Република Српска

Приказивање чланака по тагу Srpska demokratska stranka


Српска демократска странка која је настала на Петровдан 1990. године и која је замрзла своје политичко дјеловање почетком рата 1992. године; а, као исто правно лице, наставила своје дјеловање у прољеће 1993. године - престала је да постоји! Централна изборна комисија БиХ није уважила СДС-ову пријаву за локалне изборе који ће бити одржани по правилима које је наметнуо Нијемац Кристијан Шмит.

Врло ми је драго што СДС, као старо правно лице, сада и као бивша политичка странка, није учесник наредних локалних избора! Има ту и Божије правде. Није Српска демократска странка заслужила да је актуелно руководство сроза до нивоа на којем је била прије гашења. Најбоља варијанта за српски народ и Републику Српску је да стари СДС остане само драга успомена! И то само онај СДС који је био активан у периоду од 1990. до 1992. године.
Поносан сам на тај СДС и на наше заједничке активности на одбрани савезне државе Југославије и утемељењу Републике Српске.

Нови политички субјект, "Воља народа", има врло мало политичког и моралног права да се позива на стари СДС, али, мора се признати, да нема законских препрека за то што у првом дијелу свог имена користе "Српска демократска странка". Много поштеније би било да се зову само "Воља народа", па колико год добију те воље. С обзиром на то да су све урадили закулисно - дакле без подршке народа у Српској - сигуран сам да ће имати и толико народне подршке. Мало!

Знајући шта се све дешава у БиХ, а сјећајући се вођења полиитке и понашања оснивача "Воље народа", постоји велика сумња да ће њихова "Воља народа" постати представник политичке воље неких других политичких фактора, а не народа Републике Српске.
Свједочићемо њиховим полиитчким потезима у нарендом периоду. За сада, са сигурношћу, можемо да кажемо да је први политички потез "Воље народа" давање легитимитета Шмитовим измјенама изборног закона БиХ, а на задовољство бошњачких политичких странака из Федерације БиХ.

(Доктор Драган Ђокановић, 06. 06. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА


Иако су били потписници Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ "као федералне јединице у савезној држави Југославији"), СДС-ови челници: предсједник СДС-а (Караџић), српски члан Предсједништва СРБиХ (Кољевић) и предсједник Скупштине српског народа БиХ који је у исто вријеме био и предсједник Скупштине СР БиХ (Крајишник), 13. су фебруара 1992. године прихватили разговоре o Босни и Херцеговини као држави ван Југославије, под вођством португалског дипломате и једног од политичких функционера НАТО-а Жозе Кутиљера...

У историји ће остати забиљежено да су челни људи СДС-а, иако су имали обавезе према свом народу на основу резултата Плебисцита из новембра 1991. да му сачувају живот у заједничкој држави са браћом из Србије и Црне Горе, ипак прихватили разговоре под вођством људи које је делегирала (у том времену према Србима) врло непријатељска Европска заједница...
Значи, и они су (Караџић, Кољевић и Крајишник), учешћем у разговорима под вођством Жозе Кутиљера, прихватили политику Европске заједнице да од југословенске федералне јединице СР БиХ направе независну државу...

У историји ће остати забиљежено и да су функционери Српске демократске странке (СДС), на крају разговора са Кутиљером прихватили план тог португалског дипломате, по којем је требало да Срби из СР БиХ и Југославије - остану у независној држави БиХ, али без Републике српског народа БиХ.

Срећом по Србе, укључили су се Американци, па је нада о настанку РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и даље постојала.

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 01. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
На данашњи дан, 03.01.1992. године, у Скупштини Југославије, у Београду, одржан је велики политички скуп на којем су предсједници Српске демократске странке и Демократске странке федералиста (нови назив је Патриоти Српске), заједно са предсједницима политичких странака из Србије и Црне Горе потписали документ у којим су се обавезали да ће Србија, Црна Гора и српски народ из БиХ бити окосница очувања заједничке државе.
Шест дана послије тога, 09. 01. 1992. године, представници Српске демократске странке и Демократске странке федералиста (Патриоти Српске) потписали су Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ као федералне јединице у саставу савезне државе Југославије, а коју је, тог истог дана, на истом мјесту, у сарајевском Хотелу "Холидеј Ин", усвојила Скупштина српског народа БиХ (конституисана 24. 10. 1991. године).
Дакле, у политичким активностима на очувању суверености српског народа у БиХ и на његовом праву да остане у савезној држави Југославији заједно са Србијом и Црном Гором, проглашена је Република Српска као федерална јединица савезне државе Југославије...
 
 
Актуелни атаци на државност Републике Српске и чињење свих могућих радњи да Срби из Републике Српске забораве на члан 5. свог првог Устава и показану ријешеност да живе у заједничкој држави са својом браћом из Србије и Црне Горе, докази су за снажну антисрпску ангажованост Запада на нашем простору.
Врло ми је жао што су српски политичари из Републике Српске, вођени личним амбицијама, поклекли пред снагом Запада... Српска демократска странка више и не личи на странку са којом сам договорио потписивање Декларације о проглашењу Републике Српске као федералне јединице у савезној држави, (заједно са Србијом и Црном Гором), и градио Републику Српску... Моју позитивну емоцију има још само прва ријеч из њеног назива.
Нажалост, ни остале парламентарне политичке странке у Републици Српској не могу се похвалити да својим називима показују припадност српском народу и оданост Републици Српској. Чак не желе ни да спомену 03. 01. 1992. године. А био је то увод у проглашење Републике Српске и њен путоказ за будућност.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 03.01.2023)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Тренутно на опозиционој политичкој сцени Републике Српске дјелују три странке које имају своје клубове посланика у Народној скупштини. Све три странке - Демократски народни савез, Партија демократског прогреса и Српска демократска странка - у свом називу имају одредницу да су демократске па их ради тога доживљавам као политичке савезнике.
 
Врло сам задовољан чињеницом да је Демократски народни савез напустио владајућу парламентарну већину и да су чланови те странке одлучили да се посвете српској демократији. Наравно драго ми је и што су Српска демократска странка и Партија демократског прогреса такође, већ дужи низ година, заборавиле на прављење коалиције са бившим комунистима, а сада острашћеним шовинистима и лажним патриотама...
 
Демократија је, сигуран сам у ове своје ријечи, природно политичко стање Срба са овог простора. На крају крајева, сви који се сјећају 1990. године могу посвједочити да су Срби, чим се указала прилика за то, пригрлили је објеручке.
Нажалост, прво ратна а потом и смутна послијератна политичка дешавања одвојила су наш народ од демократије... И разни политички конвертити су врло успјешно постављали препреке српском народу да се не врати демократији из поменуте 1990. године...
 
Учинићу све што је у мојој моћи, и што је у моћи моје породице, да - заједно са члановима Демократског народног савеза, Српске демократске странке, Партије демократског прогреса и свим другим политичким групама и појединцима - вратимо нашем народу отету демократију.
Знам и да ће тај наш политички подухват поздравити цијели демократски свијет!
 
(Др Драган Ђокановић, 08. децембар 2020)
 
 
 
Објављено у ОБЈАВЕ