Као што знате, сутра ће Народна скупштина Републике Српске највјероватније усвојити Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ.
Моја искрена подршка Народној скупштини за успјех тог, за Републику Српску и наш народ, врло значајног посла!

Данас сам прочитао текст Приједлога Закона и проанализирао његова прва два члана...

У члану 1. Приједлога Закона о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, пише: "Прописује се да се одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине неће објављивати, примјењивати и извршавати на територији Републике Српске."

Члан 2. Приједлога Закона о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, појашњава члан 1. и каже: "Прописује се да се одлуке из члана 1. овог закона неће примјењивати и извршавати на територији Републике Српске док Парламентарна скупштина БиХ не донесе Закон о Уставном суду БиХ."

Значи, бар тако су замислили писци Приједлога Закона о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине на територији Републике Српске, "лоптица" би требало да буде пребачена у руке политичарима из Федерације БиХ (ако желе договор о доношењу закона о Уставном суду БиХ у Парламентраној скупштини БиХ и нормално функционисање Уставног суда БиХ).

Политички лидер владајуће коалиције у Републици Спској, Милорад Додик, пожурио је данас да својом изјавом, и прије неголи је усвојен Приједлог Закона о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине на територији Републике Српске, понуди политичарима из Федерације БиХ темељну формулу за Приједлог закона о Уставном суду БиХ. Додик је рекао да Република Српска има и Приједлог закона о Уставном суду БиХ. По том приједлогу, како је нагласио: "Из Уставног суда избацити тројицу судија који су странци. Република Српска бира тројицу, ФБиХ још шест. Имаће укупно девет. Закон ће прописати да кворум мора да подразумијева учешће свих, а у одлуци мора да буде један глас Србина, Хрвата и Бошњака како би она била валидна."

Мишљења сам да усвајање Приједлога Закона о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине на територији Републике Српске, (иако је за Републику Српску то неопходна опција), неће зауставити рад (сада нескривено) антисрпски настројеног Уставног суда БиХ, нити ће проузроковати жељену реакцију Парламента Федерације БиХ. Садашњи састав судија Уставног суда БиХ, на некој од будућих сједница, иако ће те сједнице бити без Срба, прогласиће Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, којег ће сутра усвојити Народна скупштина Републике Српске, неуставним и ставити га ван снаге. То ће учинити и Кристијан Шмит. Ниједна држава са Запада неће подржати Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске. Додикова понуда о начину функцинисања (будућег) Уставног суда БиХ неће ни бити узета у разматрање, што са аспекта интереса Републике Српске није никаква штета, јер је предсједник Републике Српске потпуно изоставио Уставни суд Републике Српске и својим приједлогом, вјероватно ненамјерно, бошњачким политичким странкама сугерисао могућност подмићивања српских и хрватских судија у Уставном суду БиХ те наставак њихове досадашње политике када је Уставни суд БиХ у питању.

Шта нам је, онда, чинити?

Народна скупштина Републике Српске мора, на својој сутрашњој сједници, да усвоји Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске.
Куд пукло да пукло! Свиђало се то некоме или не.
Међутим члан 2. Приједлога закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, који гласи: "Прописује се да се одлуке из члана 1. овог закона неће примјењивати и извршавати на територији Републике Српске док Парламентарна скупштина БиХ не донесе Закон о Уставном суду БиХ.", требало би промијенити у: "Прописује се да се одлуке из члана 1. овог закона неће примјењивати и извршавати на територији Републике Српске док Парламентарна скупштина БиХ не донесе Закон о Уставном суду БиХ, по којем ће одлуке Уставног суда БиХ морати да прихвате и Уставни судови Републике Српске и Федерације БиХ.

Само ће то бити озбиљна и поштена понуда из Републике Српске!
Озбиљна и поштена понуда мора да буде заснована на поштовању професионалних ставова (од стране ентитетских парламената изабраних судија-стручњака из области уставног права); али мора поштовати и принцип неопходног, а равноправног, учешћа уставних судова Републике Српске и Федерације БиХ у верификацији свих одлука Уставног суда БиХ. Само праведни и принципијелни правни ставови из Републике Српске могу чекати деценијама и вијековима да буду прихваћени од политичара из Федерације БиХ...
Све док то политичари и јавност у Федерацији БиХ не прихвате, као реалан и добронамјеран приједлог, у Републици Српској ће бити на снази Закон о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине.

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 06. 2023)