Милорад Додик, за оснивање Републике Српске, каже: "Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ".

Да то каже политичар који није ни сличан Милораду Додику, па да му објасним шта су могли посланици да ураде без политички "припремљеног терена", а којег је припремио Драган Ђокановић...
А, онда, да га упитам шта су корисно за Србе основали, или барем иницирали, његови посланици, у ових двадесетак година. А политичари су са много већим политичким стажом од, примјера ради, Момчила Крајишника...

Може и Милорад Додик, као што су то уосталом радили Радован и Момчило, након што сам због њихове накарадне борбе за престиж у Српској, и поднио оставку на чланство у Влади Републике Српске, такође да игнорише моје име и презиме и све оно што сам урадио. Нико му то не може забранити. А мени његово признање апсолутно није потребно.

Међутим, Милорад Додик је изабрани предсједник Републике Српске и има уставну обавезу да штити Српску, а квалитетна заштита Српске мора да почива на историјским истинама, поштовању међународног права, а не на праћењу погрешене политике и величању протагониста те погрешне политике.

Предлажући Хотел "Холидеј ин", желио сам да будућу Републику српског народа БиХ одвојим од утицаја Момчила Крајишника, јер сам се увјерио у његово штетно политичко дјеловање и закулисне радње са противничком страном.

Вријеме које је прошло, дало ми је за право. Да је Крајишник био 100 процентно одан Српској (као што је тврдио) никада не би отишао у Сарајево у Предсједништво БиХ, нити би гласао за пословник о раду тог органа, нити би дао свој глас за формирање свега оног што је сада баласт за Републику Српску.
Међутим, Крајишник је изградио моћну позицију, и са те позиције могао је да учини много тога против мене...
Ипак, докле год да је сезала његова моћ, никада се није могао да стави у улогу идеолога који је припремио комплетан терен за настанак Републике Српске.

Ни Милорад Додик, колико год заобилазио име и презиме, Драган Ђокановић, никада неће моћи да избрише моје историјске трагове, нити да своју владавину (препуну кредита, личног богаћења, и одлазака младих и способних људи) претвори у нешто што ће историја Републике Српске да стави у позитиван контекст...

Дакле, посланици су и тада били, (као што су и сада), само послушници стварних политичких лидера. А почетком, те 1992. године, све што сам замислио прихватали су и СДС, и предсједник СДС-а, и Скупштина српског народа у БиХ...

"Избрисали смо те, Драгане, одакле смо год могли да те избришемо!", рекао ми је, почетком овог вијека, у Београду, Мирослав Тохољ, један од оснивача СДС-а, мој колега из Владе Републике Српске, мој ратни друг...
Само сам се насмијао на те његове ријечи, не пожеливши да му кажем да се моје дјело не може избрисати, а да Драган има "све црно на бијело" и да ће то, кад-тад, изаћи на свјетло дана.

Браћо и сестре, 9. јануара слиједи објава о том седмом дану из ДАНА НАСТАНКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
И, да нагласим, нема разлога да се плашимо да нам комплетну историјску истину настанка Српске, неко може да укине.

(Доктор Драган Ђокановић, 05. 01. 2024)