"У ноћним сатима, током лета из Београда ка сарајевском аеродрому Бутмир, предсједник СДС-а и ја, договорили смо да сљедећи потез на "консолидацији државе" услиједи 9. јануара 1992. године, у Хотелу "Холидеј ин", у Сарајеву - да усвојимо наредни документ којим ће суверени и државотворни Срби из Босне и Херцеговине јасно рећи да имају право на своју републику, на своју федералну јединицу у савезној држави са Србијом и Црном Гором...", написао сам у јучерашњој објави "Не Дан Републике Српске, већ Дани Републике Српске"...
И Радовану и мени било је, након 3. јануара 1992. и скупа у Београду (на коме се нису појавили политички представници Муслимана из БиХ) јасно да наше комшије из Босне и Херцеговине НЕ ЖЕЛЕ са нама: Србима из БиХ, Србима из Србије, Србима из Црне Горе и другим Србима из још увијек постојеће савезне државе - да остану у држави.
Свјесни те чињенице, а притиснути разбијачким притисцима министара из Европске заједнице и њима послатог захтјева од стране муслиманских и хрватских политичких странака да до 15. јануара признају независност БиХ - морали смо брзо да реагујемо. Радовану сам, одмах по уласку у авион, објаснио зашто сам након његове дискусије закључио скуп у Скупштини и позвао присутне на потписивање оног што смо предложили, упознавши га са својим утиском да званична Србија, (мада је генерални секретар владајућег СПС-а Петар Шкундрић потписао понуђени документ), неће заједно са нама, Србима из БиХ, ући у посао очувања заједничке државе. "Све вријеме трајања скупа сам осјећао нелагоду и био увјерен да у сали постоје организоване групе са планом да 'минирају' и скуп и потписивање документа", рекао сам. "И мој утисак је сличан Вашем", потврдио је и он, додајући да га је посебно разочарала власт у Црној Гори," јер није послала своју званичну делагацију да потпише останак у заједничкој држави са нама". Иако је неколико савезних посланика из Црне Горе присуствовало скупу, они, нажалост, нису имали овлашћење да било шта потпишу...
Ипак, све у свему, били смо задовољни одржаним скупом јер је много Срба потписало да желе са нама, Србима из БиХ, да остану у заједничкој држави. Такође смо знали да су милиони Срба на нашој страни и да ће нам дати подршу за оснивање Српске републике у БиХ.
Први датум који је одговарао био је 9. јануар, а Хотел "Холидеј ин" био је савршено мјесто за наш други историјски "потез"...
4. јануар 1992. протекао ми је у сређивању утисака из Београда, анализи новинских извјештаја и одређивању чланова делегације Демократске странке федералиста који ће, заједно са представницима СДС-а, потписати документ о изласку Републике Српске на политичку сцену Југославије, Европе и свијета.
(Доктор Драган Ђокановић, 04. 01. 2024)