"Ви, докторе Караџићу, врло добро знате шта сам, на сједници Предсједништва Републике Српске, рекао о злочинима на терену, а рекао сам - настављајући с репликом, гледао сам у правцу свих посланика:
‘Водите рачуна, могу вас, сутра, оптужити и за најтеже ратне злочине. Ви сте људи са именима и презименима, на функцијама сте и сносите одговорност за ситуацију на територији своје општине. Значи, упозорио сам их! Али, када смо отворили ово питање, да га онда и разјаснимо: колико год, многима овдје, изгледало невјероватно да ће се овај рат завршити - он ће, ипак, као и сви остали ратови до сада, једног дана стати, а када се заврши, за ратне злочине ће се одговарати... На плебисциту одржаном новембра 1991. године, чији сам ја иницијатор, српски народ у Босни и Херцеговини позвао је друге народе да остану са њим у Југославији. На тој
одлуци народа почива наша политика. Српски народ никада није подржао чињење ратних злочина. Срби нису геноцидни.", рекао сам на скупштинском засједању на Јахорини, 11. септембра 1993. године. Цитат мог говора преузет је из стенограма Народне скупштине Републике Српске.

Било ми је врло тешко послије те скупштинске сједнице. Нажалост, нисам ни у Влади ни у Скупштини, имао никог од повјерења да подијелим своја размишљања и своја предвиђања о путу којим ће отићи политика која је, те 1993. године, постајала доминантна у Републици Српској, а са којом се нисам слагао...

Прошле су три деценије од те јахоринске сједнице Народне скупштине Републике Српске. Протагонисти политике са којом се нисам сложио, у годинама које су слиједиле пресуђивали су себи, признавали и оно што није била њихова кривица, скривали се, тајна полиција Србије их је хватала и изручивала Хашком трибуналу... Судије тог Хашког трибунала, установљеног резолуцијом Савјета безбједности УН-а, пресуђивали су их за почињене најтеже ратне злочине, чак и за геноцид...

Прије двије године помислио сам да би ми Милорад Додик, након свог мандата у Сарајеву и искуства којег је стекао као Српски члан предсједништва БиХ, могао постати прави политички савезник у тешком времену које сам, поновно, видио да нам стиже...
Нажалост, не доживљавам га као политичког савезника.

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 05. 2024)