Иако су били потписници Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ "као федералне јединице у савезној држави Југославији"), СДС-ови челници: предсједник СДС-а (Караџић), српски члан Предсједништва СРБиХ (Кољевић) и предсједник Скупштине српског народа БиХ који је у исто вријеме био и предсједник Скупштине СР БиХ (Крајишник), 13. су фебруара 1992. године прихватили разговоре o Босни и Херцеговини као држави ван Југославије, под вођством португалског дипломате и једног од политичких функционера НАТО-а Жозе Кутиљера...

У историји ће остати забиљежено да су челни људи СДС-а, иако су имали обавезе према свом народу на основу резултата Плебисцита из новембра 1991. да му сачувају живот у заједничкој држави са браћом из Србије и Црне Горе, ипак прихватили разговоре под вођством људи које је делегирала (у том времену према Србима) врло непријатељска Европска заједница...
Значи, и они су (Караџић, Кољевић и Крајишник), учешћем у разговорима под вођством Жозе Кутиљера, прихватили политику Европске заједнице да од југословенске федералне јединице СР БиХ направе независну државу...

У историји ће остати забиљежено и да су функционери Српске демократске странке (СДС), на крају разговора са Кутиљером прихватили план тог португалског дипломате, по којем је требало да Срби из СР БиХ и Југославије - остану у независној држави БиХ, али без Републике српског народа БиХ.

Срећом по Србе, укључили су се Американци, па је нада о настанку РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и даље постојала.

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 01. 2024)