Сретнем вечерас начелника Општине Источна Илиџа Маринка Божовића, он у друштву двојице пријатеља, а ја, наравно, са члановима своје породице. Прилази Маринко, са осмијехом на лицу и врло љубазно позива да га обиђем у његовој општини. Обећао сам да ћу са својима доћи у посјету.

Прије тога смо срели новинара РТРС-а Александра Црквењаша, са синовима. Видјевши ме, момчићи су потрчали у сусрет да се поздравимо. "Шта има, Ацика?", упитах Црквењаша. "А, све видите, докторе!", каже ми.

Прије пола сата испратио сам једну бошњачку породицу, која је дошала до мене да се консултује око здравља дјечачића који је скоро изашао из болнице.
"Шта мислите о овој ситуацији, докторе?", упита ме дјечаков отац, у једном тренутку.
"Компликована је, мора се признати", кажем му.
"Имам пријатеље из Источног Сарајева, врло су забринути због Додиковог позива да напусте радна мјеста у Сарајеву. Чак им је запријетио одузимањем имовине у Републици Српској."
"И он је нашао када ће да им пријети. Скоро прошао дан, а колико знам до данас им је важио рок да могу прећи у институције Републике Српске. Ама, све је ово онај Нијемац замрсио. Видјећемо како ће се размрсити. Не вјерујем да могу избити сукоби."
"Не вјерујем ни ја. Нико нема дјеце вишка.", рече и узе кћерку за руку, након што ме је малена загрлила, искрено се смијући. Мајка је већ изашла са дјечаком у наручју, претходно махнувши Драгани и мени.
"Сви ми морамо бити добронамјерни, врло прецизни у свему и нема проблема!", кажем му на растанку.

И тако... дође и вече! Дан је дуго трајао, било је разних разговора. Мој утисак је да су људи у конфузији.

Биће још прича на ову тему. Лаку ноћ вам желим!

(Доктор Драган Ђокановић, 19. 03. 2025)