"Занимљиво како мало људи прати ваше напоре и жртву за Републику Српску, у смислу коментара макар и неслагања што је веома битно, понекад битније него пуко тапшање без икаквог разлога. А ово да ли је народ знао или питао се за мировне споразуме,,,,, није, везе нико није имао нит је разумио, борио се за голи живот док су се многи разбацивали и багатили и у рату. Знамо ми барем из Сарајева,,,, све.", коментар је, господина Драгислава Кошарца, на моју јучерашњу објаву "1994. ГОДИНЕ КАРАЏИЋ ЈЕ НА ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА ПОВЕО МНОГО ЗАСЛУЖНИХ ЉУДИ".
"А шта да кажу? Са чиме да се не слажу? Да напишу да се не слажу са истином? Зашто би то написали? Ни мени није драго што сам био у праву. Уопште се не радујем што сам се нашао у ситуацији да могу, и што осјећам да морам, да напишем истину о свему томе.", одговорио сам.
Увијек се манипулисало људима. И данас се манипулише. Ево, прије неколико дана су били избори. Је ли било манипулација?
И те како их је било!
Зашто би, примјера ради, данашњи Срби из крајишких општина, а Крајишници су и тада били највеће бирачко тијело, признали да њихови очеви и дједови, њихове мајке и баке, ујаци и стричеви, рођаци и родице, нису разумјели да су на референдуму, 1994. године, дали глас за наставак рата који им је проузроковао губитак 13 општина и за бијег припремио већину Бањалучана и Приједорчана - када и сами подржавају политичаре који нису у стању да им направе пут до источног дијела Српске,
Свако добро Вам желим!
(Доктор Драган Ђокановић, 19. 10. 2024)
Везани чланци:
