Поштоване сестре и драга браћо, разочаран непримјереним односом власти у Републици Српској према демократски изабраном начелнику Општине Братунац Срђану Ранкићу, одлучио сам да моја јутрошња објава буде у виду отвореног писма предсједнику Руске Федерације господину Владимиру Владимировичу Путину:
Поштовани Предсједниче Путин,
Има једна општина на истоку Републике Српске, поред ријеке Дрине, уз саму границу са Србијом, Братунац се зове.
У тој општини је, прије двије године, становништво изабрало независног кандидата Срђана Ранкића за свог начелника. То је за наше политичке (не)прилике, Господине Предсједниче, право чудо, јер је један млађи човјек успио да побиједи кандидате (богатих) политичких странака које се, иначе, не устручавају да новац дају осиромашеним грађанима Републике Српске за њихов глас на изборима...
Тај млађи човјек, тај Срђан Ранкић, Господине Предсједниче, почетком прошлог мјесеца (јула 2022) се "дрзнуо" да са члановима породица, 3267 убијених Срба у средњем Подрињу, скрене пажњу свјетске јавности на страдање својих земљака (рођака, кумова, пријатеља, комшија) Срба, током посљедњег рата у Босни и Херцеговини.
У Срђановом завичају, Господине Предсједниче, а претходне послијератне године су то показале, указивање на страдање Срба је забрањена тема. Тамо се, а могу то посвједочити и многи моји сународници, смије причати само о жртвама народа који је био против нас Срба у том проклетом рату, и то нарочито о жртвама које су страдале у јулу 1995. године. За 3267 убистава, извршених од почетка рата па до јула 1995. у нападима бошњачких јединица на српска села у околини Братунца и Сребренице, као да нико у овој БиХ није заинтересован. А убијана су, Господине Предсједниче, дјеца, старци, жене... Убијани су у кућама, у двориштима, на њивама... У тим нападима Бошњака, припадника армије тадашње Босне и Херцеговине, страдали су и наоружани мушкарци, Срби, који су штитили своја села управо од те армије...
Тај Срђан Ранкић, тај начелник Општине Братунац, постао је Господине Предсједниче, трн у оку властима Републике Српске, трн у оку бошњачким политичким странкама, али и трн у оку српским политичким странкама. Зато што је политички независан не воли га власт, а не воле га ни утицајне српске политичке странке које Србе у Српској покушавају довести у положај страначких робова (па им је Братунац опасан да не постане примјер слободе и за друге општине). Бошњачке политичке странке су против њега јер је подржао иницијативу чланова породица убијених 3267 Срба, који су, постављањем фотографија убијених, покушали свијет упознати са истином о трогодишњем страдању Срба у околини Сребренице...
Зашто сам, Господине Предсједниче, одлучио да напишем овакво писмо?
Власт у Републици Српској и њен политички лидер Милорад Додик, готово свакодневно, подсјећају Србе у Републици Српској (А Срби у Републици Српској, Господине Предсједниче, воле своју Русију!) да "иза њих" стоји Русија; да "иза њих" стоји њен предсједник, те да би као такви, значи као штићеници Москве, требало да буду вјечна власт у Републици Српској (шта год да раде).
Ово што се дешава у Братунцу, Господине Предсједниче, да људи масовно подржавају свог начелника, без обзира на то што је и Милорад Додик кидисао да га "скине" са тог мјеста, није изоловани случај.
У Републици Српској, Господине Предсједниче, народно незадовољство је све веће и веће. Људи су незадовољни радом власти, али су незадовољни и издајничким дјеловањем опозиционих политичких странака.
Плашим се, Господине Предсједниче, да такву ситуацију у Републици Српској не искористе непријатељи, а има их, Господине Предсједниче, има... Чекају као запете пушке...
Хвала, Господине Предсједниче, за Ваше одвојено вријеме и за стрпљиво читање!
Свако добро Вам желим!
(Доктор Драган Ђокановић, из Републике Српске, 08. 08. 2022)
