Један од коментара на моју јутрошњу објаву "Има ли у западном дијелу Републике Српске регионалног шовинизма?", гласио је: "Није искључен ни регионални, па и локални шовинизам. Ми који смо се помјерали мало даље од предратног пребивалишта осјећамо то на својој кожи."
"Гдје се то дешава?", упитао сам.
"Модрича.", добио сам одговор.
Неколико сати касније, од једног другог Србина, такође из Модриче, стигла ми је приватна порука, у којој је писало: "Послије рата, да простиш, заглавио сам у Модричи. Сво вријеме никакве шансе за посао нисам имо...
Посматрам ове изборе, све то локалисти чврсто држе у својим рукама. Нити знаш када су избори ни како једне те исте фаце обнављају мандате.
Ето, како то оквалификовати?"
Изгледа да сам јутрошњом објавом стигао до једног броја несебичних Српских Душа, које су за Републику Српску све дале. И младост, и здравље, и своју стечену имовину, и наслијеђену очевину, и наслијеђену дједовину, и успомене из дјетињства, и још много чега другог...
Дошли су да живе у Српску, очекујући бољу будућност и за себе и за своју дјецу. Нажалост, у њиховој Српској дочекало их је нешто друго, нешто сурово и непријатно, и то све од оних од којих су то најмање очекивали.
(Доктор Драган Ђокановић, 11. 10. 2024)
Везани чланци:
