На моју јутрошњу објаву "Додик, Вишковић и Стевандић морају објаснити народу у Српској шта планирају да ураде", из Србије је стигао коментар којег је написао господин Драги Јовановић:
"Господин докторе, у Србији није довољно објашњен Дејтонски споразум и ко га крши, Додик или муслимани ФБиХ. Објасните ко је овде у праву."

Одговорио сам:
"Нису претходних година Дејтонски споразум кршили ни Бошњаци ни Додик. Варијанта спровођења Дејтонског споразума коју је одабрала српска политика на изборима 1996, на челу са СДС-ом, СПС-ом (који је био оснивач, координатор и финансијер тадашње друге по јачини политичке снаге у Српској, Савеза за мир и прогрес) и бирачима у Републици Српској - била је варијанта: изградња бх. институција са пратећом администрацијом.

Таква српска политика је, наравно, одговарала бошњачкој политици и погодовала реализацији већине планова и остварењу бројних циљева бошњачких политичких странака. Томе је доприносила и кооперативност, рекао бих и снисходљивост, већине српских политичара из Републике Српске према високим представницима у БиХ и страним дипломатама. Српска кооперативност, бошњачко гостопримство и све друго што је ишло уз то гостопримство - доводили су високе преставнике у позицију краљева. Додик је јако профитирао, и политички и материјално, у тој сарадњи са бошњачким политичарима и високим представницима. Богатио се и политички напредовао!

Када је схватио да ће му једног дана од Срба стићи рачун за све оно што је направио против интереса Републике Српске (Изборни закон БиХ, Дистрикт Брчко, све те полицијске агенције, Тужилаштво БиХ, Суд БиХ), пребацио се на националну реторику, глумећи српског десничара и патриоту. Излазак Русије из Савјета за имплементацију мира у БиХ, негирање Русије и Кине да је Кристијан Шмит легално изабран за високог представника у БиХ и затегнутост односа Русије и САД објеручке је дочекао и претворио у своје главно и најпрепознатљивије политичко оруђе за покушај "враћања надлежности" са нивоа БиХ на ниво Републике Српске.

Међутим, његови противници су се организовали, сачекали га 'иза кривине', а та кривина био је закон о забрани објављивања одлука Кристијана Шмита у 'Службеном гласнику Републике Српске'. Није се ту Додик најбоље снашао: умјесто да споменути закон врати у Скупштину на поновно усвајање и са себе скине одговорност, Додик - иако је знао да је Кристијан Шмит тај закон ставио ван снаге а такве активности прогласио кривичним дјелом (мијењајући својом одлуком Кривични закон БиХ) - потписује указ о проглашењу закона о необјављивању одлука Кристијана Шмита у 'Службеном гласнику Републике Српске' па долази на удар Тужилаштва БиХ и Суда БиХ.

Потуно игноришући првостепену пресуду Суда БиХ (казна затвора од једне године и шест мјесеци забране обављања функције предсједника Републике Српске), наставља са утицајима на Народну скупштину да доноси нове законе и, поновно, долази на удар Тужилаштва БиХ које га позива на саслушање. Желећи да све прогласи политичким ударом на Републику Српску, не одазива се на позив Тужилаштва БиХ. Суд БиХ јуче је, због тог неодазивања на саслушање, расписао централну потјерницу за Милорадом Додиком.

Милорад Додик, значи, није кршио Дејтонски споразум, он сада покушава да скрши своје договоре са бошњачким политичарима."

(Доктор Драган Ђокановић, 18. 03. 2025)