У јучерашњој објави "Имовина Републике Српске није имовина садашње БиХ!", написао сам: "Након грешке око наведеног закона (мисли се на усвајање Оквирног закона о приватизацији предузећа и банака у Босни и Херцеговини, усвојеног у Парламентарној скупштини БиХ, 1998. године) услиједила је нова, још већа грешка. Српски функционери, са намјештењима у БХ институцијама, потпуно неприпремљени, учествовали су у прихватању и потписивању Споразума о питањима сукцесије бивше СФРЈ, који је закључен у Бечу 29. јуна 2001. године и по којем БиХ постаје једна од држава насљедница имовине која је некада припадала СФРЈ. Дакле српски политичари, због свог незнања а можда и тада подмићени, пристају да је БиХ, а не Република Српска, насљедница имовине бивше СФРЈ која се налази на територији Републике Српске.
На бази тог Бечког споразума, који наравно нема снагу Дејтонског споразума, бошњачка политика почиње са развијањем теорије о "државној имовини БиХ" које, да нагласим, као појма, нeма ни у Дејтонском споразуму нити у саставном дијелу Дејтонског споразума - Уставу БиХ. "
Знате ли ко је потписао Бечки споразум у име БиХ?
Златко Лагумџија!
Наравно, Горану Свилановићу, министру иностраних послова СР Југославије, који је у име те државе био потписник Бечког споразума, није пало на памет да интервенише и да иза назива Босна и Херцеговина, макар у загради, ставе Република Српска и Федерација БиХ. Горан Свилановић је, након политичке каријере у СР Југославији, (касније Србији и Црној Гори), постао познати намјештеник Запада за разне послове у овој регији. Сматрају да је управо он, као важан фактор у разбијању заједничке државе Србије и Црне Горе, отуђио један од оригинала Дејтонског споразума из министарства иностраних послова државе коју је разбијао. Свилановић је ставио и свој потпис да Превлака није у саставу СР Југославије, односно Црне Горе...
Дакле, од Златка Лагумџије и Горана Свилановића ниједан разуман Србин не би могао да очекује да било шта позитивно ураде у корист Републике Српске.
Идемо даље...
Бечки споразум од 29. 06. 2001. године има и свој прилог, зове се Прилог Споразуму о питању сукцесије.
Потписник тог Прилога, у име БиХ, је Милош Трифковић, универзитетски професор и брижљиво одабрани Србин из Сарајева. Касније је постајао декан, академик, предсједник Академије наука и умјетности БиХ...
У вријеме потписивања Бечког споразума (29. 06. 2001) предсједник Савјета министара БиХ био је Божидар Матић, Хрват из СДП-а и страначки колега Златка Лагумџије, а замјеник министра иностраних послова БиХ Златка Лагумџије био је Србин Милован Благојевић из ПДП-а... ПДП је имао и свог министра у Министарству за европске интеграције,
Драгана Микеревића. У том Савјету министара био је и Светозар Михајловић из Плавшићкиног СНС-а, он је био министар за цивилне послове и комуникације. СНСД је, у Министарству за спољну трговину и економске односе и Министарству за људска права и избјеглице имао своју двојицу замјеника министара, Николу Крагуља и Владислава Владичића.
2001. године Српски члан предсједништва БиХ био је Живко Радишић, члан Социјалистичке партије Републике Српске.
У Представничком дому Парламентарне скупштине, те 2001, српски представници из Републике Српске били су Мирко Бањац, Милош Јовановић, Љубомир Ковачевић, Мирко Мијатовић, Зоран Спасојевић и Момир Тошић из Српске демократске странке. Бранко Докић и Душан Стокић из Партије демократског прогреса, Жељко Мирјанић из СНСД-а, Тихомир Глигорић из СПРС и Бранислав Лолић из СНС-а.
У Дом народа Народна скупштина Републике Српске послала је Драгутина Илића из СПРС, Момчила Новаковића из СДС-а, Драгутина Родића из ДНС-а, Николу Шпирића из ПДП-а и Горана Турјачанина из СНСД-а.
Нико од тих српских кадрова није изашао у јавност и објаснио грађанима Републике Српске да су Лагумџија и Трифковић потписали Бечки споразум и његов прилог као да је БиХ унитарна држава, као да у њој уопште не постоји Република Српска.
(Доктор Драган Ђокановић, 15. 07. 2023)
Пратећи текстови:
