Др Драган Ђокановић
МИНИСТРИ ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ЧЛАНОВИ БАДИНТЕРОВЕ КОМИСИЈЕ БИЛИ СУ ПРОТИВ ОСТАНКА СРБА ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ!
Састанак у Предсједништву СФРЈ (26. децембар 1991) на којем смо договорили одржавање конвенције, Конвенција о Југославији (03. јануар 1992) и проглашење Републике српског народа БиХ као федералне јединице у савезној држави Југославији (09. јануар 1992) били су политички кораци Срба из Босне и Херцеговине - изведени искључиво с намјером да се сачува држава у којој смо живјели и мир који смо имали.
Све вријеме смо, наравно, били свјесни потеза које су, против Југославије, као у брзопотезној партији шаха, у другој половини децембра 1991, повлачили моћни политичари из земаља Европске заједнице. Они су, инструментализујући Бадинтерову комисију, форсирали проглашења независности југословенских република.
Бадинтерова комисија била је скуп од пет правника коју је основао Савјет министара Европске заједнице. Чланови комисије били су предсједници Уставних судова у Њемачкој, Француској, Италији, Шпанији и Белгији. Комисијом је предсједавао Француз Роберт Бадинтер, по коме је добила назив. Формирана је крајем августа (1991) ради чињења добрих услуга у име Европске заједнице и давања правних савјета у току рада Конференције о Југославији. Међутим, врло брзо је напустила савјетодавну и приграбила арбитражну улогу, па су њени закључци и препоруке, захваљујући јакој политичкој подршци министара из Европске заједнице, постајали услов за међународно признање република.
Европска заједница је, на основу препорука Бадинтерове комисије, 17. децембра 1991. године прогласила Југославију "мртвом" државом и позвала њене федералне јединице да се до 23. децембра изјасне о независности, обећавши им да ће до 15. јануара 1992. године бити међународнопризнате.
Муслиманско-хрватска коалиција поднијела је тражени документ 20. децембра, а Бадинтерова комисија је 15. јануара 1992, након разматрања поднешеног захтјева, закључила да је Босни и Херцеговини, за признавање њене независности, неопходан и референдум грађана." ("Република Српска од идеје до Дејтона")
