Приказивање чланака по тагу Trebinje

Учествовао сам у политичком организовању Срба у бившој југословенској федералној јединици Босни и Херцеговини: да бисмо сачували своју равноправност и покушали остати у заједничкој држави са Србијом и Црном Гором. Нажалост, нисмо успјели у жељи да останемо у заједничкој држави са Србијом и Црном Гором - непријатељи су били јачи од нас.

Морали смо стварати Републику Српску. И створили смо је! Без обзира на разне препреке. Описао сам то у својој књизи "Република Српска од идеје до Дејтона".

Срећан сам што сам у прилици да обилазим мјеста и градове у Републици Српској! Свјестан да је Република Српска наша реалност.

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 06. 2025)

Одавно траје наша борба за слободу.
Вијековима...

Дочекаћемо је!

(Доктор Драган Ђокановић, 04. О9. 2024)

Напомена: Лука Вукаловић је 1852. године, у доба Омер-пашине акције против Црне Горе, вратио у родни крај, изабран за племенског вођу. Кад је Омер-паша у марту 1852. наредио да се од херцеговачке раје одузима оружје, одупрли су се крајеви у којима је Вукаловић имао највећи утицај,

Отпор против предаје оружја, довео је до мањих сукоба између Херцеговаца и Турака, што је значило увод у устанак, иза којега је од почетка стајао Вукаловић.

До устанка је дошло у зиму 1852/53. када су Граховљани, Бањани и Дробњаци одбили да плате Турцима дужну трећину. Турци су због тога кренули у војну акцију против Црне Горе. Источнохерцеговачка племена стају уз Црногорце. Иако у периоду од 1853. до 1857. није било већих устаничких акција, устанак се није смирио.
Устанак се распламсао у децембру 1857. године. Књаз Данило огорчен због турског става да је Црна Гора њихова територија, подржао је устанике у Херцеговини. Послије битке на Граховцу 1. маја 1858, када су Црногорци и херцеговачки устаници поразили Турке, књаз Данило је именовао Вукаловића за војводу Зубаца, Крушевице, Драчевице и Суторине, где је образовао неку врсту аутономне управе...
Побједа на Граховцу је снажно одјекнула па су се дигли Срби Босанској Крајини и Посавини...
Бојећи се се да се устанак не би проширио и на територију под њеном контролом, Аустрија је почела да омета Вукаловића, помажући Турке...

"И, какви су Срби борци?", упитах прије петнестак година у Сарајеву Аднана Солаковића, предратног спортисту, послијератног бригадира ОС БиХ, али и једног од познатијих команданата армије са којом смо били у рату...

"Добри, мајке ми моје! Није нам било лако на Игману када нас је Младић потјерао... А на Трескавици, Драгане, битка са Херцеговцима... Посебна је то прича! Напали им ми положај, они изненађени нападом кренуше у повлачење, међутим, једном од њих остала пушка, а он навалио да је узме по сваку цијену. Пуже према њој... ови моји пуцају... његови полијегали и отворили ватру према нама, штите га, човјече, као да је у питању најважнија ратна битка. Видим ја да је враг однио шалу, изгунућемо и ми и они због једне пушке, те наредих мојима повлачење..."

Јуче сам у Требињу, поновно, читао имена храбрих Херцеговаца који своје кости уградише у Српску...

Слава им и хвала!

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 11. 2023)