Као вјероватни будући кандидат за предсједника Републике Српске требало би да имам емпатију и према Милораду Додику, и према Ненаду Стевандићу, и према Небојши Вукановићу, и према Драшку Станивуковићу, и према Недјељку Чубриловићу, и према Ненаду Нешићу, и према Милан у Миличевићу, и према Петру Ђокићу, као и према свим члановима политичких странака које воде побројани политичари.

А имам ли емпатију према свима њима?

Најискреније речено: Немам! Нити имам намјеру да им се додворавам због гласова на изборима.

Па могу ли, ако немам емпатију према свим политичким лицима у Републици Српској, бити њихов предсједник?

Устав Републике Српске не познаје термин "емпатија", а не познаје га ни, тренутно важећи, Изборни закон БиХ.
Дакле, што се закона тиче - не постоји правни проблем да (макар формално) постанем предсједник Републике Српске и побројаним политичарима и њиховим страначким "војницима".

Шта ће они мислити о мени уочи избора, у току изборног дана, и након избора - није ме ни брига. Моја је жеља да учествујем на изборима и да грађанима Републике кажем сљедеће:
1. Дужни смо, у овом тренутку, толико и толико.
2. Сљедеће године дуг ће, због раста камата, бити још већи и износиће толико и толико.
3. Ако нам наталитет остане овакав какав је сада - нестаће нас тада и тада.
4. Ако не уложимо средства у школство - школство ће нам бити овакво какво је сада.
5. Ако не уложимо средства у здравство - здравство ће нам бити овакво какво је сада.
6. Ако се и даље будемо понашали како се сада понашамо - нећемо имати ни лијепих ријека, ни лијепих потока, ни лијепих ливада, ни густих и лијепих шума, ни чистих планина.
7. Ако сте спремни да све што сам набројао поправимо, а то не може без "крвавих жуљева" - ГЛАСАЈТЕ ЗА МЕНЕ.
У противном, ако желите да задржите ово стање - гласајте за политичаре за које сте гласали и до сада!

Да ли је, браћо и сестре, у реду ово што сам написао?

(Доктор Драган Ђокановић, 28. 04. 2025)