"Сребреница је, као посљедње уточиште Бошњака источне Босне требала да падне прије 11. јула 1995. године. Али је 16. априла 1993. године донесена Резолуција Уједињених нација 819. Тада је пад Сребренице спријечен", говорио је Хасан Нухановић из Сребренице, на промоцији своје књиге "Збјег", у којој је Сребреницу описао као "збјег", односно склониште за хиљаде Муслимана из околних општина...

Шта је "збјег"?
Збјег је ријеч која описује привремено колективно склониште, обично у шумама, пећинама, планинама и слично у које се народ склања пред разним недаћама. Збјег чине избјеглице и прогнаници који су с најнужнијом покретном имовином напустили своје домове и привремено се ту настанили. Узроци збјега најчешће су ратови, оружани сукоби, окупација, терор, најава одмазде...

"Збјег" у Сребреници је настао као посљедица оружане борбе Муслимана из бивше југословенске федералне јединице СР БиХ за независну БиХ, у конкретном случају Муслимана из источне Босне, и борбе Срба из бивше југословенске федералне јединице СР БиХ за останак српског народа и (новонастале) Републике Српске у савезној држави Југославији, у конкретном случају Срба из Подриња.

Е, у таквој Сребреници, у "збјегу", како како је назва аутор књиге "Збјег" Хасан Нухановић, настала је 28. дивизија, војна формација која је дјеловала у саставу Другог корпуса "Армије РБиХ". Формирана је 1. марта 1995. на основу одлуке Предсједништва и наређења команданта Генералштаба. Наслиједила је Оперативну групу 8. Сједиште дивизије налазило се у Сребреници. Зона одговорности обухватала је "слободне територије Сребренице и Жепе", а у састав 28. дивизије ушле су:
280. источнобосанска лака бригада
281. источнобосанска лака бригада
282. источнобосанска лака бригада
283. источнобосанска лака бригада
284. источнобосанска лака бригада
285. лака бригада.

У том "збјегу" се, између бројних других злочина, десио и овај:
"Кад смо дошли до депоније, наредили су ми да зауставим и паркирам камион. Измакао сам се на пристојну даљину. Али, кад сам видио њихово дивљање и кад је почело клање, преблиједио сам као крпа. Када је Зулфо низ груди саставио ножем болничарку Раду, притом је питајући гдје јој је радио-станица, више нисам имао храбрости да то гледам. Пјешке сам са депоније дошао у Сребреницу, а они су послије довезли камион... Каросерија је била сва крвава", наводи Ибран Мустафић, у књизи "Планирани хаос 1992-1995", сведочење свог стрица Ибрахима.

Падом Сребренице, на данашњи дан, 1995. године, и након пробоја припадника 28. дивизије кроз Републику Српску, дошло је, на територији Федерације БиХ, до спајања преосталог дијела 28. дивизије са 24. дивизијом у нову 28. дивизију са сједиштем у Живиницама. Кажем преосталог дијела 28. дивизије, јер су приликом пробоја кроз територију Републике Српске имали велике губитке током оружаних борби са јединицама Војске Републике Српске.
Заробљени припадници 28. дивизије стријељани су на територији Републике Српске, и то без пресуда војних судова Републике Српске...
Стријељања ратних заробљеника и организовани премјештај цивилног становништва из Сребренице (Република Српска) на територију општине Кладањ (Федерација БиХ) - у Хашком трибуналу, (Хашки трибунал је Суд ОУН), окарактерисани су као дјело најтежег ратног злочина и "локални геноцид", па су доношене и правоснажне пресуде доживотног затвора за одговорне.

Највећи број Срба из Републике Српске сматра да се тај "локални геноцид" никада не би десио да војници 28. дивизије "Армије РБиХ" нису у Сребреници и око Сребренице убили 3267 припадника српског народа. Убијали су ти сљедбеници Алије Изетбеговића Србе и прије неголи су УН прогласиле Сребреницу заштићеном зоном, а наставили су да чине злочине и након што је Сребреница постала "УН заштићена зона"...

Попут већине Срба из Републике Српске мисли и Хасан Османовић, из околине Сребренице:
"Ми смо са Србима живјели као род рођени и онда изби рат и све оде... Жао ми је народа који је страдао, да нису наши побили цивиле, нејач и дјецу, жене по Кравици и Скеланима, Бјеловцу, Факовићима, доље по Подравању исто...не би се ни нама ништа десило у јулу 1995. то ти кажем, гарантујем. Ти који су чинили злочине над Србима су криви једнако и за злочине над муслиманима, над нама Бошњацима који су се касније догодили. То ти кажем."

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 07. 2024)