Република Српска

Приказивање чланака по тагу NATO


"Вучићу треба признати да је феномен, не само у регији и у Европи, већ и у свијету...", пише у тексту, у хрватском "Јутарњем листу", објављеном прије данашње зоре (22. коловоз 2024. 03:47). Вјероватно су Хрвати поранили са текстом, да би Вучићеви медији могли без журбе да шире изненадни хвалоспјев...

Жао ми је што су ти медији, без трунке стрпљења и жеље за анализом хрватског текста, пожурили да се додворе предсједнику Србије.
А да су прочитали само два текста, која је "Јутрањи лист" објавио у посљедњих 30-ак дана, много тога би им било јасно.
Наиме: 17. јула ове године "Јутарњи лист" у својој анализи каже: "Вучић је одлучио ићи с експлоатацијом литијума, очито сигуран у властити успјех и пролаз, односно да га нико у Србији нема снаге зауставити нити онемогућити. Ако му још за то дође помоћ из Европе, а чини се да стиже, што га брига за шуме, ријеке и језера..."
Ево и реченице коју је "Јутарњи лист" објавио мјесец дана касније, 15. августа 2024: "Након агресије Русије на Украјину и све озбиљније војно-политичке ситуације Хрватска је почела разматрати повратак обавезног служења војног рока." У истом тексту наведене су и ријечи хрватског министра одбране, из којих се види да је планирано да војни рок траје два мјесеца, да ће почети од 1. јануара 2025. године, а да ће се Оружане снаге Хрватске устројавати "како је договорено са савезницима у НАТО-у."

Скоро сам, у објави "Да се Вучићеви летећи таксији не претворе у смртоносне дронове изнад Русије", навео ријечи начелника генералштаба њемачке војске Карстена Бреуера, објављене у листу "Ди Велт": “Када видим потенцијалну пријетњу коју Русија представља, за нас то значи пет до осам година припрема”.

Када се размисли о реченицама које сам цитирао, извлачи се неминован закључак: Почело је увезивање њемачких савезника на Балкану.
И то за рат против Русије.

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 08. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА


Браћо и сестре, Стални одбор Парламентарне скупштине НАТО-а одлучио је да успостави нови статус за земље које теже чланству у алијанси, те службено одредио Украјину, Босну и Херцеговину, и Грузију као земље кандидаткиње, саопштено је након јучерашњег засједања у Талину.
На скупу је наглашено да "руска пријетња остаје не само наспрам нордијско-балтичке регије, него Европе и цијелог трансатлантског подручја, а да врата НАТО-а остају отворена свакој европској земљи која је у позицији преузети преданост и обавезе чланства те допринијети сигурности у евроатлантском подручју".
Из НАТО-а су подсјетили да су три партнерске земље изразиле своје тежње за чланство у НАТО-у: Босна и Херцеговина, Грузија и Украјина.

Нисам јутрос успио да нађем да се о најновијим информацијама из НАТО-а нешто рекли Небојша Радмановић, Младен Иванић и Никола Шпирић, Срби из Републике Српске који су се као босанскохерцеговачки државни функционери напотписивали докумената и докумената о приближавању БиХ НАТО-у. Нису се, нажалост, огласиле ни њихове политичке странке!

У БиХ, браћо и сестре, постоје и закони, (Закон о одбрани БиХ и Закон о служби у Оружаним снагама БиХ), по којима је БиХ обавезна да постане чланица НАТО-а, а да су припадници Оружаних снага БиХ обавезни да се придржавају Закона о одбрани БиХ. Ти закони изгласани су гласовима изабраних српских представника из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, а потврђени и гласовима чланова делегације Народне Скупштине Републике Српске у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.

Ево шта пише у Члану 84. Закона о одбрани БиХ (Активности за пријем у НАТО):
"Парламентарна скупштина, Савјет министара Босне и Херцеговине, Предсједништво, те сви субјекти одбране, у оквиру властите уставне и законске надлежности, провешће потребне активности за пријем Босне и Херцеговине у чланство НАТО-а."
А у Закону о служби у Оружаним снагама БиХ, у Члану 15. (Дужности припадника Оружаних снага БиХ), пише и ово:
"Војно лице у Оружаним снагама БиХ придржава се Закона о одбрани БиХ".

Сви ми, браћо и сестре, знамо да је НАТО предано радио на избијању оружаних сукоба између Украјине и Русије, а који сада пријете невиђеном ескалацијом, па чак и нуклеарним ратом.

"Никада БиХ неће ући у НАТО!", изјавио је јуче предсједник Републике Српске, али је и он, као члан Предсједништва БиХ у прошлом мандату, такође потписао документ којим се учвршћује веза измеђа БиХ и НАТО-а, те, на тај начин, и сам се придружио својим страначким друговима Радмановићу, Шпирићу, и бившем коалиционом партнеру Младену Иванићу...
Његове ријечи "никада БиХ неће ући у НАТО", имају тежину његових раније изговорених ријечи да Кристијан Шмит није високи представник, а прихватио је да буде изабран у складу са Изборним законом БиХ, којег је тај исти Кристијан Шмит у два наврата претходно мијењао...

Морамо, браћо и сестре, од Народне Скупштине Републике Српске, Владе Републике Српске и предсједника Републике Српске Милорада Додика, захтијевати одржавање референдума на којем ћемо, на најдемократскији начин, Европи и свијету послати одговоре на питања да ли је Република Српска за то да БиХ буде чланица НАТО-а и Европске уније - или није за то!

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 03. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА


"Нама је европски пут важан јер представља испуњење великог националног циља - живот Срба у економском и политичком простору без граница.", изјава је Милорада Додика коју је вечерас објавио РТРС.

Погрешно!

Живот Срба у економском и политичком простору без граница, са државама које су дале зелено свјетло Украјини да погази Мински споразум, које су својевољно инволвиране у рат против Русије и које се припремају за вишегодишњи рат против руског народа - све је друго само не испуњење великог националног циља Срба!

Свим разумним Србима јасно је да ће Срби, уласком у Европску унију, врло брзо задужити НАТО униформе, заузети прве борбене линије и осјећати цијеви које ће им у леђа гурнути непријатељи руског народа...

Не вјерујем, предсједниче Републике Српске, да сте о томе разговарали са руским предсједником и од њега добили сагласност за такву политику!

(Доктор Драган Ђокановић, 12. 03. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА


Отворено писмо Господину Јенсу Столтенбергу, генералном секретару НАТО-а...

Господине Столтенберг,

Знам да основна формула у НАТО-у гласи:
"Чланице су сагласне да ће се оружани напад на једну или више њих у Европи или у Сјеверној Америци сматрати нападом на све њих."

Али не знам, Господине Столтенберг, када вас Срби не нападну, а неће то никада урадити, ни као Савез, а ни појединачно, да ли ћете се сви сручити на нас, или ћете то радити појединачно, чланица по чланица?

Господине Столтенберг, Ви и Ваш отац прихватали сте се незахвалних улога да одлучујете о судбини нас Срба. Мислим, а вјерујем да ћете се и Ви сложити са мном, да је то превише за чланове једне породице. Не вјерујем да сте од Бога одабрани за такав чин! Ближи сам вјеровању да су неке снаге - антисловенске, антиправославне и антисрпске - и Вас и Вашег оца, по неким критеријумима, мени непознатим критеријумима, изабралe за такве улоге...

Господине Солтенберг, Ви сте образован човјек, сигуран сам да познајете како су текли и Први и Други свјетски рат... Страдали смо, Господине Столтенберг, страдали смо ми Срби... Милиони Срба су оставили кости на овом свом Балкану... Све пред најездом Ваших данашњих "војно-политичких" савезника...

И у овом 21. вијеку, Господине Столтенберг, као да се поновно отварају старе ране...
Не дозволите, Господине Столтенберг, још један ратни поход на Србе!
Ништа Вам у НАТО-у није непознато, ниједан план није сакривен од Вас... Све знате...

Нису Вам, господине Генерални секретару НАТО-а, Срби криви ни за шта, нити планирамо да вас нападнемо.
А бранићемо се. Бранићемо се сигурно, и храбро, Господине Столтенберг!

С поштовањем!

(Доктор Драган Ђокановић, Република Српска, 08. 10. 2023)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА


У свом коментару на моју јучерашњу објаву "Стевандићу, опрезно са изговарањем ријечи!", господин Ђорђо Грмуша је написао: "Свима су пуна уста Републике Српске, а за Шмита и компанију око њега не говори ништа кад' се ради о глави а глава је имовина."

Сигуран сам да господин Грмуша под појмом "имовина" мисли на велики политички проблем у БиХ, који се зове "државна имовина"...

Да кренемо редом...

Општи оквирни мировни споразум, Дејтонски споразум, у који је уграђен Устав БиХ, није се уопште бавио термином "државна имовина". У Дејтону је договорено, а у Паризу, 14. децембра 1995. године, и потписано да је Босна и Херцеговина састављена од Републике Српске и Федерације БиХ и да ће као таква држава ићи и на изборе 1996. године, на дефинитивну овјеру Споразума код грађана у Републици Српској и Федерацији БиХ. Оно што се овјери на изборима, ићи ће и у будућност.

На изборима, те 1996. године, грађани у Републици Српској су овјерили Републику Српску, у Муслиманско-хрватској федерацији овјерили су Федерацију БиХ, али су у оба саставна дијела БиХ бирачи овјерили Дејтонским споразумом понуђену варијанту Предсједништва БиХ и варијанту Парламентарне скупштине БиХ...
Конституисањем Предсједништва БиХ и оба дома Парламентарне скупштине БиХ на европску и свјетску политичку сцену ступила је нова Босна и Херцеговина, потпуно другачија од оне која је 1992. године постала чланициа УН-а.

О имовини у тој новој БиХ и њеној Парламентарној скупштини почело се причати 1998. године усвајањем Оквирног закона о приватизацији предузећа и банака у Босни и Херцеговини. Била је то прва грешка коју су, када је "имовина" у питању, направили српски политичари. Пристали су, нажалост, да се о имовини која се налази на територији Републике Српске разговара на нивоу БиХ. Изгледа да су их, они који су били паметнији и лукавији од њих, тим законом подмитили, односно подмитили легализовањем добре зараде (да не кажем пљачке) на приватизиацији предузећа и банака у Републици Српској.

Након грешке око наведеног закона услиједила је нова, још већа грешка. Српски функционери, са намјештењима у БХ институцијама, потпуно неприпремљени учествовали су у прихватању и потписивању Споразума о питањима сукцесије бивше СФРЈ, који је закључен у Бечу 29. јуна 2001. године и по којем БиХ постаје једна од држава насљедница имовине која је некада припадала СФРЈ. Дакле српски политичари, због свог незнања а можда и тада подмићени, пристају да је БиХ, а не Република Српска, насљедница имовине бивше СФРЈ која се налази на територији Републике Српске.
На бази тог Бечког споразума, који наравно нема снагу Дејтонског споразума, бошњачка политика почиње са развијањем теорије о "државној имовини БиХ" које, да нагласим, као појма, нама ни у Дејтонском споразуму нити у саставном дијелу Дејтонског споразума - Уставу БиХ.
Након усвојене политичке платформе, бошњачки политичари (са својом булументом) крећу у повлачење конкретних потеза, злоупотребљавајући притом Уставни суд БиХ и придобијајући високог представника на своју страну (који 2005. намеће Закон о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине, иако је већ велики дио имовине бивше СФРЈ промијенио власника кроз процес приватизације државне својине).

Е, онда се у игру око имовине укључује и НАТО, који тражи да БиХ ријеши питање непокретне војне имовине, која је саставни дио имовине бивше СФРЈ, да би БиХ могла да напредује на "НАТО путу"...
У међувремену се и Русија укључила у политички живот у БиХ, не желећи да Босна и Херцеговина постане НАТО чланица. Отвореном подршком актуелном руководству Републике Српске и, врло принципијелно, тражећи поштовање процедуре у Савјету безбједности УН-а око именовања високог представника у БиХ, Русија је успјела да обезвриједи Кристијана Шмита у његовом настојању да настави посао на правном "шупљирању" како је, ето, Дејтонски споразум територијално разграничио ентитете, "али није разграничио имовину ентитета од БиХ". Па, пошто то није урадио Дејтонски споразум, онда би он, са неким својим експертима, да то уради, а све са циљем учлањења БиХ у НАТО.

То Вам је то, око "главе или имовине", господине Грмуша!

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 07. 2023)

 

Пратећи текстови:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/812-evo-kako-je-mucena-bistra-voda-oko-imovine-dejtonske-republike-srpske

2. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/813-republika-srpska-i-federacija-bih-nasljednice-su-imovine-bivse-sfrj-na-svojim-teritorijama

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Јуче је господин Жељко Пејчиновић, у свом коментару на моју објаву "Стварно је лицемјерна та Јелена Тривић", написао:
"И Ви сте свјесни да је Косово давно отето, дато, или како већ, прије ових што су на власти. А и ми смо томе криви. Нисмо 'рађали' дјецу, а они су по десетеро имали. Имања смо им олако продавали како би се селили, тад без неких већих притисака за разлику од данас. Тако да је Косово давно изгубљено. Жао ми је, али је истинито."
 
Прије неколико дана, на инаугурацији новог предсједника Црне Горе Јакова Милатовића, ближе њему је сједио предсједник Хрватске Зоран Милановић, неголи предсједник Србије Александар Вучић и Српски члан предсједништва БиХ из Републике Српске Жељка Цвијановић...
 
Драга браћо и сестре, ако у потпуности уважимо коментар господина Пејчиновића и фотографију са инаугурације Јакова Милатовића - помирили бисмо се са актуелним политичким стањем у којем су Косово и Метохија, Црна Гора, Република Српска и Србија раздвојене Српске Земље, и рекли: То је то... Поражени смо...
 
А нисмо!
Јер Српске Земље повезујемо ми - Срби, а не НАТО чланице!
Јер Српске Земље повезује наш језик - Српски језик, а не језици НАТО чланица!
Јер Српске Земље повезује наша заједничка историја - Српска историја, а не историја НАТО чланица!
Према томе, и будућност Српских Земаља, у коначници која нам слиједи прије или касније, дефинисаћемо ми - Срби, а не НАТО чланице!
 
Наравно да имамо велике проблеме. Многи би рекли да су ти проблеми нерјешиви и помирили се са растурањем Срба и Српских Земаља, од стране НАТО држава.
Међутим, нису наши садашњи проблеми нерјешиви. Изузетно је важно да будемо стрпљиви, и да у сваком тренутку будемо Срби!
Увијек знајмо побројати све Српске Земље, и никада не заборавимо да су на нас - Србе, 1990. године, насрнули исти они који су нас напали у Првом свјетском рату; исти они који су нам уништили државу и окупирали нас у Другом свјетском рату.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 22. 05. 2023)
Објављено у ПОЛИТИКА
 
- Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг јуче је позвао земље чланице да убрзају повећање издвајања средстава, јер НАТО, како је рекао, "мора одговорити постављањем и испуњавањем амбициознијих војних циљева".
"Нема сумње да морамо урадити више и да то радимо брже. Моја порука савезницима је да поздрављамо оно што су урадили, али они морају да убрзају, морају да издвоје више у опаснијем свијету", био је експлицитан Столтенберг.
- Британска секретарка у министарству одбране Анабел Голди изјавила је да Лондон треба да пошаље Украјини различиту муницију, укључујући и гранате које садрже осиромашени уранијум...
- Руски министар одбране Сергеј Шојгу одговорио је да би такав потез Лондона довео до одговарајућег одговора из Русије и упозорио на могући "нуклеарни судар" између Москве и Запада. Шојгу је рекао да је до могућег инцидента остало све мање корака...
 
Шта у оваквој ситуацији да ради БиХ?
Можемо ли се сачувати од погоршања политичке ситуације, иако знамо да су грађани Федерације БиХ углавном проНАТОвски расположени, а да је већина Срба у Републици Српској на страни Русије?
 
Можемо!
Потребно је идентификовати оне који могу нарушити мир и на вријеме их ставити под контролу власти и у Федерацији БиХ и у Републици Српској.
 
Ко може нарушити мир у БиХ?
Постојеће стране агентуре путем активних политичких странака.
 
Могу ли се овдашње политичке странке ставити под контролу?
Могу!
 
Ко то треба да уради?
Влада Федерације БиХ и Влада Републике Српске.
Обје владе имају потребне инструменте да то ураде.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 22. 03. 2023)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
"Присила је навођење некога употребом физичке силе или пријетњом да учини или не учини нешто против своје воље. У казненом праву присила је казнено дјело против слободе и права човјека и грађанина које се састоји у примјени силе или пријетње усмјерене према другоме ради тога да он нешто учини, не учини или трпи.
Дио теорије сматра такав посао апсолутно ништавним, тј. да без самостално изјављене воље правни посао није ни настао; други сматрају да манифестација воље под присилом није ваљана и да представља заобилажење легалног посла."
 
НАТО је 1999. године бомбардовао СР Југославију. Била је то нелегална ратна акција Запада, након које су јединице војске и полиције нападнуте државе биле присиљене да се повуку са једног дијела своје територије, а на ту територију, ради се наравно о Косову и Метохији, ушле су јединице НАТО-а, само под другим именом. Оне су и дан-данас на Косову и Метохији.
Повлачењу војске и полиције нападнуте државе (коју су чиниле Србија и Црна Гора) са њене територије (Покрајина Косово и Метохија) претходила је пријетња од стране овлашћеног НАТО повјереника Мартија Ахтисарија који је, на састанку у Београду, тадашњем предсједнику нападнуте државе запријетио настављањем бомбардовања и рушењем Београда. „Београд ће бити раван као ова даска!“, ударајући шаком од сто, викао је НАТО политичар Марти Ахтисари, некадашњи фински предсједник.
 
Овом тексу са наведеним правним постулатима, историјској истини о НАТО нападу на Србију и Црну Гору, цитатом Ахтисаријевих пријетњи, односно свеукупним нелегалним активностима НАТО чланица које су довеле до присилног повлачења легалне војске СР Југославије и легалне полиције Републике Србије са Косова и Метохије, нико, ко има бар мало здравог мозга у глави, не може оспорити ниједну једину ријеч.
 
Дакле, све што се на правно ништавном послу базирало, правно је ништавно и увијек ће бити правно ништавно. Може постати правно ваљано само ако надлежне институције Србије изврше легализацију тих нелегалних активности, односно прихвате градњу нелегалне државе "Косово" и тим чином ампутирају дио своје територије а дио свог народа препусте на милост и немилост онима који, дуже од двадесет година, присиљавају Србију да им легализује нелегално.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 26. 02. 2023)
Објављено у ПОЛИТИКА
 
Покушајмо данас, браћо и сестре, да проанализирамо тачку 4. и то став два, француско-њемачког плана за "Косово" у којем пише "Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији". Мислим да су различита тумачење те тачке француско-њемачког плана и довела до хаоса на јучерашњој сједници Скупштине Србије...
 
1. Како "Косово" може постати члан ОУН?
"Косово" би могло да покуша са учлањењем у ОУН. Прво мора да поднесе захтјев за пријем. Тај захтјев би Савјет безбједности разматрао. "Косово" би морало да добије 9 позитивних гласова од 15 чланова Савјета безбједности, под условом да нико од пет сталних чланица - Кина, Француска, Русија, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе, не буде против "Косова" у ОУН. Кина и Русија нису ни признале "Косово" као независну државу. Дакле, у тренутној ситуацији, ништа од учлањења "Косова" у ОУН.
 
2. Како "Косово" може постати чланица НАТО-а?
НАТО је данас савез од 30 држава из Сјеверне Америке и Европе које су се обавезале да ће испуњавати одреднице Сјеверноатлантског споразума потписаног у Вашиингтону 4. априла 1949. године. Чланица НАТО-а може постати "било која европска држава која је у стању да унапређује принципе овог Споразума и доприноси сигурности сјеверноатлантског подручја", пише у уводном дијелу НАТО информатора.
Дакле, "Косово" би могло постати чланица НАТО-а, "ако се Србија не буде противила"...
 
3. Како "Косово" може постати чланица ЕУ?
Процес приступања "Косова" у Европску унију може започети након што "Косово" поднесе захтјев за чланство у ЕУ и након што се све државе чланице ЕУ о њему усагласе, јер је отварање службених преговора о приступању потребна сaгласност свих држава чланица ЕУ.
Тренутно пет држава из Европске уније не признају "Косово" као независну државу. То су Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка и Кипар. У случају да Србија призна "Косово", вјероватно би и ових пет држава то учинило, па би "Косово" могло постати чланица ЕУ. Без признања "Косова" од стране Србије, тешко да ће ових пет чланица ЕУ промијенити свој став (без обзира на то што су изложене великим притисцима).
 
Да закључим: Без признања "Косова" од стране Србије, "Косово" неће моћи постати чланица УН-а, нити чланица ЕУ. То и јесте разлог зашто је у француско-њемачки план уврштена тачка четири.
Да би се трговало са Србијом!
По принципу: Ми ћемо присилити Куртијеву Владу и Албанце из Приштине да Србима дају Заједницу општина на "Косову", а ви (Србијо) немојте правити ниједну препреку нити буку док ми будемо завршавали њихово учлањење у међународне организације.
И то потпишите!
У противном, како јуче Вучић рече, "следи тежи рат" и "следе санкције"...
То, да "следи рат" и "да следе санкције" не пише у француско-њемачком плану. Нажалост, предсједник Србије је тај свој лични доживљај и закључак до којег је дошао након разговора и преговара са представницима Запада, подијелио јуче са цијелом Србијом и са Србима ван Србије.
Мислим да би званична Србија требало да повјерује свом предсједнику, да озбиљно схвати његов страх од рата и санкција, те да се за помоћ обрати Савјету безбједности УН-а.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 03. 02. 2023)
Објављено у ПОЛИТИКА
 
Историјску причу о БиХ и НАТО, а сигуран сам да ће бити историјска и то са врло неизвијесним исходом, ових дана су "погурали" високи званичници НАТО-а у сарадњи са новоизабраним Бошњачким чланом предсједништва БиХ Денисом Бећировићем.. Такође сам сигуран да ће се историја још једном поновити, бар када је "Источни фронт" у питању...
 
Ево описа једног историјског догађаја, из Првог свјетског рата:
"Аустроугари су све војнике из БиХ звали Бошњаци, без обзира на вјероисповијест. У војним формацијама били су већином муслимани и католици, док су православци због неповјерења власти превладавали у радним јединицама. Пред крај 1917. године босанскохерцеговачке трупе бројале су већ 298.773 војника. У Првом свјетском рату је Аустро-Угарска мобилизирала 17.2 посто цјелокупне мушке популације у БиХ између 16 и 70 година."
 
А овај је из Другог свјетског рата:
"Анте Павелић је 2. јула 1941, десет дана након Хитлеровог напада на Совјетски Савез, издао проглас сљедеће садржине: 'Удовољавајући жељама, што ми са свих страна Независне Државе Хрватске и свих народних слојева дневно стижу, одлучио сам одобрити, да се створе добровољне војне јединице, које ће се раме уз раме са славном њемачком војском борити у борби против жидовско-бољшевичке Москве! заклетог непријатеља свих европских народа'.
Број пријављених добровољаца је већ након десетак дана био толики да је 14. јула у Вараждину формирана и "Докнадна бојница Хрватске легије". При одабиру легионара, старости од 20 до 32 године, водило се рачуна о томе да двије трећине буду католици, а трећина муслимани. У свим дијеловима НДХ ентузијазам око пријаве у Легију био је на високом нивоу, али предњачили су Босанци и Херцеговци.
Кроз 369. пуковнију прошле су хиљаде људи. Велики дио њих своје је кости оставио под Харковом и Калачем, на Дону..."
 
Нама, Србима, је потпуно јасно да ће Бошњаци и Хрвати, народи са којима дијелимо БиХ, кренути путем који им је "нацртао" Запад... Неће се, нажалост, ни осврнути на вољу Срба и нашу резервисаност, (када су такви војни планови у питању), засновану на историјском памћењу и историјским фактима...
 
Сигуран да дијелим политичко мишљење и осјећања највећег броја Срба из Републике Српске, најискреније поручујем Бошњацима и Хрватима из БиХ:
Земљаци, ми Срби, сигурно нећемо бити за НАТО, нити гласати да једног дана постанемо припадници антируских војних јединица.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 18. 01. 2023)
Објављено у ПОЛИТИКА
Strana 1 od 2