Вечерас ћу да се мало осврнем на однос Европе, (Европске заједнице, а сада Европске уније), према Србима из бивше југословенске републике БиХ...

На данашњи дан 1991. године, Експрес Политика је, под насловом "Драган Ђокановић о заблудама Европе", објавила моју сљедећу изјаву: "Прекјучерашње заседање Хашке конфренције јасно је показало да због усклађивања интереса великих сила може чак нестати једна европска држава пред крај двадесетог века. Анулирање чињенице да Југославија постоји као држава, представља историјску грешку ове генерације политичара из Европе... Алија Изетбеговић има сувереност БиХ на папиру, али у пракси нема компромисног решења са Србима из БиХ. А тешка трка тек предстоји..."

Четири године касније, неколико дана прије званичног потписивања Дејтонског споразума у Паризу, у Лондону је Европа, иза леђа Срба из Републике Српске, организовала свој скуп на којем је припремила настанак Вијећа за спровођење мира у БиХ - тијела које је добило задатак да у наредним деценијама преко свог повјереника (високог представника), одузме Србима из Републике Српске и Републици Српској као конституенту дејтонске БиХ, скоро све оно што јој је од елемената државности дао Дејтонски споразум...

Да бисмо, ми, Срби из Републике Српске, наставили свој "европски пут", за који никада нисмо дали директну сагласност, мораћемо, јер комисије и функционери Европске уније управо то од нас траже, да се одрекнемо и преосталих елемената државности Републике Српске. Да Република Српска постане само географски појам у БиХ, у којем ће бриселски послушници да нас пребројавају, завирују у сваки наш џеп, у сваку нашу башту, у сваки наш тор, да нам забране јагњетину са ражња, печење ракије, сушење меса и још много, много тога што је вијековима карактерисало наше животе...

Кад' год размишљате о нашем евентуалном "европском путу" у "грађанску ЕУ", браћо и сестре, немојте прво да помислите на кредитна средства којима нас маме и увлаче у дужничко ропство, већ помислите на све погинуле Србе који су, (схватајући шта нам је Европа 1991. и 1992. године припремила), жртвовали своје животе за свој народ и Републику Српску. Сјетите се наших предака који се нису полакомили на "грађански живот" у босанско-турским касабама, већ су ишли према пропланцима и врховима планина да покушају сачувати своје национално име, своје обичаје и своју вјеру, те крили путеве према црквама и манастирима од разних кабадахија...

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 10. 2023)