Након закључења Дејтонског мировног споразума у новембру 1995. године, у Лондону је 8. и 9. децембра 1995. одржана Конференција о имплементацији мира чији је циљ био мобилисати међународну подршку за спровођење Споразума. Састанак је за резултат имао успостављање Савјета за провођење мира (PIC). Након Лондонске конференције, PIC се на министарском нивоу састао још пет пута да би размотрио постигнути напредак и дефинисао циљеве имплементације мира за предстојећи период: у јуну 1996. у Фиренци, у децембру 1996. поново у Лондону, у децембру 1997. у Бону, у децембру 1998. у Мадриду и у мају 2000. у Бриселу.

Државе чланице Савјета за провођење мира у БиХ су: Сједињене Америчке Државе, Њемачка, Француска, Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске, Турска, Канада, Србија, Црна Гора, Шпанија, Аустрија, Белгија, Бугарска, Чешка Република, Данска, Египат, Финска, Грчка, Хрватска, Ирска, Италија, Јапан, Јордан, Луксембург, Мађарска, Малезија, Мароко, Холандија, Норвешка, Оман, Пакистан, Пољска, Португал, Румунија, Саудијска Арабија, Албанија, Сјеверна Македонија, Словачка Република, Словенија, Шведска, Швајцарска и Украјина. Кина се из Савјета повукла у мају 2000. године, а Руска Федерација од 2022. године не уплаћује чланарину нити иде на састанке.
Све побројане државе признају Републику Српску у Босни и Херцеговини и редовно прате политичке процесе у БиХ.

На посљедњим општим изборима, 2022. године, 634.520 бирача успјешно је гласало за кандидате за Српског члана предсједништва БиХ. Побједник је добио 327.720 гласова. За кандидате за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ успјешно је гласало 620.976.
За кандидате за предсједника Републике Српске успјешно је гласало 637.823 бирача. Побједник је добио 300.180 гласова. За Народну скупштину Републике Српске успјешно је гласало 639.608 бирача.
Дакле, бирачко тијело у Републици Српској, на изборима 2022. године, било је подједнако опредијељено за Републику Српску и Босну и Херцеговину.

Странка побједник избора у Републици Српској, за оба нивоа (ниво Републике Српске и ниво БиХ), је Савез независних социјалдемократа Милорада Додика, који је изабран и за предсједника Републике Српске. За Милорадом Додиком је, 17. марта 2025, расписана и централна потјерница Суда БиХ. Потјерница је расписана и за предсједником Владе Републике Српске и за предсједником Народне скупштине Републике Српске.

Све претходно сам навео као основ за осврт на актуелни политички тренутак у Републици Српској!
Не вјерујем, браћо и сестре, да ће нека од чланица Савјета за имплементацију мира подржати Републику Српску у доношењу закона (ту мислим и на нови Устав) који мијењају статус Републике Српске у БиХ, у односу на статус који је Српска имала уочи избора одржаних 2022. године. Поготово неће подржати Републику Српску у доношењу закона у тренуцима када су на снази централне потјернице за тројицом носилаца најистакнутијих функција у Српској - за предсједником Републике, предсједником Владе и предсједником Скупштине.

Према томе, предлажем да се, због расписивања централних потјерница за Милорадом Додиком, Радованом Вишковићем и Ненадом Стевандићем, што прије одржи сједница Народне скупштине Републике Српске са које ће Милорад Додик, Радован Вишковић и Ненад Стевандић објаснити грађанима Републике Српске шта планирају да ураде, и да то прецизно образложе.

(Доктор Драган Ђокановић, 18. 03. 2025)