Република Српска

Приказивање чланака по тагу Kina


Генерални секретар УН-а Антонио Гутереш, у свом писму Жељки Цвијановић, потврдио је да Високог представника за БиХ именује Вијеће за спровођење мира у БиХ и да Високи представник за БиХ није намјештеник УН -а у Сарајеву, већ намјештеник држава чланица Савјета, који за себе још увијек тврди да имплементира мир у БиХ, а у ствари спроводи своје политичке интересе...

У почетку, мисија Високог представника за БиХ, предвиђена Анексом 10. Дејтонског споразума, није била баш прецизна. Међутим, Савјет за спровођење мира, на састанцима у Бону-Санкт Петербергу и Мадриду, Високом представнику дао је овлашћења којима смо, нажалост, свједочили претходних година:
- Може да одређује мјесто и вријеме заједничких сједница органа власти Босне и Херцеговине и редослијед њиховог предсједавања.
- У случајевима када се стране у Босни и Херцеговини не договоре, може да донесе привремене одлуке обавезујуће за све органе власти.
- Може да уклони са дужности све званичнике како у Босни и Херцеговини тако и у њеним конститутивним ентитетима.
- Може да забрани сваком лицу учешће на изборима и обављање било које „изабране или именоване јавне функције, као и функције у политичким партијама“.
Високи представници су активно користили ова права. Један је чак смијенио и изабраног предсједника Републике Српске, неметнуо заставу и грб Босни и Херцеговини...

Високи представници су сваких шест мјесеци подносили извјештај Савјету безбједности УН-а и тако се стварао привид да је Високи представник у БиХ повјереник УН-а. А није то био, нити је сада! Требало је да имају акредитиве Уједињених нација за своју мисију у БиХ, али не вјерујем да им је то ико икад провјеравао...

"Да ли Кристијан Шмит има акредитиве Уједињених нација?", наивно је упитала Српски члан предсједништва БиХ Жељка Цвијановић Генералног секретара УН-а Антонија Гутереша и, наравно, остала без експлицитног одговора.

Гутерешов одговор је само потврда да ће и у наредном периоду представници Европске уније и Сједињених Америчких Држава, јер управо САД и ЕУ управљају Савјетом за спровођење мира у БиХ, подржавати Кристијана Шмита, његов мандат и овлашћења која су раније добили високи представници.
Насупрот Западу, Русија и Кина, као сталне чланице Савјета безбједности УН-а, неће хтјети да прихвате Шмита за високог представника, оспораваће му мандат и неће уважавати његове одлуке.

Република Српска се нашла у процјепу. Са једне стране је Запад са својим Шмитом, а са друге стране Русија и Кина које сматрају да Босни и Херцеговини високи представник више није ни потребан. Неспорна је и чињеница да став Русије и Кине, да Босни и Херцеговини високи представник више није потребан, дијели значајан број чланица Уједињених нација...

Нама у Републици Српској би много лакше било да и у Федерацији БиХ превладава жеља за Босном и Херцеговином као слободном и сувереном државом, па да унутар ње имамо савезника. Нажалост у Федерацији БиХ је већинско расположење на страни Запада и Нијемца Шмита, а против Републике Српске.

Након писма Цвијановићеве Гутерешу и његове нескривене поруке да би Република Српска за све нејасноће које има везано за Кристијана Шмита требало да се обрати Савјету за спровођење мира у БиХ, Република Српска се нашла у још тежој ситуацији неголи је била прије непотребног слања писма госпође Цвијановић.
Недовољно промишљеном одлуком око несрећног писма, поготово не анализирајући какав одговор може да добије - мишљења сам да је код значајног броја грађана у Републици Српској пољуљала вјеру у снагу и опстанак усвојеног закона о необјављивању одлука високих представника на територији Републике Српске.
А тај закон је велика демократска вриједност и није се требало овако поиграти са њим.

(Доктор Драган Ђокановић, 24. 07. 2023)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Предсjедник Србије Александар Вучић, говорећи на америчкој телевизији CNN, је истакао да Србија поштује Кумановски мировни споразум и Резолуцију УН-а 1244, те да "ниједним војником није ушла у Косово"...
 
Вјерујем да би Срби жељели да предсједник Србије објасни зашто је желио публици америчке телевизије да каже да Србија "ниједним војником није ушла у Косово"? Такође да нам објасни шта је хтио да постигне тиме што је дијелу политичке јавности у САД освјежавао меморију, не би ли се присјетили Резолуције 1244? Зашто је то хтио да каже грађанима Америке који се никада нису побунили против државе која загорчава животе народима и државама широм свијета; која је Кумановски мировни споразум и Резолуцију 1244 давних дана бацила под ноге, признала независност "Косова" и од јужне српске покрајине направила државу-буре барута које може да експлодира кад год то ова велесила пожели?
 
Не желим да повјерујем да су демонстрације у Звечану, предсједнику Србије биле потребне да, умјесто до Савјета безбједности ОУН, стигне до CNN-а и незаинтересованим Американцима поручи да Србија поштује међународне документе, а који званичницима њихових Сједињених Америчких Држава мање вриједе од тоалет папира...
 
Да подсјетим да се и у децембру прошле године, у вријеме барикада на сјеверу Косова, предсједник Србије неуспјешно обраћао официрима Кфора... Ни тада није желио да проблеме Срба са Косова и Метохије изнесе на Савјет безбједности УН-а.
Да ли се то предсједник Србије плаши реакција са Запада, јер му је јасно да ће на Савјету безбједности УН-а услиједити принципијелна подршка Кине и Русије територијалном интегритету Србије?
 
(Доктор Драган Ђокановић, 01. 06. 2023)
Објављено у ПОЛИТИКА
"Упркос тренутном стању у Украјини, Kина представља најозбиљнији дугорочни изазов за међународни поредак... САД ће ускладити напоре с мрежом својих савезника и партнера, који дјелују са заједничком сврхом и заједничким циљем, и ући у утакмицу с Кином за одбрану америчких интереса и изградњу америчке визије за будућност свијета", јуче је изјавио амерички државни секретар Ентони Блинкен.
 
Сви знамо да, између осталих, у ту "мрежу савезника" спада и Уједињено Краљевство чија је министарка иностраних послова Елизабет Трас прије пар дана боравила у посјети БиХ и, како неки медији тврде, имала прилично неугодан разговор са Српским чланом предсједништва БиХ Милорадом Додиком.
Наиме, на дио њеног излагања, у којем је (вјероватно) несмотрено рекла, да су западњаци овдје дошли с намјером да дуго остану, Додик је одговорио: "А ко вас је звао?"
 
Да!
Па, стварно, ко их је звао?
Чиме могу правдати свој вишедеценијски боравак у БиХ?
 
Много људи овдје мисли да су управо они (странци) генератор политичких несугласица и неко ко, зарад властитих интереса, "допингује" бошњачке политичаре да би се осјећали "јачим" од српских; да помисле да као савезници моћног Запада имају право отварати бројне фронтове против Срба и упорно дјеловати на девастацији Републике Српске. А, у случају да им не иде како су планирали, ту су странци да испуњавају бошњачке политичке жеље и подупиру нереалне амбиције...
 
Након Блинкенових ријечи ствари постају много јасније. Очигледно је на сцени реализација пројекта по којем Сједињене Америчке Државе стварају мрежу својих савезника и граде "међународни" поредак, али у у складу са властитом визијом свијета.
Тренутно су им Русија и "непослушни" Срби са том својом Републиком Српском, велики и мали проблем на зацртаном путу према Кини.
Планирали су да Русију побиједе у Украјини, а Српској би, без обзира на то што Српска жели слободу, да наметну своје повјеренике (које већ годинама припремају и који су мање-више познати српској јавности).
 
(Доктор Драган Ђокановић, 28. 05. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
sreda, 04 maj 2022 08:56

ИЗБОРИ ЗА СЛОБОДУ

Данас ће чланови Централне изборне комисије БиХ донијети одлуку о расписивању и одржавању општих избора у БиХ 2022. године.
Да подсјетим да се ради о особама које, за посао који тренутно раде, немају легитимитет у Републици Српској, а немају га ни у хрватском народу у БиХ. Значи, ради се о особама иза којих стоји већинска бошњачка политика. Већинска бошњачка политика стоји и иза рада судија Уставног суда БиХ, а он је стао иза садашњих чланова Централне изборне комисије БиХ.
 
Дакле, како ствари тренутно стоје, без обзира на то што се већина Срба и већина Хрвата противи оваквој Централној комисији БиХ, избора ће, ипак, бити. Очигледно је да иза бошњачке политике стоји америчка администрација.
САД овог мјесеца предсједавају и Савјетом безбједности ОУН, па ће сједницу овог тијела заказану за седам дана (11.05). посветити политичкој ситуацији у БиХ. Изгледа да ће на њу позвати и Кристијана Шмита којег, да подсјетим, не признају сталне чланице Савјета безбједности Руска Федерација и Народна Република Кина.
 
Да поједноставим, на тој сједници ће САД покушати да ураде нешто са чиме се неће сложити ни Русија ни Кина. А то нешто ће, нажалост, додатно продубити политичку кризу у БиХ.
 
С обзиром на то да и у Републици Српској постоје политичке странке које сматрају да је Кристијан Шмит "дио рјешења бх. проблема", које релативизују антисрпске пресуде Уставног суда БиХ и које у садашњем саставу ЦИК-а имају своја два члана - и у Републици Српској ће политичка криза бивати све већа. На једној страни ће бити грађани и политичке странке које су чврсто против Кристијана Шмита и западног туторства на овом простору, а на другој страни ће бити политичке странке и симпатизери политичких странака које су за (неограничени) наставак западног туторства. Те прозападне политичке странке и њихови симпатизери су у мањини (и из дана у дан их је све мање), али имају "јака леђа"...
 
У таквој ситуацији дочекаћемо и изборе.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 4. 05. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА