Република Српска

petak, 14 jul 2023 08:56

ИМОВИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НИЈЕ ИМОВИНА САДАШЊЕ БИХ!

Аутор Доктор Драган Ђокановић
Александар, Драган и Никола, Ђокановићи, Република Српска Александар, Драган и Никола, Ђокановићи, Република Српска


У свом коментару на моју јучерашњу објаву "Стевандићу, опрезно са изговарањем ријечи!", господин Ђорђо Грмуша је написао: "Свима су пуна уста Републике Српске, а за Шмита и компанију око њега не говори ништа кад' се ради о глави а глава је имовина."

Сигуран сам да господин Грмуша под појмом "имовина" мисли на велики политички проблем у БиХ, који се зове "државна имовина"...

Да кренемо редом...

Општи оквирни мировни споразум, Дејтонски споразум, у који је уграђен Устав БиХ, није се уопште бавио термином "државна имовина". У Дејтону је договорено, а у Паризу, 14. децембра 1995. године, и потписано да је Босна и Херцеговина састављена од Републике Српске и Федерације БиХ и да ће као таква држава ићи и на изборе 1996. године, на дефинитивну овјеру Споразума код грађана у Републици Српској и Федерацији БиХ. Оно што се овјери на изборима, ићи ће и у будућност.

На изборима, те 1996. године, грађани у Републици Српској су овјерили Републику Српску, у Муслиманско-хрватској федерацији овјерили су Федерацију БиХ, али су у оба саставна дијела БиХ бирачи овјерили Дејтонским споразумом понуђену варијанту Предсједништва БиХ и варијанту Парламентарне скупштине БиХ...
Конституисањем Предсједништва БиХ и оба дома Парламентарне скупштине БиХ на европску и свјетску политичку сцену ступила је нова Босна и Херцеговина, потпуно другачија од оне која је 1992. године постала чланициа УН-а.

О имовини у тој новој БиХ и њеној Парламентарној скупштини почело се причати 1998. године усвајањем Оквирног закона о приватизацији предузећа и банака у Босни и Херцеговини. Била је то прва грешка коју су, када је "имовина" у питању, направили српски политичари. Пристали су, нажалост, да се о имовини која се налази на територији Републике Српске разговара на нивоу БиХ. Изгледа да су их, они који су били паметнији и лукавији од њих, тим законом подмитили, односно подмитили легализовањем добре зараде (да не кажем пљачке) на приватизиацији предузећа и банака у Републици Српској.

Након грешке око наведеног закона услиједила је нова, још већа грешка. Српски функционери, са намјештењима у БХ институцијама, потпуно неприпремљени учествовали су у прихватању и потписивању Споразума о питањима сукцесије бивше СФРЈ, који је закључен у Бечу 29. јуна 2001. године и по којем БиХ постаје једна од држава насљедница имовине која је некада припадала СФРЈ. Дакле српски политичари, због свог незнања а можда и тада подмићени, пристају да је БиХ, а не Република Српска, насљедница имовине бивше СФРЈ која се налази на територији Републике Српске.
На бази тог Бечког споразума, који наравно нема снагу Дејтонског споразума, бошњачка политика почиње са развијањем теорије о "државној имовини БиХ" које, да нагласим, као појма, нама ни у Дејтонском споразуму нити у саставном дијелу Дејтонског споразума - Уставу БиХ.
Након усвојене политичке платформе, бошњачки политичари (са својом булументом) крећу у повлачење конкретних потеза, злоупотребљавајући притом Уставни суд БиХ и придобијајући високог представника на своју страну (који 2005. намеће Закон о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине, иако је већ велики дио имовине бивше СФРЈ промијенио власника кроз процес приватизације државне својине).

Е, онда се у игру око имовине укључује и НАТО, који тражи да БиХ ријеши питање непокретне војне имовине, која је саставни дио имовине бивше СФРЈ, да би БиХ могла да напредује на "НАТО путу"...
У међувремену се и Русија укључила у политички живот у БиХ, не желећи да Босна и Херцеговина постане НАТО чланица. Отвореном подршком актуелном руководству Републике Српске и, врло принципијелно, тражећи поштовање процедуре у Савјету безбједности УН-а око именовања високог представника у БиХ, Русија је успјела да обезвриједи Кристијана Шмита у његовом настојању да настави посао на правном "шупљирању" како је, ето, Дејтонски споразум територијално разграничио ентитете, "али није разграничио имовину ентитета од БиХ". Па, пошто то није урадио Дејтонски споразум, онда би он, са неким својим експертима, да то уради, а све са циљем учлањења БиХ у НАТО.

То Вам је то, око "главе или имовине", господине Грмуша!

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 07. 2023)

 

Пратећи текстови:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/812-evo-kako-je-mucena-bistra-voda-oko-imovine-dejtonske-republike-srpske

2. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/813-republika-srpska-i-federacija-bih-nasljednice-su-imovine-bivse-sfrj-na-svojim-teritorijama