Република Српска

Приказивање чланака по тагу 3267 ubijenih Srba

 
Поштоване сестре и драга браћо, разочаран непримјереним односом власти у Републици Српској према демократски изабраном начелнику Општине Братунац Срђану Ранкићу, одлучио сам да моја јутрошња објава буде у виду отвореног писма предсједнику Руске Федерације господину Владимиру Владимировичу Путину:
 
Поштовани Предсједниче Путин,
Има једна општина на истоку Републике Српске, поред ријеке Дрине, уз саму границу са Србијом, Братунац се зове.
У тој општини је, прије двије године, становништво изабрало независног кандидата Срђана Ранкића за свог начелника. То је за наше политичке (не)прилике, Господине Предсједниче, право чудо, јер је један млађи човјек успио да побиједи кандидате (богатих) политичких странака које се, иначе, не устручавају да новац дају осиромашеним грађанима Републике Српске за њихов глас на изборима...
Тај млађи човјек, тај Срђан Ранкић, Господине Предсједниче, почетком прошлог мјесеца (јула 2022) се "дрзнуо" да са члановима породица, 3267 убијених Срба у средњем Подрињу, скрене пажњу свјетске јавности на страдање својих земљака (рођака, кумова, пријатеља, комшија) Срба, током посљедњег рата у Босни и Херцеговини.
У Срђановом завичају, Господине Предсједниче, а претходне послијератне године су то показале, указивање на страдање Срба је забрањена тема. Тамо се, а могу то посвједочити и многи моји сународници, смије причати само о жртвама народа који је био против нас Срба у том проклетом рату, и то нарочито о жртвама које су страдале у јулу 1995. године. За 3267 убистава, извршених од почетка рата па до јула 1995. у нападима бошњачких јединица на српска села у околини Братунца и Сребренице, као да нико у овој БиХ није заинтересован. А убијана су, Господине Предсједниче, дјеца, старци, жене... Убијани су у кућама, у двориштима, на њивама... У тим нападима Бошњака, припадника армије тадашње Босне и Херцеговине, страдали су и наоружани мушкарци, Срби, који су штитили своја села управо од те армије...
Тај Срђан Ранкић, тај начелник Општине Братунац, постао је Господине Предсједниче, трн у оку властима Републике Српске, трн у оку бошњачким политичким странкама, али и трн у оку српским политичким странкама. Зато што је политички независан не воли га власт, а не воле га ни утицајне српске политичке странке које Србе у Српској покушавају довести у положај страначких робова (па им је Братунац опасан да не постане примјер слободе и за друге општине). Бошњачке политичке странке су против њега јер је подржао иницијативу чланова породица убијених 3267 Срба, који су, постављањем фотографија убијених, покушали свијет упознати са истином о трогодишњем страдању Срба у околини Сребренице...
Зашто сам, Господине Предсједниче, одлучио да напишем овакво писмо?
Власт у Републици Српској и њен политички лидер Милорад Додик, готово свакодневно, подсјећају Србе у Републици Српској (А Срби у Републици Српској, Господине Предсједниче, воле своју Русију!) да "иза њих" стоји Русија; да "иза њих" стоји њен предсједник, те да би као такви, значи као штићеници Москве, требало да буду вјечна власт у Републици Српској (шта год да раде).
Ово што се дешава у Братунцу, Господине Предсједниче, да људи масовно подржавају свог начелника, без обзира на то што је и Милорад Додик кидисао да га "скине" са тог мјеста, није изоловани случај.
У Републици Српској, Господине Предсједниче, народно незадовољство је све веће и веће. Људи су незадовољни радом власти, али су незадовољни и издајничким дјеловањем опозиционих политичких странака.
Плашим се, Господине Предсједниче, да такву ситуацију у Републици Српској не искористе непријатељи, а има их, Господине Предсједниче, има... Чекају као запете пушке...
 
Хвала, Господине Предсједниче, за Ваше одвојено вријеме и за стрпљиво читање!
Свако добро Вам желим!
 
(Доктор Драган Ђокановић, из Републике Српске, 08. 08. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
"Тужилаштво Републике Српске поднијело је кривичну пријаву против Срђана Ранкића, начелника општине Братунац, због постављањa фотографија убијене српске дјеце, цивила и војника током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-95, дуж регионалног пута Братунац-Поточари."
 
"Одборници у Братунцу усвојили су одлуку да се референдум о повјерењу начелнику Срђану Ранкићу одржи почетком августа. Укупно једанаест политичких субјеката у Братунцу, покушаће да опозове начелника Срђана Ранкића."
 
"Одборници СДА у Скупштини општине Братунац подржат ће иницијативу за опозив начелника Братунца Срђана Ранкића, саопштили су из Општинског одбора СДА Братунац."
 
"Митинг против Срђана Ранкића, начелника Општине Братунац, одржаће се 05. 08. 2022. године на Тргу Милоша Обилића (у 18 часова). На митингу је планирано да говоре политички лидери: Милорад Додик (СНСД), Радован Вишковић (СНСД), Ненад Стевандић (УС), Ненад Нешић (ДНС), Радо Савић (СДС) Горан Селак (СПС) и Славен Ристић (РСС)."
 
Поштоване сестре и драга браћо, сви ови цитати јасно показују да су се, онии који нису хтјели (а ни смјели) прстом да мрдну да спријече уклањање фотографија убијених 3267 Срба и који су - па рекао бих, скоро са радошћу дочекали подизање оптужнице против начелника Братунца Срђана Ранкића - удружили против овог човјека који је, својим принципијелним и храбрим ставом да фотографије убијених 3267 Срба морају видјети сви они који се возе путем према Поточарима, заслужио респект од стране неколико милиона Срба.
Позивам све Српкиње и Србе да се заинтересују за политички тренутак у Братунцу, да схвате шта се дешава у овој општини и одлуче кога би требало подржати: све или једног!
Ја сам одлучио да подржим оног који је подржао чланове породица убијених 3267 Срба!
 
(Доктор Драган Ђокановић, 03. 08. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
"Морамо радити на томе да спријечимо да се то понови... Морамо то оставити будућим генерацијама које заслужују право да знају све шта се овдје десило – не у различитим плановима и програмима него кроз отворени дијалог о томе шта појединац може учинити како би се ово спријечило у будућности.", рекао је Кристијан Шмит, 11. јула ове године, у Сребреници.
Кристијан Шмит је, иначе, њемачки држављанин којег цијели Запад жели Босни и Херцеговини наметнути за високог представника. За сада је без икаквих проблема то успио да постане у Федерацији БиХ, док са Републиком Српском баш и не иде онако како су замислили његови ментори. У Републици Српској, на отвореном су га као високог представника за БиХ представили само у Поточарима, а у затвореном простору су га као високог представника успјеле да "прошверцују" узданице ПДП-а Драшко Станивуковић и Јелена Тривић...
 
Али, нећу јутрос о њему као западном протектору. Желим да се осврнем на ријечи овог политичара који је из Њемачке дошао у Босну и Херцеговину да нам прича о усаглашавању (школских) "планова и програма" и то, како рече, "кроз отворени дијалог".
 
Кроз какав отворени дијалог, господине Шмит?
Кроз дијалог у којем не желите да чујете истину о 3.267 убијених Срба?
Кроз дијалог у којем не желите да чујете истину о којој је свједочио Хакија Мехољић? Ради се, господине Шмит, о Сребреничанину који је био врло упућен у све оно што се током претходног рата дешавало не само у Сребреници, већ и на релацији Сребреница - Сарајево, на релацији Алија Изетбеговић - Хакија Мехољић и Изетбеговићевој информацији да је "Предсједник САД Клинтон предложио" да организују убијање неколико хиљада Муслимана из Сребренице, како би се припремио терен за НАТО интервенцију против Срба...
 
Хоћете ли, господине Шмит, да у отвореном, и јавном, дијалогу продискутујемо о историјату настајања термина "локални геноцид" и његовој примјени у Хагу, а против осуђених Срба? Наравно, спреман сам и за потпуно отворен дијалог о крвавом почетку и крвавом крају "Сребренице". Нажалост, та је прича, нарочито о крвавом почетку, овдје, у Босни и Херцеговини, забрањена!
Само је Бошњацима дозољено да од крвавог краја приче, у свим својим школским уџбеницима, направе (трајни) раздор између Бошњака и Срба. За сва времена и за све будуће генерације! Вјероватно Западу управо то одговара.
 
И, шта бисте још хтјели, господине Шмит?
Да крвавим крајем "Сребренице", путем школских уџбеника, у меморију будућих српских генерација, у њихове душе, уградите осјећај кривице?
А осјећате ли Ви, господине Шмит, кривицу за сва недјела која су Нијемци починили Србима? Не само у два свјетска рата, неголи кроз цијелу историју сукоба између Германа и Срба, од Балтика до Јадранског мора, од (српског) Будишина у Њемачкој до (српске) Козаре и (српске) Сутјеске у Републици Српској?
Ако осјећате бар мало кривице, зашто сте овдје, господине Шмит?
 
А када сте већ у Сарајеву, господине Шмит, питајте Бошњаке ко им је дражи, Србин Гаврило Принцип - који им је желио слободу, или Нијемац Дитрих Геншер - који их је завадио са Србима, и кога би, од њих двојице, прије ставили на насловницу својих уџбеника историје?
Након тога, као Кристијан Шмит, скокните преко Враца у Источно Сарајево па Србима поставите исто питање, а резлтате испитивања објавите у западним у медијима.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 19. 07. 2022)
Напомена: На фотографији је СЕРБСКИ ДОМ у центру (српског) града Будишина, у Њемачкој
Објављено у ПОЛИТИКА