"Морамо радити на томе да спријечимо да се то понови... Морамо то оставити будућим генерацијама које заслужују право да знају све шта се овдје десило – не у различитим плановима и програмима него кроз отворени дијалог о томе шта појединац може учинити како би се ово спријечило у будућности.", рекао је Кристијан Шмит, 11. јула ове године, у Сребреници.
Кристијан Шмит је, иначе, њемачки држављанин којег цијели Запад жели Босни и Херцеговини наметнути за високог представника. За сада је без икаквих проблема то успио да постане у Федерацији БиХ, док са Републиком Српском баш и не иде онако како су замислили његови ментори. У Републици Српској, на отвореном су га као високог представника за БиХ представили само у Поточарима, а у затвореном простору су га као високог представника успјеле да "прошверцују" узданице ПДП-а Драшко Станивуковић и Јелена Тривић...
Али, нећу јутрос о њему као западном протектору. Желим да се осврнем на ријечи овог политичара који је из Њемачке дошао у Босну и Херцеговину да нам прича о усаглашавању (школских) "планова и програма" и то, како рече, "кроз отворени дијалог".
Кроз какав отворени дијалог, господине Шмит?
Кроз дијалог у којем не желите да чујете истину о 3.267 убијених Срба?
Кроз дијалог у којем не желите да чујете истину о којој је свједочио Хакија Мехољић? Ради се, господине Шмит, о Сребреничанину који је био врло упућен у све оно што се током претходног рата дешавало не само у Сребреници, већ и на релацији Сребреница - Сарајево, на релацији Алија Изетбеговић - Хакија Мехољић и Изетбеговићевој информацији да је "Предсједник САД Клинтон предложио" да организују убијање неколико хиљада Муслимана из Сребренице, како би се припремио терен за НАТО интервенцију против Срба...
Хоћете ли, господине Шмит, да у отвореном, и јавном, дијалогу продискутујемо о историјату настајања термина "локални геноцид" и његовој примјени у Хагу, а против осуђених Срба? Наравно, спреман сам и за потпуно отворен дијалог о крвавом почетку и крвавом крају "Сребренице". Нажалост, та је прича, нарочито о крвавом почетку, овдје, у Босни и Херцеговини, забрањена!
Само је Бошњацима дозољено да од крвавог краја приче, у свим својим школским уџбеницима, направе (трајни) раздор између Бошњака и Срба. За сва времена и за све будуће генерације! Вјероватно Западу управо то одговара.
И, шта бисте још хтјели, господине Шмит?
Да крвавим крајем "Сребренице", путем школских уџбеника, у меморију будућих српских генерација, у њихове душе, уградите осјећај кривице?
А осјећате ли Ви, господине Шмит, кривицу за сва недјела која су Нијемци починили Србима? Не само у два свјетска рата, неголи кроз цијелу историју сукоба између Германа и Срба, од Балтика до Јадранског мора, од (српског) Будишина у Њемачкој до (српске) Козаре и (српске) Сутјеске у Републици Српској?
Ако осјећате бар мало кривице, зашто сте овдје, господине Шмит?
А када сте већ у Сарајеву, господине Шмит, питајте Бошњаке ко им је дражи, Србин Гаврило Принцип - који им је желио слободу, или Нијемац Дитрих Геншер - који их је завадио са Србима, и кога би, од њих двојице, прије ставили на насловницу својих уџбеника историје?
Након тога, као Кристијан Шмит, скокните преко Враца у Источно Сарајево па Србима поставите исто питање, а резлтате испитивања објавите у западним у медијима.
(Доктор Драган Ђокановић, 19. 07. 2022)
Напомена: На фотографији је СЕРБСКИ ДОМ у центру (српског) града Будишина, у Њемачкој
