Приказивање чланака по тагу Доктор Драган Ђокановић

"Дешава се озбиљан ударац на српски народ, који ми морамо да дочекамо, ако се усвоји та резолуција, ми морамо да направимо нашу националну стратегију изласка из тог. То подразумијева заједничко дјеловање Срба из Српске, Србије, али и било гдје се налазили. Прилагодићемо се новим околностима...", рекао је синоћ предсједник Републике Српске Милорад Додик за емисију Печат, а јутрос објавио Портал РТРС.

Мислим да би предсједник Републике Српске требало да буде смиренији и реалнији. Превише је пажње дао том папиру којег је бошњачка политика успјела да "гурне" у Генералну скупштину УН-а. Питање је и шта ће се десити на самој сједници УН-а...

Позивање на прављење "националне стратегије и заједничко дјеловање Срба из Српске са Србима из Србије", ако ћемо поштено и искрено да гледамо на ствари, јесте само дјеловање Милорада Додика, Жељке Цвијановић, Ненада Стевандића и Радована Вишковића са Александром Вучићем, Аном Брнабић, Милошем Вучевићем и Ивицом Дачићем.
Па, они већ политички заједно дјелују. И то прилично неуспјешно! Стално су Српска и Србија у политичким проблемима.

Да закључим објаву:
Предсједник Додик требало би да спусти лопту на земљу и боље погледа око себе! Наш народ није ни нервозан ни забринут. Апсолутно је незаинтересован за дизање тензија.
Боли нас уво за том "резолуцијом".

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 04. 2024)

У коментарима на моју јучерашњу објаву "Жели да напусти СНСД и приступи Патриотима Српске", повела се дискусија о називима политичких странака у Републици Српској. Госпођи Гордани Кукић, која је и започела наведену дискусију, обећао сам да ћу током данашњег дана покушати да напишем објаву на тему назива политичких странака у Републици Српској.
Наравно, кренућу од Патриота Српске.

1. Патриоти Српске
Странку сам формирао 2. маја 1990. године у Сарајеву. Од самог старта била је то демократска странка која је преферирала очување постојеће савезне државе, увођење вијећа народа у Скупштину БиХ и доношење битних одлука консензусом у Скупштини БиХ, нестанак друштвене својине кроз подјелу дионица радницима, те стварање професионалне армије на нивоу савезне државе. На изборе 1990. године изашла је под називом Радничка демократска странка - Странка Федералиста...

Неколико мјесеци након избора у БиХ, промијенили смо назив у Демократска странка федералиста и потпуно се посветили очувању останка Срба из БиХ у савезној држави, заједно са другим Србима из бивших југословенских федералних јединица... Странка је током 1991. године, под притиском политике муслиманских и хрватских странака које су разбијале савезну државу, постала српска странка.

Током рата, од 1992. до 1995. године, активно смо радили на стварању државне структуре Републике Српске и њеног међународног верификовања под називом Република Српска...

1996. године изашли смо на изборе за Народну Скупштину Републике Српске и за Предсједника Републике Српске. Својим учешћем жељели смо да дамо допринос верификацији Дејтонског споразума у сегменту који се тицао Републике Српске. Нисмо жељели да учествујемо у оном дијелу Дејтонског споразума који је политичким странкама из Републике Српске дао могућност да, ако то желе, могу конституисати Предсједништво БиХ и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.
Сједиште странке смо из Сарајева, односно Федерације БиХ, пребацили у Републику Српску, а формирали смо и Демократску странку федералиста у СР Југославији, са сједиштем у Београду. Урадили смо то не ради борбе за власт у Србији и Црној Гори, односно савезној држави, неголи да и на простору Србије и Црне Горе региструјемо нашу легитимну политичку идеју.

Демократска странка федералиста, за простор Републике Српске, мијења назив у Патриоти Српске и посвећује се политици Републике Српске, општинама и градовима Републике Српске, Народној Скупштини Републике Српске и Предсједнику Републике Српске. Да бисмо постали поносни Патриоти СРПСКЕ, значи да име Републике Српске ставимо у назив странке, морали смо претходно да створимо Републику Српску.

У овом времену, колико је у нашој моћи доприносимо очувању интегралистичке политичке свијести нашег народа, са жељом да Патриоти Српске, заједно са патриотима Србије (наравно да ту рачунамо на Косово и Метохију) и патриотима Црне Горе, створе политичку снагу која ће систематично, континуирано и храбро бринути о Српској, Србији и Црној Гори као државама свих својих грађана, ослоњеним на државотворну снагу Срба и заштићеним снагом Срба преточеном у Устав Српске, Устав Србије и Устав Црне Горе.

(Доктор Драган Ђокановић, на Николин рођендан, 18. 03. 2024. године)

У свом вечерешњем коментару на моју објаву "Може ли у Брчком избити сукоб између Бошњака и Срба, господин Алекса Лазаревић је написао:

"Овдје ћу поменути уваженог човјека, а чији рад ми је познат још из рата и у јако позитвном смислу, а то је Др Драган Ђ. . Посебно пратим кад могу његове објаве које су ко разумије или ко жели да разумије право наше стање и у рату и после рата до данас. Мислим да је Др Драган Ђ. човјек који би могао ујединити и национално освјестити Србски народ на правичним основама, и Законским основама, и не на штету било ког народа или осталих, и у складу " ИЗВОРНОГ" ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА, а са којим су усклађени и Устав Републике Српске као и БиХ.
Мој став по питању политичара мислим да је Србски народ имао Др Николу Поплашена и данас има Др Драгана Ђокановића који би био идеално решење за околности које имамо али и њему би требала једна добра "армија" - Тим људи са којим би ријешио много стратешких питања на државном, глобалном, али посебно са овим досадашњим нашим несрећама и изабраницима који се само кад њима треба заклињу у Србство и Републику."

Наравно, хвала господину Лазаревићу, али његове ријечи захтијевају и мој осврт на наведени коментар!

Каже господин Лазаревић да би ми требала "добра армија", односно "тим људи за рјешавање стратешких питања"!

Да! Тако и ја мислим!

Међутим, како доћи до тима људи способних за рјешавање стратешких питања?
Можда управо под фирмом, цитираћу господина Лазаревића, "уједињења и националног освјешћења Срба"!?

Пажљиво пратећи политичку ситуацију у Републици Српској, стекао сам утисак да бисмо требали да се послужимо искуством Савјета за вишестраначку сарадњу (касније се звао: Савјет Српске демократске странке), којег смо формирали 1990. године; у чије сам стварању и раду и сам учествовао, а који је дао велики допринос јачању и афирмацији српске политике у вријеме свог рада...
Примијетио сам да, и данас, у свим српским политичким странкама у Српској, има људи који заслужују да учествују у креирању политике Републике Српске, али да их бројни разлози деморалишу и гурају на политичку маргину...
Слична је ситуација и са члановима академске заједнице...

Носиоци актуелне власти, или да будем још прецизнији и потпуно искрен, НОСИЛАЦ актуелне власти је у том сегменту нашег друштва направио кардиналне грешке, армирао и бетонирао подјеле зарад властите политичке користи, и велико је питање да ли ћемо успјети да у наредним деценијама то превладамо и вратимо се на искуства са почетка организовања покрета Срба у БиХ.

У сваком случају, хвала господину Лазаревићу што нам је вечерас дао увод за ову, врло корисну, тему!

Пажљиво пратите сутрашњи политички дан па ћете се увјерити да нам је неопходна промјена политичке гарнитуре у Српској, због њихове недораслости тежини проблема и неискрености у односу са властитим народом.

Доктор Драган Ђокановић, 29. 02. 2024. https://www.facebook.com/drdragandjokanovic/

Нису ме, данас, 9. јануара, као што се то десило неким нашим званичницима, преплавиле емоције љубави према Републици Српској...
Ни овог 9. јануара, а ни претходних јануара...

Увијек ме преплаве емоције туге...
Толико сам мртвих и рањених Срба видио, током тог проклетог рата...
Толико је мојих ратних другова, рођака, пријатеља и комшија "отишло" под црну земљу...
Само да би Хрвати и њихова Хрватска били ово што јесу данас у Европској унији...
Само да би Муслимани, данашњи Бошњаци, били ово што данас јесу...
И да се разни напирлитани ликови шепуре, "препуни" "љубави" према Српској...

Жао ми је, браћо и сестре, обраћам се свима вама који остависте кости бранећи своје породице, своје домове и своја огњишта, што Република Српска није постала оно што сте мислили да ће бити. А требало је да буде држава у којој њени званичници "гину" за свој народ, штите га, и економски јачају; требало је да буде држава из које Срби не бјеже...
Требало је да постане држава у којој неправда није природно стање...

(Доктор Драган Ђокановић, 9. јануар 2024)

Након мојих уводних ријечи да је главни мотив окупљања, тог 3. јануара 1992. године, "чврста ријешеност да се очува и демократски трансформише отаџбина", те да се не ради о борби за власт већ о "борби за државу мир и демократију", за говорницу је изашао господин Бранко Костић. Он је навео да је писмо које сам му послао "са задовољством прихваћено", да је 26. децембра 1991. године одржан састанак у Предсједништву, а да је 3. јануара 1992. почело утемељење нове државе...

Било је много пријављених дискутаната, а од њихових пријава за кратко вријеме је створена неправилна гомила...

У вечерашњој објави навешћу неколико реченица које су изговорили познати српски академици, Милорад Екмечић и Михајло Марковић, а које су биле апсолутно подударне са мојом политичком идејом:

Академик Екмечић, из Сарајева, рекао је да смо свједоци времена у којем постоји тежња српског народа "да се уједини у једну цјелину"...
А академик Михајло Марковић, из Београда, подржао је право српског народа да остане у држави у којој живи, и нагласио да "то право не може бити мање од права народа који су кренули путем стварања независних држава"...

Универзитетски професор из Београда, Драго Пантић, изразио је захвалност иницијатору и организатору нашег скупа, "за проналажење пута до државне Скупштине... у тренутку општег безнађа, капитулације и немоћи главних ослонаца суверенитета државе".

У вечерњим сатима, знајући шта тачно желим да постигнем скупом у Београду, из гомиле пријава извукао сам пријаву за дискусију предсједника Српске демократске странке БиХ, који је, изашавши за говорницу, рекао: "Ми се водимо искључиво државним разлогом који мора бити основни разлог, јер је држава угрожена, угрожена су наша права на постојање наше државе."
Предсједник СДС-а није заборавио да каже ко је био иницијатор скупа, а у својој дискусији је нагласио да је скуп у Београду "први у низу послова на консолидацији заједничке државе".

Након што је предсједник СДС-а завршио дисусију, закључио сам скуп и позвао учеснике на потписивање документа...

У ноћним сатима, током лета из Београда ка сарајевском аеродрому Бутмир, предсједник СДС-а и ја, договорили смо да сљедећи потез на "консолидацији државе" услиједи 9. јануара 1992. године, у Хотелу "Холидеј ин", у Сарајеву - да усвојимо наредни документ којим ће суверени и државотворни Срби из Босне и Херцеговине јасно рећи да имају право на своју републику, на своју федералну јединицу у савезној држави са Србијом и Црном Гором...

Дакле, у овом времену, када се многи труде да уздрмају и ван закона ставе дан у којем смо урадили други у низу послова за Србе из БиХ, а тај посао је проглашење Републике Српске - требало би да одговоримо Данима Републике Српске, који би се обиљежавали и славили од 3. до 9. јануара.

(Доктор Драган Ђокановић, 3. јануар 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/949-istorijski-3-januar-1992

"За мене 'круг двојке' није адреса, то је за мене ментална девијација", ову бљувотину је данас изговорио нико други неголи предсједник Народне Скупштине Републике Српске, Ненад Стевандић.
Ненад Стевандић је рођен у Дрвару, у градићу у којем нема трамваја, али постоји Титова пећина...
"Круг Двојке" је, пак, културно-историјски центар главног града Србије, Београда, око којег обилази трамвај број два...

За "Круг Двојке", познати српски глумац Никола Ђуричко каже: "То је пежоративни назив смишљен да се њиме ниподаштавају људи који имају свој став, мишљење, који су критични. Тај термин је смислила Милошевићева власт да дисквалификује интелектуалце, људе који аргументовано образлажу своје мишљење..."

"Круг Двојке" одавно је мета...

1. У Првом свјетском рату, центар Београда, тај "Круг Двојке", био је више пута бомбардован и гранатиран. Само крајем септембра 1915. на њега је пало преко 30 хиљада артиљеријских граната. Гађан је са Бежанијске косе, Борче, Земуна, са Саве, са Дунава...
2. На почетку Другог свјетског рата, 6. априла 1941. године, Њемачка је из Беча, Граца и Арада послала 404 авиона да бомбардују центар Београда... До 12. априла изручили су Нијемци 440 тона запаљивих бомби. Највише на "Круг Двојке"...
3. У прољеће и јесен 1944. године Американци и Британци су бомбардовали Београд из 600 борбених авиона...
4. И 1999. године "Круг Двојке" био је бомбардован. Ни НАТО га није штедио.

Посебно тешка прича је она о "Кругу Двојке" у годинама устоличења Титових комуниста на власти у Београду. Ти Титови сљедбеници, углавном провинцијалци са нелагодом и отпором према центру Београда, добили су од свог предсједника пуномоћ да одлучују о томе ко ће од представника грађанске класе из центра Београда да живи а ко да умре... "Сањам их сваке ноћи. И појединачно и онако на гомили. Руке су ми крваве до рамена...", рекао је једном приликом Титов истакнути полицајац, Слободан Пенезић Крцун...

Аустроугари, Нијемци, Тито и његова комунистичка партија, Милошевић и његов СПС, Американци, Британци и њихов НАТО... Свима је мета био центар Београда...

А сада се и политичари из Републике Српске окомили на "Круг Двојке", због Вучића и његовог СНС-а.
"За мене 'круг двојке' је ментална девијација", каже Ненад Стевандић, нажалост предсједник Народне Скупштине Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 21. 12. 2023)

Политике Словенаца, Хрвата, Муслимана, Македонаца и Албанаца, децембра 1991. године, биле су и те како непријатељске према Србима, као што су уосталом и овог децембра 2023. године. Једина разлика је у томе што нам сада, децембра 2023, не могу оно исто зло да учине, јер немају онако јак вјетар у леђа из правца Њемачке, Аустрије, Италије, Холандије...
А и зато што се људи попут Стјепана Месића, Анте Марковића, Богића Богићевића и Васила Тупурковског више не могу наћи у државним институцијама које одлучују о Србима.

Е, тог и таквог децембра 1991. године - након што сам пола године убјеђивао предсједника СДС БиХ о неопходности промптнијег дјеловања политичара из српске власти и доношења одлуке о организовању референдума Срба у БиХ о останку у заједничкој држави са својом браћом - одлучио сам да кренем у организовање великог политичког састанка у Београду; да са највишег мјеста државе позовем нашу браћу из свих Српских Земаља које су Брозови комунисти распарчали по својим републикама. Желио сам да на централном политичком мјесту свих Срба, у Скупштини у Београду, одржимо састанак и сачинимо договор о будућности нашег народа...

(Доктор Драган Ђокановић, 05. 12. 2023)

Напомена: Фотографија са мог уводног говора на највећем политичком састанку у историји Срба - Београд, 03. 01. 1992.

Не бих, ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, желио да испаднем нескроман, али, због свих ових година у којима су ме досадашње српске власти покушавале да "гурну под тепих", а ја стрпљиво чекао да се неко сјети највећег политичког скупа у историји Срба на Балкану, којим смо, да није било сујете, и да је било храбрости - могли сачувати Државу Срба.
Ипак, за утјеху, скуп је био увод у настанак Републике Српске.

Дакле највећи политички скуп Срба, у историји нашег народа, десио се 03. 01. 1992.
Иницирао сам тај скуп, организовао га и предсједавао њиме.

У данима који су пред нама, до 03. 01. 2024. године, износићу све оно што сматрам да је важно и едукативно.

(Доктор Драган Ђокановић, 04. 12. 2023)

Напомена: Фотографисано у Београду, 03. 01. 1992. Фотографију остављам будућим генерацијама Срба - да им буде путоказ.