо таоци садашњих функционера Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 03. 2025)

Постоје двије политике у Републици Српској. Једна ставља акценат на Републику Српску као државу - то је српска политика, а друга наглашава БиХ као државу изнад Републике Српске - ради се о афирмацији босанскохерцеговачке политике од политичара Срба из Републике Српске.

Одмах послије рата сам кренуо са промоцијом политике у чијем је фокусу Република Српска, то је та српска политика. О томе сам јавно говорио у пердизборном периоду 1996. године, и то је, у два наврата, директно преносила Телевизија Републике Српске. Имам сачуван снимак емисије из студија у Палама, а чуо сам да неко из Бањалуке има сачуван снимак те друге емисије, из студија у Банском двору. РТРС би, наравно, у својој архиви требало да има оба снимка. Послије 1996. године, Телевизија Републике Српске била је за мене недоступна, па је тако и та моја прича о политици Републике Српске за послијератни период, падала у заборав. Политичке странке из Републике Српске све више и више су Републику Српску "утапале" у БиХ.

Појавом друштвених мрежа, почеле су да се стварају претпоставке да поновно изађем у јавност. У почетку је домет био прескроман, али боље икакав неголи никакав - тако сам мислио тих првих година. Упорно сам писао, а и друштвене мреже, како су године пролазиле, постајале су све моћније. Све више људи је читало то што напишем, а и ја се нисам либио да износим своје заслуге за настанак СДС-а, за организовање државних структура Републике Српске, формирање њене полиције, њене војске, за завршетак рата и прихватање Републике Српске. Примијетио сам да је то давало већу тежину мојим текстовима о дневнополитичким темама. То ми је било врло значајно - јер сам желио да млађи људи, читајући оно што напишем, што успјешније повежу неке ствари из историје Републике Српске и да се са више енергије укључују у патриотску политику Републике Српске. Био сам свјестан да су тешке послијератне године убрзале процесе старења и умирања, односиле све више људи који су учествовали у стварању и одбрани Републике Српске, а који су се сјећали мог предратног и ратног политичког ангажовања и који су о томе могли да причају.

Да се вратим на почетак ове јутрошње објаве!
Постоји велика опасност од српских политичара из Републике Српске који, користећи тренутни успјех антисрпских снага и несналажење носилаца власти Републике Српске, траже од бошњачких и хрватских политичара да им помогну да се докопају функција у институцијама БиХ. Опасност за Републику Српску биће из дана у дан све већа, јер ће се ти српски политичари морати да понашају као дужници према свима онима који припремају њихово устоличење и, на жалост свих патриота у Српској, заједнички ће дјеловати против Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 28. 03. 2025)

Суд Босне и Херцеговине расписао је међународну потјерницу за предсједником Републике Српске Милорадом Додиком и предсједником Народне скупштине Републике Српске Ненадом Стевандићем. Потјерница је убачена у систем Интерпола и тренутно се чека потврда Генералног секретаријата Интерпола у Лиону.

Међународна потјерница се налази у систему Интерпола, али још увијек није активна и државе не смију поступати по њој све док Генерални секретаријат Интерпола (сједиште му је у Лиону, Француска) не одобри расписивање потјернице. Информацију да је Суд БиХ расписао међународну потјерницу за Додиком и Стевандићем пренијели су медији у Србији. Информација о расписивању међународне потјернице за Додиком и Севандићем не би могла стићи до медија, да то нису жељели представници власти у Србији.

Нећу се јутрос бавити питањем зашто је власт Србије пожурила да информацију о издавању међународне потјернице за Додиком достави медијима (мада је и то врло интересантно питање), већ Додиковом амбицијом да се нађе на Интерполовој потјерници. Милорад Додик је, као уосталом и свака особа иоле упућена у судску процедуру, знао да након централне потјернице која је расписана за њим у Босни и Херцеговини, слиједи међународна - ако напусти територију БиХ. Без обзира на то, отишао је из БиХ. Прво у Србију, а онда и у Израел. Као да је желио да се за њим распише међународна потјерница.

Има, наравно, Милорад Додик право да одлучује о својој кожи. Међутим, Милорад Додик је предсједник Републике Српске и, као такав, има одговорност према Републици и према грађанима Српске! Чиме смо, ми у Српској, заслужили да се по свјетским медијима шири, а хоће сигурно након што су то урадили и медији у Србији, информација да је за предсједником Републике Српске расписана Интерполова потјерница?
Стварно нам то није требало.

Посланици Народне скупштине Републике Српске морају покренути иницијативу за хитно сазивање сједнице Скупштине и донијети одговарајуће одлуке.

(Доктор Драган Ђокановић, 27. 03. 2025)

"Ви сте по природи рационалан и смирен човјек, што је огромна предност у односу на многе политичаре који су дрски, бахати, бескрупулозни.
Нама је неопходан такав вођа...мудар, образован, просперитетан. Многи се чуде..зашто наше најбољи спортисте "АМБАСАДОРЕ" у свијету - наше вође склањају у страну и обезврјеђују.
Када сте споменули логику, зар није логично да Ви, у најмању руку, будете први савјетник предсједника?
Зашто нисте, одговор је такође логичан, јер је Ваша борба за опстанак Републике искрена, достојанствена и непоколобљева.
Докторе, не треба ни замјерити цитаоцима - збуњени смо. Некада ни логика не може да дешифрује тренутна дешавања у Републици Српској. Једни прекрајају или праве нови устав, други се са Хрватима састају у кафани, без да нас информишу шта смјерају. Понижени смо као народ, како да знамо, ста се иза брда ваља. Ово је национална брука. Нађите инструменте и начин да нас заштитите, као што сте нашли и 90их година. Наша и позиција и опозиција су изгубили све етичке и моралне кодексе. Лијеп поздрав!", написала је јуче госпођа Тања Крунић, у свом коментару на моју објаву "Српски политичари не познају науку - логику!"

Одлучио сам да, госпођи Тањи Крунић, одговорим новом објавом!
Као и 1990. године, и сада нам је потребан народни покрет! Да настави нашу политику из 1991. године - блиских веза са Србијом и Црном Гором и коректног односа са бошњачком и хрватском националном заједницом у БиХ. Ту политику је, у ратним годинама, уништио СДС БиХ, јер са та политика везивала за моје име. Одвајајући се од мене и политике коју заговарам, СДС је дошао у садашњу позицију приљепка странкама попут ХДЗ-а, СДП-а, ПДП-а.
Милорад Додик и његов СНСД, својим посљедњим политичким потезима, приближили су се оном што ја заговарам још од 1996. године. Међутим, они то раде из очаја, покушавајући да заштите себе, а не Србе и Републику Српску. Политика која се води из очаја, не доноси успјех.

Политички успјех за Републику Српску могућ је само након демократских избора - на којима ће народ јасно да каже шта жели. А да би народ могао јасно да каже шта жели - мора имати своје политичке представнике који ће у предизборној кампањи бити потпуно јасни и прецизни, али и чврсти у одлуци да послије избора не преваре свој народ.
Ово што сам написао од срца желим Републици Српској! Што се мене лично тиче - за Србе и Републику Српску сам увијек ту.

(Доктор Драган Ђокановић, 25. 03. 2025)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1452-srpski-politicari-ne-poznaju-nauku-logiku

"Штићене смо личности. Зар треба да ме испоруче у Сарајево зато што сам потписао одлуке Владе или да испоруче званичнике Српске што неки желе?", рекао је Радован Вишковић, предсједник Владе Републике Српске, на јучерашњој сједници Народне скупштине Републике Српске, на којој је усвојен Закон о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, којим је предвиђено да платни коефицијенти буду увећани за 10 одсто за све запослене, а предвиђено је да за полицијске службенике буде утврђена и накнада од 30 одсто основне плате за тежину, природу посла и посебне услове рада.

То "тежина, природа посла и посебни услови рада", с обзиром на околности у којима се тренутно налази Република Српска, треба превести као штићење штићених личности. Дакле, логика каже да штићење Радована Вишковића и Ненада Стевандића постаје опасан посао.
"Зар треба да ме испоруче у Сарајево зато што сам потписао одлуке Владе?", пита Радован Вишковић. Сигуран сам да слично мисли и Ненад Стевандић, предсједник Скупштине.

Значи, да Вишковић и Стевандић не би били испоручени "у Сарајево", млади и способни полицајци су ту да их бране. Од кога да их бране и ко би могао да дође у Републику Српску и ухапси Вишковића и Стевандића? ЕУФОР? ЕУФОР нема мандат. Дакле: једино СИПА!

А шта ако СИПА дође у Републику Српску да ухапси Стевандића и Вишковића по сасвим другом основу - не због рада у Влади и Скупштини? Одавно медији пишу да се у Тужилаштву БиХ комплетирају докази о њиховој умијешаности у ратне злочине. Хоће ли и у том случају полицајци Републике Српске морати да гину од својих колега из СИПА-е, или да их убијају - због ове двојице политичара?

(Доктор Драган Ђокановић, 25. 03. 2025)

Од почетка бављења политиком, значи од краја 1989. године, (Те године сам, видјевши шта се дешава у Хрватској, почео са припремама оснивања политичке странке у БиХ - Демократске странке федералиста, то су садашњи Патриоти Српске!) - наступао сам искрено и патриотски. Од политичких алата на распологању ми је била једино логика, са којом сам се упознао у гимназији.

Логика је грана филозофије која изучава методе мишљења и испитивања. Ради се о науци која се бави формалним условима, принципима и правилима исправног, коректног мишљења. Логика представља вјештину и методу правилног мишљења. Наука је зато што се процес правилног мишљења може, као код физике и математике, свести на законе које може научити сваки човјек. Логика је и вјештина зато што вјежбањем човјек стиче сигурност у своје мишљење.

Знање које сам стекао учећи Логику у школи, и те како ми је користило у рату. Добивши и прочитавши документ о формирању Хашког трибунала, био сам сигуран да Трибунал неће остати само мртво слово на папиру, већ да ће заживјети. Са садржајем документа из Хага упознао сам Радована Караџића, Николу Кољевића, Биљану Плавшић и Момчила Крајишника. Свакодневно смо се виђали, јер смо имали канцеларије у једном објекту на Палама.
"Република Српска има Устав, морамо га поштовати!", рекао сам Радовану, током једног нашег разговора, крајем јуна 1992. Нисам успио да га придобијем. Поновио сам то неколико дана касније као Повјереник Предсједништва Републике Српске, на једној од сједница тог нашег врховног тијела. Ни тада нисам успио да се изборим за поштовање Устава. Проблем са непоштовањем Устава Републике Српске, отворио сам и у септембру 1993. године, на сједници Народне скупштине Републике Српске. Нисам успио да заинтересујем ниједног посланика, ниједног члана Владе и никог из Предсједништва. Био сам сигуран да гријеше и да ће нам за те грешке стићи и рачун и казна. Логика је то говорила. Сви знате како се, нажалост, завршила та прича.

Ни ова власт у Републици Српској не држи до логике. Милораду Додику, као челном човјеку те власти, логика је налагала сљедеће: "Не улази у формирање институција БиХ ако ти то не пише у Уставу Републике Српске! Не улази у чврсте савезе са онима који су били ратни непријатељи Срба и Републике Српске! Логика каже да ратни непријатељи Срба и Републике Српске, не могу бити пријатељи Срба и Републике Српске. Слиједећи логику може се закључити да политичари из бошњачких и хрватских политичких странака, неће бити поуздани савезници политичарима-Србима из Републике Српске. СДА, СДП и ХДЗ су креирали разбијање Југославије, иницирале политичке сукобе од 1990. до 1992, а онда и крвави рат против Срба и Републике Српске. Те три странке, СДА, СДП и ХДЗ, изиграле су СДС у првим годинама послије рата, па сада и СНСД. Логика каже да нема никакве сумње да ће изиграти и друге политичке странке из Републике Српске, јер не могу бити поуздани савезници српским политичким странкама. Да унутар бошњачке и хрватске политике у БиХ настану некакве просрпске политичке странке - није логично!

Неколико година пишем против Александра Вучића због његовог учешћа у Бриселским договорима, непоштовања Устава Србије и издаје Срба са Косова и Метохије. Такође пишем против Вучићевог односа према трагедији у Новом Саду и његовог непријатељског става према младим људима Србије. Логика је Додику налагала да се дистанцира од Александра Вучића због свега тога, а не да студенте Србије и све грађане Србије који су подржали студенте на студентском митингу у Крагујевцу - назива смрадовима (са Вучићевог скупа у Сремској Митровици).

Логика налаже и да народ Републике Српска буде на страни народа Србије, а не на страни Додикове политике подршке Вучићевом режиму.
Присјетимо се дијела дефиниције ове науке - "да се она бави формалним условима, принципима и правилима исправног, коректног мишљења" - у тренуцима када желимо искристалисати наш политички став према бошњачким и хрватским странкама. Дакле: "Формални услови" јесу постојање Дејтонског споразума (односно Устава БиХ) и Устава Републике Српске. И не излазимо изван тих оквира!
"Принципи" - потребно је знати да бошњачки и хрватски политичари немају респект према нама (Србима) и то је непромјењива категорија. С обзиром на то, чак и оно што потпишемо са њима - не смијемо узети "здраво за готово".
"Правило исправног и коректног мишљења" - потребно је да се увијек држимо Устава Републике Српске. Логика каже да се Устав Републике Српске не смије мијењати у проблематичном времену!
Па ви, браћо и сестре из Републике Српске, логички размислите о свему томе.

(Доктор Драган Ђокановић, 24. 03. 2025)