Република Српска

Приказивање чланака по тагу Generalni sekretar UN


"У Дејтонском споразуму пише да се високи представник именује одговарајућом резолуцијом Савјета безбједности УН. Значи једино је Савјет безбједности УН релевантно тијело, а не такозвани савјет за спровођење мира.", изјавио је јутрос савјетник за уставно-правна питања српског члана Предсједништва БиХ Милан Благојевић.

А онда, врло арогантно, савјетник госпође Цвијановић, наставља: "Одговор Гутереса је и злоупотреба власти која му не припада према Повељи Уједињених нација. Цвијановићева се легално и легитимно обратила са једноставним питањем. Она је упитала да је Гутерес обавијести да ли постоји или не постоји релевантна резолуција Савјета безбједности УН о именовању Кристијана Шмита за високог представника у БиХ."
Као да је Генерални секретар УН дужан да Цвијановићевој испуњава "музичке жеље" и отпјева јој оно што жели да чује...

Е, али Цвијановићева има професора за савјетника, који јој повлађује, и наставља арогантним тоном против генералног секретара УН-а: "Он каже да Уједињене нације нису дио Дејтонског споразума и тог такозваног савјета за спровођење мира. А онда каже да је савјет за спровођење мира релевантно тијело за именовање високог представника, што је неистина и то тешка неистина." - наводи Благојевић.

Драги савјетниче, док сте се држали права, били сте у праву! Сада сте клизнули у политичке воде, или још прецизније, у политикантске воде, па сте почели, и те како, да гријешите.

Одговорите Ви нама, господине савјетниче Благојевићу, на једно лаичко питање, ако је Савјет за спровођење мира у БиХ фантомско тијело, или, како рекосте, непостојеће тијело, зашто су госпођа Цвијановић и господин Додик, управо на подршци мјерама и законима досадашњих високих представника, које је изабрао управо тај Ваш "фантомски" савјет за спровођење мира, правили политичке каријере и удаљавали Републику Српску од свега оног што су јој гарантовали Дејтонски споразум и припадајући му Устав БиХ?

Ипак, мој Вам је савјет, господине Благојевићу, и Вама, и госпођи Цвијановић, и господину Додику, да се зауставите у политикантским тумачењима нечега што је требало да протумачите прије 25 година, и не дозволите да тијело којег стварно нема у Дејтонском споразуму постане власт у БиХ, а коју су властодршци из Републике Српске подржавали и гласали за њене мјере, амандмане и законе...

Народна скупштина је, господине Благојевићу, усвојила закон који се тиче односа Републике Српске према мјерама високих представника, и држите се тога!
Њега тумачите на прави начин, господине Благојевићу, и у вези тог закона нека госпођа Цвијановић пита Генералног секретара УН-а Гутереша, имају ли народни представници право да усвајају законе који помажу сређивању стања у Српској, и прекину сарадњу са Савјетом за имплементацију мира (која је трајала преко 25 година).

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 07. 2023)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА


Да бисмо схватили актуелни политички тренутак у Републици Српској, мораћемо овако да кренемо:

- Вијеће за провођење мира (енглески: Peace Implementation Council, PIC) основано је на састанку одржаном у Лондону 8. и 9. децембра 1995. године. Значи прије неголи је Дејтонски споразум и потписан у Паризу, а Споразум је потписан 14. 12. 1995. године.
Идемо даље... ПИЦ се састоји од 55 земаља и агенција које су одлучиле да се умијешају у наше животе и, како су рекли, да подрже мировни процес у Босни и Херцеговини. На састанку у Лондону именован је и Управни одбор Вијећа за провођење мира. Чланови Управног одбора постале су Канада, Француска, Њемачка, Италија, Јапан, Русија, Уједињено Краљевство, Сједињене Државе, Предсједништво Европске уније, Европска комисија и Организација исламске конференције, коју представља Турска. На састанку је одлучено да Управни одбор ради под предсједавањем Високог представника у БиХ као извршни орган Вијећа за провођење мира.
Ко је организовао састанак, планирао дневни ред и усвајање закључака на састанку у Лондону остаје нам да нагађамо. Вјероватно су то, међусобно водећи преписку, урадиле дипломате из држава чланица Контакт групе (САД, Русија, Њемачка, Енглеска и Француска) које су се и највише бавиле завршетком рата и успостављањем мира у БиХ.

- Анекс 10. Дејтонског споразума парафиран је до 21. новембра 1995. године. На бази постојања тог Анекса 10, и прије неголи је у Паризу званично потписан Дејтонски споразум, у Лондону је, 8. и 9. децембра 1995, утемељен начин именовања будућег високог представника за БиХ.
Били су једногласни. Представници држава чланица Вијећа за имплементацију мира у БиХ предлагаће и одлучивати која личност ће бити високи представник у БиХ.
То су, касније, и наметнули!

А шта је са садржајем Анекса 10. Дејтонског споразума и реченицом да ће "Високи повјереник бити именован у складу с релевантним резолуцијама Савјета безбједности Уједињених нација и проводити задаће повјерене резолуцијом Савјета безбједности Уједињених нација", које су парафирали представници из БиХ, СР Југославије и Хрватске?

Генерални секретар Уједињених нација, у свом одговору Жељки Цвијановић, (која је питала да ли Савјет безбједности УН именује Високог представника у БиХ), каже: "УН нису потписник Дејтонског споразума. Високог представника у БиХ именује Вијеће за провођење мира у БиХ".

Зашто су, примјера ради, званичници Републике Српске прихватали Карлоса Вестендорпа, Педија Ешдауна, Шварца Шилинга и друге, а не желе да прихвате Кристијана Шмита?
Све досадашње високе представнике Вијеће за провођење мира у БиХ једногласно је именовало. Увијек је гласала и Русија. Међутим, за Кристијана Шмита Русија није дала сагласност. Русија је става да је Канцеларија ОХР-а непотребна у БиХ, а тај руски став је постао и политички став Срба у Републици Српској.

Покушај Русије и Кине да на Савјету безбједности УН-а издејствују резолуцију којом би се орочио мандат Кристијану Шмиту и одузела "бонска овлашћења" - нажалост, није прошао.

Можемо ли, ми у Републици Српској, да издржимо у свом актуелном политичком ставу, потврђенoм и законом Народне скупштине, да нећемо прихватити Кристијана Шмита, којег је Савјет за имплементацију мира (без Русије) именовао за високог представника у БиХ?

За мене лично то је, усвајањем закона Народне скупштине о непровођењу одлука високог представника на територији Републике Српске, постала завршена прича све док се Жељка Цвијановић, из њој знаних разлога, није обратила Генералном секретару УН-а за тумачење нечега што је, након свих функција које је обављала, морала да зна. И на шта, након усвајања закона Народне скупштине, није имала ни право.
Морала је да зна да не постоје никаве "релевантне резолуције" Савјета безбједности УН-а о високом представнику у БиХ, (оне из Анекса 10. Дејтонског споразума), нити су икада постојале.
Анекс 10. Дејтонског споразума није постао оно чему су се надали они који су га парафирали, него се изродио у средство за утемељење колонијалне управе у Босни и Херцеговини, чему је и Жељка Цвијановић, својим опортунизмом, и те како, кумовала.

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 07. 2023)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА