Мишљења сам да би сва удружења некадашњих припадника Војске Републике Српске - бранилаца Републике Српске - требало да се дистанцирају од политичких странака и њихове борбе за власт у Српској. Дистанцирање борачких удружења од политичких странака у Српској, не искључује појединачну политичку активност чланова борачких удружења у дневној политици наше републике.
Заговарао сам дистанцирање првог републичког борачког удружења од рада политичких странака, од првог дана његовог настанка 1993. године.
Нажалост, нису борци успјели да издрже. Политика је њихову организацију врло брзо узела под своје... И подијелила је...
(Доктор Драган Ђокановић, 22. 06. 2024)
"Пред напад Војске Републике Српске УНПРОФОР је од команданта Рамиза Бећировића тражио да преговара са Војском Републике Српске, а он је о томе информисао команду Другог корпуса, ШВК АРБиХ, Предсједништво Републике Босне и Херцеговине и Владу, али ни од кога није добио било какве информације, због чега није пристао на преговоре.
У то вријеме је извршено појачање линија одбране Сребренице. У приправност су стављене све бригаде, укључујући и 285. бригаду Жепе, која је добила задатак да прати своју зону одговорности. ...
Послијеподне, 9. јула посматрачи УН-а у сектору Сјевероисток су доставили процјену ситуације у Сребреници, у којем се наводило да су холандске осматрачнице и персонал били директно гађани, да је командант Холандског батаљона одбио да да оружје припадницима Армије БиХ. ...
Деветог јула, из Холандије је наређено припадницима њиховог батаљона да се поставе у такозвану 'блокирајућу позицију', што је подразумијевало да тридесет војника формира танку плаву линију са оклопним транспортерима и противтенковским ракетама и тако покуша зауставити војнике Војске Републике Српске. ...
10. јула увече, одмах након 18 сати, Холандски батаљон је у правцу Војске Републике Српске испалио рафале упозорења...
Око поноћи, 10. јула, командант Холандског батаљона,
потпуковник Кареманс, је заказао састанак са представницима енклаве Сребреница, саопштавајући да им је Војска Републике Српске дала ултиматум за предају. ...
Војска Републике Српске наставила је напад 11. јула, наилазећи на мали или никакав отпор од стране УНПРОФОР-а и 28. дивизије (у којој су биле 280, 281, 282, 283. и 284. бригада -све из Сребренице и 285. бригада из Жепе). ...
Ратко Младић је упозорио да, уколико се браниоци Сребренице не предају, енклава ће бити гранатирана до уништења. Он је и изричито захтијевао да припадници 28. дивизије Армије БиХ из енклаве Сребреница 'положе оружје'...
На састанку у братуначком хотелу 'Фонтана', одржаном 12. јула у 10.00 часова, официри Холандског батаљона обавијестили су Ратка Младића да не знају гдје се налазе припадници 28. дивизије, те да нису успјели ступити у контакт с њима...
Између 10.000 и 15.000 Сребреничана, (међу којима су били припадници 28. дивизије), након пада Сребренице окупило се у селима Јаглић и Шушњари и формирали колону за пробој у правцу Тузле, територије која је била под контролом Армије БиХ. Колона је 12. јула 1995. у 00.30 сати кренула из Шушњара преко Јаглића и Буљима ка Каменичком брду...
Војска Републике Српске из разних је праваца гранатирала колону. ...
У току ноћи 14. на 15. јул 1995. године главнина колоне са
рањеницима, наставила је даље према Црном врху и прешла пут Зворник - Тузла. У јутарњим часовима она је прешла асфалтни пут у рејону Црни врх и упутила се ка локалитету Крижевачке њиве, гдје је извршено прикупљање колоне. Колона је у јутарњим сатима 15. јула прешла комуникацију Зворник - Цапарде и до тада није имала борбени додир са предњим линијама Војске Републике Српске. Други дио колоне је у то вријеме био још испод Удрча и кретао се према Каменици и даље према Тузли. ...
Колона Сребреничана је у току ноћи 15. на 16. јули 1995. године безбједно прошла дио пута Крижевачке њиве - Баљковица, гдје се сакрила у једном потоку, чекајући исход борби на Баљковици, које су у то вријеме против Војске Републике Српске водиле снаге 2 корпуса Армије БиХ и сребренички војници, припадници 28. дивизије, који су били на челу колоне.
Те снаге су, у јутро, око 8.00 часова, 16. јула 1995. године, извеле напад, пробиле линије Војске Републике Српске и спојиле се са предњим дијелом колоне у ширем рејону Баљковице, гдје су вођене жестоке борбе. Након тога, преко средстава везе, услиједили су преговори између Команде 2. корпуса Армије БиХ и Зворничке бригаде Војске Републике Српске. Командант Зворничке бригаде пуковник Винко Пандуревић и мајор 2. корпуса АРБиХ Шемсудин Муминовић, договорили су отварање коридора за пролазак колоне из Сребренице на територију Тузле." (Цитати су из књиге професора тузланског универзитета Сеада Селимовића)
Колико год сам се трудио да пронађем податак колико је тачно припадника 28. дивизије стигло у Тузлу - ипак нисам успио.
Из наведених цитата видљиво је да припадници 28. дивизије из Сребренице нису хтјели да бране Сребреницу, нити им је пало на памет да силом отму оружје из магацина којег је чувао Холандски батаљон...
На питање зашто 28. дивизија из Сребренице није хтјела да брани Сребреницу - мораћемо у наредном периоду да потражимо одговор.
(Доктор Драган Ђокановић, 07. 04. 2024)
Везани чланци:
1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1071-istina-i-rezolucija-o-srebrenici
3. https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/519-od-termina-lokalni-genocid-do-sudskih-presuda-i-srebrenice
Споменик у Власеници подигнут је у знак сјећања на 136 погинулих бораца Војске Републике Српске из ове општине, 98 погинулих бораца из околних општина чије породице живе у Власеници, те 15 бораца из Дервенте који су пали на власеничком подручју и 15 цивилних жртава.
Слава им и хвала!
(Доктор Драган Ђокановић, 18. 02. 2024)
У свом коментару на моју јучерашњу објаву "Република Српска је имала и свој чисти пут настанка!", господин Драгислав Кошарац, између осталог, написао је и сљедеће реченице:
"Да нису борци гинули, држали постојеће линије, бранили животима, ништа не би сад било ни слова... На жалост борци су на маргини били и остали".
"Организовање државе подразумијева и стварање њених оружаних снага - полиције и војске. Створили смо и Полицију Републике Српске и Војску Републике Српске. Нису ни Полиција Републике Српске ни Војска Републике Српске пале са неба, нити су Полиција Републике Српске и Војска Републике Српске били засебни политички ентитети, па као такви ушли у одбрану нашег народа и територије Републике Српске", одговорио сам господину Кошарцу, на прву цитирану реченицу.
"На жалост борци су на маргини били и остали" је друга цитирана реченица и на њу желим да одговорим јутрошњом објавом.
Шта је требало да буду борци, значи припадници Полиције Републике Српске и Војске Републике Српске, послије завршетка рата и у вријеме спровођења Дејтонског споразума?
У Полицији су могли да остану сви они који су испуњавали услове за мирнодопске полицајце, а у Војсци само они које је Војска Републике Српске трабала у том тренутку.
Сви остали су били слободни и отишли су својим кућама.
Држава - Република Српска - имала је обавезе, по Закону о ратним војним инвалидима и породицама палих бораца, да мјесечно алиментира само оне који су стекли право по том основу.
Никад' ми није било јасно шта су послије рата од својих Срба, значи оних најмлађих и оних најстаријих становника Српске, оних који због година живота нису ни могли да буду припадници Полиције и Војске, жељели демобилисани борци (без инвалидности)?
Да их славе?
Па све оне које су запамтили по јунаштву - и славе!
Да их финансирају?
Очигледно је да их нису финансирали!
Вјероватно нису ни могли да их финсијски помажу јер су и сами били у сличној ситуацији - без пара. Многи су сматрали да здраве и праве младе људе, без обзира на то што су били борци, и не треба финансирати до краја живота.
Да ли је новонастала Република Српска била у стању послије рата да финансира било кога мимо оних неопходних у државном апарату?
Није!
Да ли је Република Српска требало да узима кредите и да финансира здраве људе, зато што су били борци?
Лично сматрам да није!
Ни ја нисам закуцао ни на чија врата, подастирао доказе и тражио новац, а ни друге бенефите, за све оно што сам урадио за Републику Српску.
Зашто, сада, бивши борци желе да постану политички ентитет који би без избора да управља Републиком Српском, притом се удружујући са политикантима и преносећи на њих свој неспорни ратни кредибилитет?
Јасно ми је да то раде зато што су видјели да бивши дезертери и људи без ратних другова, испред њихових носева, постадоше богаташи и сада "дрмају" Српском! Али зашто се удружују са политикантима и од њих праве нове буџетске паразите, е то ми није јасно?
Ако им смета то што је Република Српска у све горем положају а они који њоме "дрмају" постају све богатији, а сигуран сам да им смета, јер смета и мени, онда нека се не удружују са политикантима и нека не машу учешћем у рату, јер на ту причу се не добијају гласови на изборима, нити та прича тангира ову послијератну политичку елиту.
Савјет: Не машите учшћем у рату, већ засучите рукаве ако желите промјене у Српској!
(Доктор Драган Ђокановић, 31. 01. 2024)
Везани чланци:
"Вас су преварили, партизани су побиједили четнике, а не четници партизане...", говорио је један бошњачки политичар, прије три дана, бившим борцима Војске Републике Српске, који су се окупили да незваним политичарима из Сарајева кажу да Република Српска нема баш ништа са тим празником којег су ови жељели да обиљеже и у Бањалуци, нити да Република Српска има икакве везе са идејама Титових комуниста.
Република Српска је, а то би бошњачки политичари напокон требало себи да утуве у главу, настала на сувереном праву Срба да самостално одлучују о својој судбини, као и да Војска Републике Српске није изгубила рат против бошњачко-хрватске ратне армије.
Дакле, резултат рата између бошњачко-хрватске армије и Војске Републике Српске је једини прави историјски фактор који одређује (а који ће и у будућности одређивати) односе између Републике Српске и Федерације БиХ, односно односе између српских политичара са једне стране те бошњачких и хрватских политичара са друге стране.
Покушаји завађања Срба на релацији Срби-четници против Срба-партизана, као што је покушано прије три дана у Бањалуци, спадају у ступидне покушаје једног броја подлих бошњачких политичара.
(Доктор Драган Ђокановић, 28. 11. 2023)
"И, какви су Срби борци?", упитах прије петнестак година у Сарајеву Аднана Солаковића, предратног спортисту, послијератног бригадира ОС БиХ, али и једног од познатијих команданата армије са којом смо били у рату...
"Добри, мајке ми моје! Није нам било лако на Игману када нас је Младић потјерао... А на Трескавици, Драгане, битка са Херцеговцима... Посебна је то прича! Напали им ми положај, они изненађени нападом кренуше у повлачење, међутим, једном од њих остала пушка, а он навалио да је узме по сваку цијену. Пуже према њој... ови моји пуцају... његови полијегали и отворили ватру према нама, штите га, човјече, као да је у питању најважнија ратна битка. Видим ја да је враг однио шалу, изгунућемо и ми и они због једне пушке, те наредих мојима повлачење..."
Јуче сам у Требињу, поновно, читао имена храбрих Херцеговаца који своје кости уградише у Српску...
Слава им и хвала!
(Доктор Драган Ђокановић, 17. 11. 2023)