Приказивање чланака по тагу PIC

Генерални секретар УН-а Антонио Гутереш, у свом писму Жељки Цвијановић, потврдио је да Високог представника за БиХ именује Вијеће за спровођење мира у БиХ и да Високи представник за БиХ није намјештеник УН -а у Сарајеву, већ намјештеник држава чланица Савјета, који за себе још увијек тврди да имплементира мир у БиХ, а у ствари спроводи своје политичке интересе...

У почетку, мисија Високог представника за БиХ, предвиђена Анексом 10. Дејтонског споразума, није била баш прецизна. Међутим, Савјет за спровођење мира, на састанцима у Бону-Санкт Петербергу и Мадриду, Високом представнику дао је овлашћења којима смо, нажалост, свједочили претходних година:
- Може да одређује мјесто и вријеме заједничких сједница органа власти Босне и Херцеговине и редослијед њиховог предсједавања.
- У случајевима када се стране у Босни и Херцеговини не договоре, може да донесе привремене одлуке обавезујуће за све органе власти.
- Може да уклони са дужности све званичнике како у Босни и Херцеговини тако и у њеним конститутивним ентитетима.
- Може да забрани сваком лицу учешће на изборима и обављање било које „изабране или именоване јавне функције, као и функције у политичким партијама“.
Високи представници су активно користили ова права. Један је чак смијенио и изабраног предсједника Републике Српске, неметнуо заставу и грб Босни и Херцеговини...

Високи представници су сваких шест мјесеци подносили извјештај Савјету безбједности УН-а и тако се стварао привид да је Високи представник у БиХ повјереник УН-а. А није то био, нити је сада! Требало је да имају акредитиве Уједињених нација за своју мисију у БиХ, али не вјерујем да им је то ико икад провјеравао...

"Да ли Кристијан Шмит има акредитиве Уједињених нација?", наивно је упитала Српски члан предсједништва БиХ Жељка Цвијановић Генералног секретара УН-а Антонија Гутереша и, наравно, остала без експлицитног одговора.

Гутерешов одговор је само потврда да ће и у наредном периоду представници Европске уније и Сједињених Америчких Држава, јер управо САД и ЕУ управљају Савјетом за спровођење мира у БиХ, подржавати Кристијана Шмита, његов мандат и овлашћења која су раније добили високи представници.
Насупрот Западу, Русија и Кина, као сталне чланице Савјета безбједности УН-а, неће хтјети да прихвате Шмита за високог представника, оспораваће му мандат и неће уважавати његове одлуке.

Република Српска се нашла у процјепу. Са једне стране је Запад са својим Шмитом, а са друге стране Русија и Кина које сматрају да Босни и Херцеговини високи представник више није ни потребан. Неспорна је и чињеница да став Русије и Кине, да Босни и Херцеговини високи представник више није потребан, дијели значајан број чланица Уједињених нација...

Нама у Републици Српској би много лакше било да и у Федерацији БиХ превладава жеља за Босном и Херцеговином као слободном и сувереном државом, па да унутар ње имамо савезника. Нажалост у Федерацији БиХ је већинско расположење на страни Запада и Нијемца Шмита, а против Републике Српске.

Након писма Цвијановићеве Гутерешу и његове нескривене поруке да би Република Српска за све нејасноће које има везано за Кристијана Шмита требало да се обрати Савјету за спровођење мира у БиХ, Република Српска се нашла у још тежој ситуацији неголи је била прије непотребног слања писма госпође Цвијановић.
Недовољно промишљеном одлуком око несрећног писма, поготово не анализирајући какав одговор може да добије - мишљења сам да је код значајног броја грађана у Републици Српској пољуљала вјеру у снагу и опстанак усвојеног закона о необјављивању одлука високих представника на територији Републике Српске.
А тај закон је велика демократска вриједност и није се требало овако поиграти са њим.

(Доктор Драган Ђокановић, 24. 07. 2023)

Да бисмо схватили актуелни политички тренутак у Републици Српској, мораћемо овако да кренемо:

- Вијеће за провођење мира (енглески: Peace Implementation Council, PIC) основано је на састанку одржаном у Лондону 8. и 9. децембра 1995. године. Значи прије неголи је Дејтонски споразум и потписан у Паризу, а Споразум је потписан 14. 12. 1995. године.
Идемо даље... ПИЦ се састоји од 55 земаља и агенција које су одлучиле да се умијешају у наше животе и, како су рекли, да подрже мировни процес у Босни и Херцеговини. На састанку у Лондону именован је и Управни одбор Вијећа за провођење мира. Чланови Управног одбора постале су Канада, Француска, Њемачка, Италија, Јапан, Русија, Уједињено Краљевство, Сједињене Државе, Предсједништво Европске уније, Европска комисија и Организација исламске конференције, коју представља Турска. На састанку је одлучено да Управни одбор ради под предсједавањем Високог представника у БиХ као извршни орган Вијећа за провођење мира.
Ко је организовао састанак, планирао дневни ред и усвајање закључака на састанку у Лондону остаје нам да нагађамо. Вјероватно су то, међусобно водећи преписку, урадиле дипломате из држава чланица Контакт групе (САД, Русија, Њемачка, Енглеска и Француска) које су се и највише бавиле завршетком рата и успостављањем мира у БиХ.

- Анекс 10. Дејтонског споразума парафиран је до 21. новембра 1995. године. На бази постојања тог Анекса 10, и прије неголи је у Паризу званично потписан Дејтонски споразум, у Лондону је, 8. и 9. децембра 1995, утемељен начин именовања будућег високог представника за БиХ.
Били су једногласни. Представници држава чланица Вијећа за имплементацију мира у БиХ предлагаће и одлучивати која личност ће бити високи представник у БиХ.
То су, касније, и наметнули!

А шта је са садржајем Анекса 10. Дејтонског споразума и реченицом да ће "Високи повјереник бити именован у складу с релевантним резолуцијама Савјета безбједности Уједињених нација и проводити задаће повјерене резолуцијом Савјета безбједности Уједињених нација", које су парафирали представници из БиХ, СР Југославије и Хрватске?

Генерални секретар Уједињених нација, у свом одговору Жељки Цвијановић, (која је питала да ли Савјет безбједности УН именује Високог представника у БиХ), каже: "УН нису потписник Дејтонског споразума. Високог представника у БиХ именује Вијеће за провођење мира у БиХ".

Зашто су, примјера ради, званичници Републике Српске прихватали Карлоса Вестендорпа, Педија Ешдауна, Шварца Шилинга и друге, а не желе да прихвате Кристијана Шмита?
Све досадашње високе представнике Вијеће за провођење мира у БиХ једногласно је именовало. Увијек је гласала и Русија. Међутим, за Кристијана Шмита Русија није дала сагласност. Русија је става да је Канцеларија ОХР-а непотребна у БиХ, а тај руски став је постао и политички став Срба у Републици Српској.

Покушај Русије и Кине да на Савјету безбједности УН-а издејствују резолуцију којом би се орочио мандат Кристијану Шмиту и одузела "бонска овлашћења" - нажалост, није прошао.

Можемо ли, ми у Републици Српској, да издржимо у свом актуелном политичком ставу, потврђенoм и законом Народне скупштине, да нећемо прихватити Кристијана Шмита, којег је Савјет за имплементацију мира (без Русије) именовао за високог представника у БиХ?

За мене лично то је, усвајањем закона Народне скупштине о непровођењу одлука високог представника на територији Републике Српске, постала завршена прича све док се Жељка Цвијановић, из њој знаних разлога, није обратила Генералном секретару УН-а за тумачење нечега што је, након свих функција које је обављала, морала да зна. И на шта, након усвајања закона Народне скупштине, није имала ни право.
Морала је да зна да не постоје никаве "релевантне резолуције" Савјета безбједности УН-а о високом представнику у БиХ, (оне из Анекса 10. Дејтонског споразума), нити су икада постојале.
Анекс 10. Дејтонског споразума није постао оно чему су се надали они који су га парафирали, него се изродио у средство за утемељење колонијалне управе у Босни и Херцеговини, чему је и Жељка Цвијановић, својим опортунизмом, и те како, кумовала.

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 07. 2023)