У поруци коју сам добио из Костајнице, писало је:
"Поштовани Докторе, дал' ми можете одговорити на пар питања.
Е, овако: борио сам се за ову државу са 19 година, да би сад мор'о бјежати из ње пошто немам посла у својој земљи. Супруга ми не ради, дијете једно иде у основну школу, а друго које је завршило смјер медицине мора ићи даље у друге државе и радити не у својој струци него шта буде од посла, па би волио ако ми можете одговорити дал' је до нас који смо створили своју републику ил' је до власти у мјестима у којим живимо.
Велики поздрав из Костајнице код Козарске Дубице." (Д.В)
Одлучио сам да одговорим јавно: "Још током рата нестало је ентузијазма код великог броја људи у Републици Српској. Бројне приче о криминалу утицале су да незаобилазне ријечи у разговорима између бораца буду "види, док се ми боримо, они краду"... Шверцовало се нафтом, бензином, цигаретама. оружјем....
То се, нажалост, наставило и послије рата, током спроведене приватизације. Па су почела задуживања. Стотине и стотине милиона конвертибилних марака кредита стизало је у Републику Српску... За неколико година дуг је скочио на пет-шест милијарди КМ, а посљедњих годину-двије постао је још већи...
Раслојавање људи, на оне који имају и оне који немају, постало је и те како видљиво.
Ентузијазам се у таквим условима потпуно изгубио. Политичари су "изоштрили" реторику, подијелили бираче између себе, а иза врло вјеште реторике све је друго само не брига за грађане.
Тако је у Костајници, али је тако и другим општинама у Српској.
Улице углавном постају празне, јер млади одлазе "трбухом за крухом"...
Дакле, до свих нас је!
И до политичара по скупштинама и владама, али и до бирача, те народа у цјелини...
Наравно, најодговорнији за овакво стање су сви они који би требало да брину о Српској и њеним грађанима, јер су управо за обећања која су давали у својим предизоборним кампањамана и добили гласове бирача. Одговорност им је још већа када се зна да сваког мјесеца примају пристојне плате из буџета...
Нажалост, изабрани политичари остављају људе да сами рјешавају своје проблеме, а породице које им дају гласове забораве након избора и пусте их да се сналазе како знају и умију...
Проблеме које имамо, као друштво у Српској, није лако ријешити.
Не значи да их не треба рјешавати, али проблеме у нашем друштву могу почети да рјешавају само савјесни људи, одани свом народу и својој Српској, стручни, образовани, пристојни - људи, које воле и цијене њихови суграђани. Само би они могли пробудити ентузијазам у Српској.
Свако добро Вам желим!"
(Доктор Драган Ђокановић, 09. 07. 2023)