"Пред напад Војске Републике Српске УНПРОФОР је од команданта Рамиза Бећировића тражио да преговара са Војском Републике Српске, а он је о томе информисао команду Другог корпуса, ШВК АРБиХ, Предсједништво Републике Босне и Херцеговине и Владу, али ни од кога није добио било какве информације, због чега није пристао на преговоре.
У то вријеме је извршено појачање линија одбране Сребренице. У приправност су стављене све бригаде, укључујући и 285. бригаду Жепе, која је добила задатак да прати своју зону одговорности. ...
Послијеподне, 9. јула посматрачи УН-а у сектору Сјевероисток су доставили процјену ситуације у Сребреници, у којем се наводило да су холандске осматрачнице и персонал били директно гађани, да је командант Холандског батаљона одбио да да оружје припадницима Армије БиХ. ...
Деветог јула, из Холандије је наређено припадницима њиховог батаљона да се поставе у такозвану 'блокирајућу позицију', што је подразумијевало да тридесет војника формира танку плаву линију са оклопним транспортерима и противтенковским ракетама и тако покуша зауставити војнике Војске Републике Српске. ...
10. јула увече, одмах након 18 сати, Холандски батаљон је у правцу Војске Републике Српске испалио рафале упозорења...
Око поноћи, 10. јула, командант Холандског батаљона,
потпуковник Кареманс, је заказао састанак са представницима енклаве Сребреница, саопштавајући да им је Војска Републике Српске дала ултиматум за предају. ...
Војска Републике Српске наставила је напад 11. јула, наилазећи на мали или никакав отпор од стране УНПРОФОР-а и 28. дивизије (у којој су биле 280, 281, 282, 283. и 284. бригада -све из Сребренице и 285. бригада из Жепе). ...
Ратко Младић је упозорио да, уколико се браниоци Сребренице не предају, енклава ће бити гранатирана до уништења. Он је и изричито захтијевао да припадници 28. дивизије Армије БиХ из енклаве Сребреница 'положе оружје'...
На састанку у братуначком хотелу 'Фонтана', одржаном 12. јула у 10.00 часова, официри Холандског батаљона обавијестили су Ратка Младића да не знају гдје се налазе припадници 28. дивизије, те да нису успјели ступити у контакт с њима...
Између 10.000 и 15.000 Сребреничана, (међу којима су били припадници 28. дивизије), након пада Сребренице окупило се у селима Јаглић и Шушњари и формирали колону за пробој у правцу Тузле, територије која је била под контролом Армије БиХ. Колона је 12. јула 1995. у 00.30 сати кренула из Шушњара преко Јаглића и Буљима ка Каменичком брду...
Војска Републике Српске из разних је праваца гранатирала колону. ...
У току ноћи 14. на 15. јул 1995. године главнина колоне са
рањеницима, наставила је даље према Црном врху и прешла пут Зворник - Тузла. У јутарњим часовима она је прешла асфалтни пут у рејону Црни врх и упутила се ка локалитету Крижевачке њиве, гдје је извршено прикупљање колоне. Колона је у јутарњим сатима 15. јула прешла комуникацију Зворник - Цапарде и до тада није имала борбени додир са предњим линијама Војске Републике Српске. Други дио колоне је у то вријеме био још испод Удрча и кретао се према Каменици и даље према Тузли. ...
Колона Сребреничана је у току ноћи 15. на 16. јули 1995. године безбједно прошла дио пута Крижевачке њиве - Баљковица, гдје се сакрила у једном потоку, чекајући исход борби на Баљковици, које су у то вријеме против Војске Републике Српске водиле снаге 2 корпуса Армије БиХ и сребренички војници, припадници 28. дивизије, који су били на челу колоне.
Те снаге су, у јутро, око 8.00 часова, 16. јула 1995. године, извеле напад, пробиле линије Војске Републике Српске и спојиле се са предњим дијелом колоне у ширем рејону Баљковице, гдје су вођене жестоке борбе. Након тога, преко средстава везе, услиједили су преговори између Команде 2. корпуса Армије БиХ и Зворничке бригаде Војске Републике Српске. Командант Зворничке бригаде пуковник Винко Пандуревић и мајор 2. корпуса АРБиХ Шемсудин Муминовић, договорили су отварање коридора за пролазак колоне из Сребренице на територију Тузле." (Цитати су из књиге професора тузланског универзитета Сеада Селимовића)
Колико год сам се трудио да пронађем податак колико је тачно припадника 28. дивизије стигло у Тузлу - ипак нисам успио.
Из наведених цитата видљиво је да припадници 28. дивизије из Сребренице нису хтјели да бране Сребреницу, нити им је пало на памет да силом отму оружје из магацина којег је чувао Холандски батаљон...
На питање зашто 28. дивизија из Сребренице није хтјела да брани Сребреницу - мораћемо у наредном периоду да потражимо одговор.
(Доктор Драган Ђокановић, 07. 04. 2024)
Везани чланци:
1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1071-istina-i-rezolucija-o-srebrenici
3. https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/519-od-termina-lokalni-genocid-do-sudskih-presuda-i-srebrenice
