У свом коментару на моју јучерашњу објаву: "Дао сам свој глас Додику, али сада пишем против њега!", господин Радомир Нешковић је написао:
"Сви који су имали активније и видљиво учешће у стварању Републике Српске осуђени су у Хагу или су били под истрагом Хага. Лако је данас србовати ништа не кошта а може се доћи до функције на шупљем србовању".

Одговорио сам му да нико у Хагу није одговарао ради стварања Републике Српске.

Бошњачка политичка страна воли Републику Српску назвати "злочиначком творевином" и "геноцидном творевином", а ја се не либим да кажем да сам поносан што сам учествовао у стварању Републике Српске. И то од идеје до Дејтона!

Да је Република Српска "злочиначка творевина" и "геноцидна творевина", вјерујте ми, никада не бих са оволико поноса говорио о свом учешћу у њеном политичком осмишљавању, проглашењу и настанку, те стварању њених државних органа и борачке организације...

И није господин Радомир Нешковић у праву када каже да "сви који су имали активније и видљиво учешће у стварању Републике Српске осуђени су у Хагу или су били под истрагом Хага".

Погледајте, примјера ради дио изјаве Биљане Плавшић коју је дала Хашком трибуналу: "Наше руководство, чији сам била неопходан дио, водило је подухват који је за жртве имао небројене невине људе... Иако сам више пута била упозната са наводима о суровим и нељудским поступцима против не-Срба, одбила сам да се са тим суочим и чак да их провјерим..."

Сплетом историјских околности о ратним злочинима на терену први сам ја на сједници Предсједништва Српске Републике БиХ проговрио и затражио да поштујемо Устав Српске Републике БиХ, а Биљана се прва успротивила...
А онда сам, 12 година касније, морао да побијам Изјаву коју је Биљана Плавшић дала Хашком трибуналу и на основу које је Суд у Хагу, у пресуди Плавшићевој, написао: "Снаге босанских Срба, које су сарађивале с Југословенском народном армијом, Министарством унутрашњих послова Србије и паравојним јединицама ради остварења циља раздвајања раздвајања етничких група употребом силе, починиле су прогоне у кампањи која је обухватила убијање током напада на градове и села, сексуално злостављање и силовање, окрутно и нечовјечно поступање током и након тих напада, присилно премјештање и депортацију, противправно заточење и лишавање живота, присилни рад и кориштење живих штитова, окрутно и нечовјечно поступање и нечовјечне услове у објектима за заточење, уништавање вјерских објеката и културних споменика, те пљачкање и безобзирно разарање."

Значи, на основу Изјаве Биљане Плавшић, без претходног изношења доказа и изјава свједока у судском процесу, и с обзиром на то да се ни Тужилаштво није жалило на пресуду Претресног вијећа, Пресуда Биљани Плавшић је 2003. године постала правоснажна.

А онда сам, на суђењу Момчилу Крајишнику, у пет дана свједочења потпуно разобличио Изјаву Биљане Плавшић и доказао да је главни пут стварања Републике Српске био чист и за понос!

Милорад Додик и Радомир Нешковић, а они су били послијератни сарадници Биљане Плавшић, нажалост, као што то уосталом није видјела ни Биљана Плавшић, ни они, данас, нису у стању да виде тај чисти пут настанка Српске.
А ради постојања тог чистог пута, Република Српска је, са својим пуним именом и презименом, верификована у документима Уједињених нација.

(Доктор Драган Ђокановић, 30. 01. 2024)