Данас ће чланови Централне изборне комисије БиХ донијети одлуку о расписивању и одржавању општих избора у БиХ 2022. године.
Да подсјетим да се ради о особама које, за посао који тренутно раде, немају легитимитет у Републици Српској, а немају га ни у хрватском народу у БиХ. Значи, ради се о особама иза којих стоји већинска бошњачка политика. Већинска бошњачка политика стоји и иза рада судија Уставног суда БиХ, а он је стао иза садашњих чланова Централне изборне комисије БиХ.
Дакле, како ствари тренутно стоје, без обзира на то што се већина Срба и већина Хрвата противи оваквој Централној комисији БиХ, избора ће, ипак, бити. Очигледно је да иза бошњачке политике стоји америчка администрација.
САД овог мјесеца предсједавају и Савјетом безбједности ОУН, па ће сједницу овог тијела заказану за седам дана (11.05). посветити политичкој ситуацији у БиХ. Изгледа да ће на њу позвати и Кристијана Шмита којег, да подсјетим, не признају сталне чланице Савјета безбједности Руска Федерација и Народна Република Кина.
Да поједноставим, на тој сједници ће САД покушати да ураде нешто са чиме се неће сложити ни Русија ни Кина. А то нешто ће, нажалост, додатно продубити политичку кризу у БиХ.
С обзиром на то да и у Републици Српској постоје политичке странке које сматрају да је Кристијан Шмит "дио рјешења бх. проблема", које релативизују антисрпске пресуде Уставног суда БиХ и које у садашњем саставу ЦИК-а имају своја два члана - и у Републици Српској ће политичка криза бивати све већа. На једној страни ће бити грађани и политичке странке које су чврсто против Кристијана Шмита и западног туторства на овом простору, а на другој страни ће бити политичке странке и симпатизери политичких странака које су за (неограничени) наставак западног туторства. Те прозападне политичке странке и њихови симпатизери су у мањини (и из дана у дан их је све мање), али имају "јака леђа"...
У таквој ситуацији дочекаћемо и изборе.
(Доктор Драган Ђокановић, 4. 05. 2022)
