"Докторе, прије неколико часова разговарали су Дитрих Геншер и Алија Изетбеговић. Генешер је рекао Изтебеговићу да у Хаг, на састанак представника Југославије и југословенских република са министрима Европске Заједнице, донесе овјерен 'папир' на којем ће писати да је и БиХ за самосталност. Изетбеговић је обећао да ће то да уради.", рекао ми је један, мени непознат, човјек, у башти сарајевске кафане Парк. Било је то 13. октобра 1991. године.
Претпоставио сам да се ради о припаднику југословенске обавјештајне службе, који је сматрао да му је једноставније, безбједније и дискретније да се се види са мном неголи да договара виђење са Караџићем, и њему то каже.
Назвао сам Радована и рекао му шта нам се припрема. Био је изненађен: "Колико знам усвајање таквог документа није уврштено у дневни ред сутрашње скупштинске сједнице. Али ћу видјети са Момом. Рећи ћу му да сутра дође раније на посао, па бисмо се код њега могли видјети у пола осам. Одговара ли Вам?"
"Важи.", потврдим.
Видјели смо се наредног дана, (14. 10. 1991), Радован, Момо и ја, у кабинету предсједника Скупштине БиХ. Препричам им јучерашњи разговор...
"Докторе, имам ја лијек против тога!", каже Момо.
Тај Крајишников "лијек" био је Пословник о раду Скупштине.
"Они не поштују два Устава, а на Пословник се неће ни осврнути!", рекао сам, видно разочаран.
Управо је тако било. Муслимански и хрватски посланици се нису ни осврнули на Крајишников завршетак скупштинске сједнице...
Половином јуна 1992. године, на Палама, испричао сам ову причу Милошу Савићу, човјеку који је био секретар Скупштине БиХ и који је дужио скупштински печат.
"Па, зато је Авдо Чампара од мене, тог дана, тражио скупштински печат и није ми га никада вратио.", прокоментарисао је Милош. Авдо Чампара је, као кадар Алије Изетбеговића, био генерални секретар Скупштине БиХ.
Хтједох га упитати да ли је о томе обавијестио предсједника Скупштине Момчила Крајишника, али не стигох. Нешто ме је омело...
Нажалост, Милош Савић је погинуо у саобраћајној несрећи, у рату, у Републици Српској...
Све у свему, Алија Изетбеговић је у Хаг однио овјерен документ, онако како је то тражио њемачки министар иностраних послова Дитрих Геншер. Тај документ послужио је министрима Европске Заједнице да тврде да је и БиХ, уз Словенију и Хрватску, за излазак из Југославије.
Алија Изетбеговић се, након скупштинске сједнице одржане 14. 10. 1991. године, приближавао прихватљивој математици: да два милиона Муслимана не ратују против девет милиона Срба у Југославији, већ да се сукобе са мање од два милиона Срба у Босни и Херцеговини.
(Доктор Драган Ђокановић, 29. 09. 2024)
Везани чланци:
1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1236-matematika-alije-izetbegovica
