Приказивање чланака по тагу Srebrenica

Јутрос читам, буне се бошњачки политичари, иначе пионири Алије Изетбеговића, што је, у некој причи Нијемца Кристијана Шмита, њихов Алија "стављен у исту раван са Младићем".

Па, ако ћемо искрено и не би требало да Алија Изетбеговић буде у истој равни са Ратком Младићем. Не постоји ниједан доказ да је Ратко Младић организовао "Сребреницу". Међутим, све је више свједочења, и то свједочења Муслимана из Сребренице, да су прсти и мозак Алије Изетбеговића, и те како, упетљани у организацију цијелог случаја "Сребреница". А то значи предају Сребренице у Младићеве руке, и то без јачег отпора без обзира на то што је претходно извршена општа мобилизација, па чак и лица старијих од 65 година. Сваки човјек, не мора да буде ни војно обучен, знао би да ће оружани пробој толиког броја, (више од 12 хиљада), припадника 28. дивизије према Тузли морати да резултује великим бројем погинулих и заробљених. Изетбеговић је то, након три године командовања својом армијом, свакако знао.

Е, сада, кад' кажем сада мислим на овај тренутак, тешко је доказати на који начин, су Алија Изетбеговић и главни сценаристи "Сребренице", а они су из иностранства, дали зелено свјетло неком завјеренику са српске стране да се изврши стријељање ратних заробљеника. Тим стријељањем ратних заробљеника, уз измјештење комплетног цивилног муслиманског становништва из Сребренице, значи из Републике Српске, требало је да се задовоље услови за употребу термина "локални геноцид", који је, по први пут у историји, лансиран и примијењен у међународном праву, баш у случају "Сребреница".

Дакле, ако је тако како је јавно потврдио Хакија Мехољић из Сребренице, да му је Алија Изетбеговић, још 1993. године, предложио да организују масовно убијање Муслимана из тог градића, (чак клање, како тврди Ибран Мустафић), онда је Алијина улога у случају "Сребреница" много гора од Младићеве улоге у истом случају.
Злочиначка завјера је много гора, од злочина у којем учествују војна лица која раде по наређењу цивилних власти.

Значи, Нијемац Кристијан Шмит, каква год да му је била намјера, промашио је, јер је Младићево учешће у злочину подигао на ниво Алије Изетбеговића, организатора (многобројних) злочина на простору СР БиХ и Федерације БиХ.

(Доктор Драган Ђокановић, 15. 10. 2024)

"Сребреница је, као посљедње уточиште Бошњака источне Босне требала да падне прије 11. јула 1995. године. Али је 16. априла 1993. године донесена Резолуција Уједињених нација 819. Тада је пад Сребренице спријечен", говорио је Хасан Нухановић из Сребренице, на промоцији своје књиге "Збјег", у којој је Сребреницу описао као "збјег", односно склониште за хиљаде Муслимана из околних општина...

Шта је "збјег"?
Збјег је ријеч која описује привремено колективно склониште, обично у шумама, пећинама, планинама и слично у које се народ склања пред разним недаћама. Збјег чине избјеглице и прогнаници који су с најнужнијом покретном имовином напустили своје домове и привремено се ту настанили. Узроци збјега најчешће су ратови, оружани сукоби, окупација, терор, најава одмазде...

"Збјег" у Сребреници је настао као посљедица оружане борбе Муслимана из бивше југословенске федералне јединице СР БиХ за независну БиХ, у конкретном случају Муслимана из источне Босне, и борбе Срба из бивше југословенске федералне јединице СР БиХ за останак српског народа и (новонастале) Републике Српске у савезној држави Југославији, у конкретном случају Срба из Подриња.

Е, у таквој Сребреници, у "збјегу", како како је назва аутор књиге "Збјег" Хасан Нухановић, настала је 28. дивизија, војна формација која је дјеловала у саставу Другог корпуса "Армије РБиХ". Формирана је 1. марта 1995. на основу одлуке Предсједништва и наређења команданта Генералштаба. Наслиједила је Оперативну групу 8. Сједиште дивизије налазило се у Сребреници. Зона одговорности обухватала је "слободне територије Сребренице и Жепе", а у састав 28. дивизије ушле су:
280. источнобосанска лака бригада
281. источнобосанска лака бригада
282. источнобосанска лака бригада
283. источнобосанска лака бригада
284. источнобосанска лака бригада
285. лака бригада.

У том "збјегу" се, између бројних других злочина, десио и овај:
"Кад смо дошли до депоније, наредили су ми да зауставим и паркирам камион. Измакао сам се на пристојну даљину. Али, кад сам видио њихово дивљање и кад је почело клање, преблиједио сам као крпа. Када је Зулфо низ груди саставио ножем болничарку Раду, притом је питајући гдје јој је радио-станица, више нисам имао храбрости да то гледам. Пјешке сам са депоније дошао у Сребреницу, а они су послије довезли камион... Каросерија је била сва крвава", наводи Ибран Мустафић, у књизи "Планирани хаос 1992-1995", сведочење свог стрица Ибрахима.

Падом Сребренице, на данашњи дан, 1995. године, и након пробоја припадника 28. дивизије кроз Републику Српску, дошло је, на територији Федерације БиХ, до спајања преосталог дијела 28. дивизије са 24. дивизијом у нову 28. дивизију са сједиштем у Живиницама. Кажем преосталог дијела 28. дивизије, јер су приликом пробоја кроз територију Републике Српске имали велике губитке током оружаних борби са јединицама Војске Републике Српске.
Заробљени припадници 28. дивизије стријељани су на територији Републике Српске, и то без пресуда војних судова Републике Српске...
Стријељања ратних заробљеника и организовани премјештај цивилног становништва из Сребренице (Република Српска) на територију општине Кладањ (Федерација БиХ) - у Хашком трибуналу, (Хашки трибунал је Суд ОУН), окарактерисани су као дјело најтежег ратног злочина и "локални геноцид", па су доношене и правоснажне пресуде доживотног затвора за одговорне.

Највећи број Срба из Републике Српске сматра да се тај "локални геноцид" никада не би десио да војници 28. дивизије "Армије РБиХ" нису у Сребреници и око Сребренице убили 3267 припадника српског народа. Убијали су ти сљедбеници Алије Изетбеговића Србе и прије неголи су УН прогласиле Сребреницу заштићеном зоном, а наставили су да чине злочине и након што је Сребреница постала "УН заштићена зона"...

Попут већине Срба из Републике Српске мисли и Хасан Османовић, из околине Сребренице:
"Ми смо са Србима живјели као род рођени и онда изби рат и све оде... Жао ми је народа који је страдао, да нису наши побили цивиле, нејач и дјецу, жене по Кравици и Скеланима, Бјеловцу, Факовићима, доље по Подравању исто...не би се ни нама ништа десило у јулу 1995. то ти кажем, гарантујем. Ти који су чинили злочине над Србима су криви једнако и за злочине над муслиманима, над нама Бошњацима који су се касније догодили. То ти кажем."

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 07. 2024)

Хашки трибунал основан је на данашњи дан, 25. маја 1993. године, Резолуцијом 827 Савјета безбједности УН, са задатком да суди починиоцима ратних злочина на подручју бивше Југославије након 1991. године...
И доносио је Хашки трибунал бројне пресуде. У неколико случајева у пресудама пише и "осуђен за геноцид".

Раније сам, управо на овој страници, писао о томе како је у судску праксу Хашког трибунала уведен термин "локални геноцид", а онда и доношење пресуда за "локални геноцид".
Желећи да искористе те пресуде Хашког трибунала за "локални геноцид", непријатељи Срба и Републике Српске у Предсједништву БиХ, највишем државном органу Дејтонске БиХ, годину дана су у тајности, заједно са својим њемачким спонзорима, припремали пројекат како да највеће страдалнике са Балкана у посљедњих шест вијекова, Србе, али и нашу одбрамбену државу - Републику Српску, оптерете хипотеком "локалног геноцида" у Сребреници, односно да пресуде Хашког трибунала преточе у резолуцију УН-а, и крену у наредне непријатељске активности против Срба и Републике Српске.

Није нашим непријатељима пошло за руком да Резолуција о Сребреници у потпуности гласи баш онако како су жељели, али су, ипак, извојевали дипломатску побједу. Резолуција о Сребреници биће саставни дио политичког живота у БиХ, рачунајући и Републику Српску. Сваког 11. јула на територији Републике Српске, у Сребреници, спомињаће се пресуде Хашког трибунала и прекјучерашња резолуција УН-а којом су хашке пресуде, осим правне, добиле и велику политичку тежину.

Како да се Република Српска, мислим на званичну Републику Српску, на предсједника Српске, Владу Српске и Скупштину Српске, постави према свему томе?

Онако како мора да се постави! Не смије да дјелује против Уједињених нација!
Оно што се властима у Српској не свиђа - НЕКА ПРЕЋУТЕ!

А о свима онима, који су нас својим непромишљеним потезима и одлукама, тог љета 1995. године, довели у овакву ситуацију, мислим на Србе (у првом реду на Радована Караџића и Ратка Младића) - мораћемо реалније да размишљамо.

(Доктор Драган Ђокановић, 25. 05. 2024)

Изгледа да је текст "резолуције о Сребреници" усаглашен и да је Црна Гора, путем својих дипломата, успјела да текст резолуције садржи амандман Владе Црне Горе, који гласи: "Кривична одговорност по међународном праву за злочин геноцида не може се односити на било коју етничку, вјерску или неку другу заједницу у цјелини".
Хвала, Црна Горо!

Било би, наравно, најбоље да се власт Републике Српске мудрије понашала када су пресуде Хашког суда у питању; да је процјене дјеловања Караџића и Младића (током љета 1995. године) препустила правним стручњацима, историчарима и годинама које су пред нама, а држала се дневнополитичких интереса Републике Српске - али, нажалост, није то урадила...

Пркосили су Милорад Додик и његови сарадници на сваком мјесту, скоро сваког дана. Можда им је то, што су радили и говорили, доносило политичке поене на изборима, али је повећавање броја непријатеља без сумње штетило Српској и свима нама.

(Доктор Драган Ђокановић, 18. 05. 2024)

Неке особе из Сребренице тврде да Срби не знају истину о "Сребреници", да не знамо шта се десило у сребреници и око Сребренице...
Да живимо у лажи...

А знају ли, Муслимани из Сребренице, комплетну истину?

Молим уреднике РТРС-а и њиховог главног шефа да позову Мајке Сребренице у студио - да кажу све што знају, али и да чују све што Срби знају.

Па, нека послије те емисије одлуче да ли ће и даље са оним покварењаком Лагумџијом да тврде, то што тврде.

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 05. 2024)

Данас сам одгледао снимак јучерашње емисије у којој је предсједник Републике Српске Милорад Додик, у згради Владе Републике Српске, у Источном Сарајеву, угостио једну приватну телевизију из Сарајева и њеном власнику дао двочасовни интервју.

Вртиле су се углавном познате реченице актуелног предсједника Српске, осим што је у неколико наврата, путем те телевизије, понудио, (колико сам схватио: Бошњацима), двије милијарде конвертибилних марака за "раздруживање" Републике Српске и, приде, дио територије Републике Српске на којој се налази Меморијални центар у Сребреници.

Сви знамо да Милорад Додик није неискусан политичар па да не зна шта лансира у јавност, поготово нам није страно да је Милорад Додик неко ко се одлично разумије у трговину! Међутим, остало је нејасно, шта би то Додик да откупи, за кога, и од кога?
Жели ли то предсједник Српске да, са двије милијарде марака мита, одврати Бошњаке из Федерације БиХ од агресије на Републику Српску? По принципу: Боље да узму паре док их нуди, (све вријеме је, Додик, говорио у првом лицу једнине), јер, ако Бошњаци не прихвате паре које им је понудио, гинуће за џабе током агресије на Српску, а паре ће добити Срби који ће пуцати у агресорске војнике! Или је Милорад Додик мислио да ће српски војници убијати Бошњаке за џабе, само из патритоизма према Српској и њеном предсједнику, а двије милијарде марака ће оставити за послијератну обнову Српске, коју очигледно посматра као своју прћију, јер мртав-хладан нуди и дио њене територије (евентуалном) агресору из Федерације БиХ?

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 04. 2024)

Желећи да квалификације из пресуда Хашког трибунала српским официрима и српским политичарима претворе и у резолуцију УН-а, бошњачки политичари још једном су потврдили да у Србе и Републику Српску гледају као у своје највеће непријатеље. У борби против нас не бирају ни средства ни савезнике, по сваку цијену желе да нас прогласе геноцидним народом, а Републику Српску геноцидном државом.

Машу бошњачки политичари пресудама из Хага, иако врло добро знају да се до тих пресуда и термина "геноцид" стигло након што је Махмуд Шериф Басиони, професор права са дугогодишњим ангажманом у УН, пред америчким Конгресом, изнио своје мишљење да, према Конвенцији о геноциду, у Босни и Херцеговини није почињен геноцид, али да би се ситуација могла промијенити ако Трибунал у Хагу заузме "прогресиван" став који дозвољава увођење термина "локални геноцид''...

Приједлог Махмуда Шерифа Басиониа прихватила је политика Сједињених Америчких Држава, и његову идеју да се неки злочини у БиХ могу подвести под термин "локални геноцид" наметнула као основу за рад Трибунала у Хагу.

Тако су стријељања заробљених припадника 28. дивизије и депортација жена, дјеце и стараца из Сребренице у Кладањ, могли, у Трибуналу, да добију квалификацију какву су пожељеле Западне владе. Сада, тај Трибуналов "геноцид", бошњачки политичари, подржани од актуелне њемачке владе, покушавају да "ојачају" резолуцијом Уједињених нација, па да на основу те резолуције малтретирају ову и све будуће генерације Срба.

Притом, бошњачки политичари и њихови ментори из Њемачке, не желе, нажалост, да виде да управо убијање српских цивила и затирање десетина и десетина српских села, од стране припадника 28. дивизије из Сребренице, одговара дефиницији локалног геноцида...

(Доктор Драган Ђокановић, 09. 04. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1073-svjedoci-istine-o-srebrenici

У претходних неколико објава писао сам, тачније речено цитирао бошњачке изворе, о 28. дивизији из Сребренице, која је напустила Сребреницу и кренула у пробој према Тузли...
Та сребреничка "28. дивизија бројала је око 12 000 бораца, а за стални ангажман је било спремно 6 000 бораца". И у претходној реченици сам цитирао бошњачки извор.

Када је генерал Младић, 12. јула на састанку у Братунцу, упитао команданта Холандског батаљона потпуковника Томаса Кареманса гдје се налазе припадници 28. дивизије којима је два дана раније упутио ултиматум да се предају, Холанђанин му је одговорио да не зна, иако је претхдних дана био у сталној вези са штабом 28. дивизије и пренио им Младићев ултиматум.
Тешко је за повјеровати да потпуковник Кареманс, није знао да је претходне ноћи више од 10 000 припадника 28. дивизије кренуло на пут и пробој према Тузли... Такође је тешко за повјеровати да то исто није знао и генерал Младић чији су улазак у Сребреницу емитовали бројни свјетски медији.

Мишљења сам да су главни војни и политички фактори тог времена тачно знали шта ће се све дешавати током пробоја 28. дивизије. И чекали су да почну са бројањем жртава и пакленом игром са бројевима... Што цифра буде већа, тим боље за сценарио којег су написали...

Жестока, а непотребна, битка код Баљковице, која се одиграла 16. јула, у којој су припадници 28. дивизије појачани придошлим јединицама из Тузле, извели напад и пробили линије Војске Републике Српске, провоцирајући неминовни српски одговор - требала им је да одмах загосподаре што већим бројем тијела погинулих Сребреничана...

Закопавање и прекопавање лешева стријељаних Сребреничана, које су мимо сваке војничке етике и противно међународном праву, на територији Републике Српске стријељали, такође учесници завјере, пажљиво је сателитски праћено и снимано...
Живи Сребреничани се никако нису уклапали у припремљену послијератну причу о "геноциду"...

И претходни командант те 28. дивизије, Сребреничанин Насер Орић, то је схватио и новинарки сарајевског листа "Дневни аваз", 15. 06. 2015. године, каже: "Многи моји саборци, након што су прешли на слободну територију, разочарани, били су присиљени напустити БиХ. Према њима су се поједини односили горе него према четницима. А они су, уствари, прави свједоци истине о Сребреници..."

(Доктор Драган Ђокановић, 08. 04. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1072-koliko-je-srebrenickih-vojnika-stiglo-u-tuzlu

2.  https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1071-istina-i-rezolucija-o-srebrenici

3. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1066-lagumdzija-i-njegova-rezolucija-o-srebrenici

4.  https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/519-od-termina-lokalni-genocid-do-sudskih-presuda-i-srebrenice

"Пред напад Војске Републике Српске УНПРОФОР је од команданта Рамиза Бећировића тражио да преговара са Војском Републике Српске, а он је о томе информисао команду Другог корпуса, ШВК АРБиХ, Предсједништво Републике Босне и Херцеговине и Владу, али ни од кога није добио било какве информације, због чега није пристао на преговоре.
У то вријеме је извршено појачање линија одбране Сребренице. У приправност су стављене све бригаде, укључујући и 285. бригаду Жепе, која је добила задатак да прати своју зону одговорности. ...

Послијеподне, 9. јула посматрачи УН-а у сектору Сјевероисток су доставили процјену ситуације у Сребреници, у којем се наводило да су холандске осматрачнице и персонал били директно гађани, да је командант Холандског батаљона одбио да да оружје припадницима Армије БиХ. ...

Деветог јула, из Холандије је наређено припадницима њиховог батаљона да се поставе у такозвану 'блокирајућу позицију', што је подразумијевало да тридесет војника формира танку плаву линију са оклопним транспортерима и противтенковским ракетама и тако покуша зауставити војнике Војске Републике Српске. ...
10. јула увече, одмах након 18 сати, Холандски батаљон је у правцу Војске Републике Српске испалио рафале упозорења...
Око поноћи, 10. јула, командант Холандског батаљона,
потпуковник Кареманс, је заказао састанак са представницима енклаве Сребреница, саопштавајући да им је Војска Републике Српске дала ултиматум за предају. ...
Војска Републике Српске наставила је напад 11. јула, наилазећи на мали или никакав отпор од стране УНПРОФОР-а и 28. дивизије (у којој су биле 280, 281, 282, 283. и 284. бригада -све из Сребренице и 285. бригада из Жепе). ...
Ратко Младић је упозорио да, уколико се браниоци Сребренице не предају, енклава ће бити гранатирана до уништења. Он је и изричито захтијевао да припадници 28. дивизије Армије БиХ из енклаве Сребреница 'положе оружје'...

На састанку у братуначком хотелу 'Фонтана', одржаном 12. јула у 10.00 часова, официри Холандског батаљона обавијестили су Ратка Младића да не знају гдје се налазе припадници 28. дивизије, те да нису успјели ступити у контакт с њима...

Између 10.000 и 15.000 Сребреничана, (међу којима су били припадници 28. дивизије), након пада Сребренице окупило се у селима Јаглић и Шушњари и формирали колону за пробој у правцу Тузле, територије која је била под контролом Армије БиХ. Колона је 12. јула 1995. у 00.30 сати кренула из Шушњара преко Јаглића и Буљима ка Каменичком брду...
Војска Републике Српске из разних је праваца гранатирала колону. ...
У току ноћи 14. на 15. јул 1995. године главнина колоне са
рањеницима, наставила је даље према Црном врху и прешла пут Зворник - Тузла. У јутарњим часовима она је прешла асфалтни пут у рејону Црни врх и упутила се ка локалитету Крижевачке њиве, гдје је извршено прикупљање колоне. Колона је у јутарњим сатима 15. јула прешла комуникацију Зворник - Цапарде и до тада није имала борбени додир са предњим линијама Војске Републике Српске. Други дио колоне је у то вријеме био још испод Удрча и кретао се према Каменици и даље према Тузли. ...
Колона Сребреничана је у току ноћи 15. на 16. јули 1995. године безбједно прошла дио пута Крижевачке њиве - Баљковица, гдје се сакрила у једном потоку, чекајући исход борби на Баљковици, које су у то вријеме против Војске Републике Српске водиле снаге 2 корпуса Армије БиХ и сребренички војници, припадници 28. дивизије, који су били на челу колоне.
Те снаге су, у јутро, око 8.00 часова, 16. јула 1995. године, извеле напад, пробиле линије Војске Републике Српске и спојиле се са предњим дијелом колоне у ширем рејону Баљковице, гдје су вођене жестоке борбе. Након тога, преко средстава везе, услиједили су преговори између Команде 2. корпуса Армије БиХ и Зворничке бригаде Војске Републике Српске. Командант Зворничке бригаде пуковник Винко Пандуревић и мајор 2. корпуса АРБиХ Шемсудин Муминовић, договорили су отварање коридора за пролазак колоне из Сребренице на територију Тузле." (Цитати су из књиге професора тузланског универзитета Сеада Селимовића)

Колико год сам се трудио да пронађем податак колико је тачно припадника 28. дивизије стигло у Тузлу - ипак нисам успио.

Из наведених цитата видљиво је да припадници 28. дивизије из Сребренице нису хтјели да бране Сребреницу, нити им је пало на памет да силом отму оружје из магацина којег је чувао Холандски батаљон...
На питање зашто 28. дивизија из Сребренице није хтјела да брани Сребреницу - мораћемо у наредном периоду да потражимо одговор.

(Доктор Драган Ђокановић, 07. 04. 2024)

Везани чланци:

1.  https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1071-istina-i-rezolucija-o-srebrenici

2. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1066-lagumdzija-i-njegova-rezolucija-o-srebrenici

3.  https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/519-od-termina-lokalni-genocid-do-sudskih-presuda-i-srebrenice

У Уједињеним нацијама, вјероватно крајем овог мјесеца, могла би се, као приједлог Њемачке и Руанде, да нађе "резолуција о Сребреници". За наведену резолуцију већ дуже вријеме у Западним земљама лобирају (финансијски и политички) утицајни Бошњаци. Почели су бошњачки лобисти са тим послом чим им је пропала слична резолуција у Савјету безбједности УН-а, коју је тада "гурала" Велика Британија а оспорила Русија. Завршно лобирање, без обзира на то какве ће посљедице његово дјеловање изазвати у Босни и Херцеговини, обавља амабасадор ове земље при УН, Бошњак Златко Лагумџија.

За усвајање резолуције потребно је да двије трећине чланица УН гласају за њу.
Није лако прикупити толике гласове, али није немогуће.

Представник сваке чланице УН-а се "обрађује", прати се актуелна политика тих држава и стриктно води рачуна да се негдје не погријеши. Управо сам због тога прије два дана писао да је потребно Броза оставити на миру, кад већ не желе да га спомињу у разговорима са представницима бивших чланица Покрета несврстаних у којем је Јосип Броз Тито био један од неприкосновених лидера.
Представници тих земаља требало је да буду наша циљна група и са њима су се морали обавити разговори на тему "Сребреница". Скоро да сам сигуран да би неки од њих пристали да се прецизно упознају са ратним дешавањима везаним за Сребреницу, те да у својим дискусијама, на сједници Генералне скупштине УН-а, изнесу необориве податке о броју убијених српских цивила у селима око Сребренице у приоду од 1992. до 1995. године, али и истину о убијању заробљених бошњачких војника - припадника 280. и 284 бригаде, у јулу 1995.

За сједницу Генералне скупштине УН морао би да се нађе неко ко ће знати и моћи да каже да је постојао сребренички сценарио! Да опише све: од америчке идеје коју је Алија Изетбеговић изнио начелнику сребреничке полиције Хакији Мехољићу у сарајевском Хотелу "Холидеј ин" - "да је потребно да Срби убију око 5 000 Муслимана, да би НАТО реаговао" - па све до пробоја сребреничких бригада 280. и 284. и њихових борби са бригадама Војске Републике Српске, на путу према Тузли. Наравно да се мора све рећи и о стријељањима заробљених припадника сребреничких бригада, од стране српских војника.

Наглашавам: Битно је да се комплетна истина чује у сали Генералне скупштине УН-а. И није свеједно ко ће да је изнесе!

(Доктор Драган Ђокановић, 07. 04. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/519-od-termina-lokalni-genocid-do-sudskih-presuda-i-srebrenice