На моју објаву "Док су Новак и Никола на свјетској спортској сцени и наша покрајина (КиМ) такође је на сцени", услиједио је коментар: "Увијек изврсна анализа доктора Ђокановића".
Хвала лијепо, за овакав коментар!
Годинама сам говорио: "Није Мадрид исти када је Надал број један у свијету и када Надал није број један у свијету. Врло је то видљиво!"
Сада бих додао и ову реченицу: Није Италија данас, као што је била Италија прије неколико дана. Италија, данас, са Синером као побједником тениског турнира у Аустралији, је много важнија неголи прије његових мечева са Ђоковићем и Медведевом. Сваки туриста који тренутно борави у Италији више ће цијенити свој боравак у коме Италија слави, неголи да Италија тугује...
То је, напросто, тако.
Још један примјер: Долетио сам, прије неколико година, на мадридски аеродром посљедњим вечерњим летом из Истанбула. Значи из аеродромске зграде сам изашао око пола ноћи, међутим, без обзира на то колико је било сати у том тренутку, ја сам осјетио да се нешто десило у Мадриду. Питам таксисту који ме повезао према центру града: "Да ли се то нешто догодило у Мадриду? Имам такав осјећај!"
"Све је уобичајено, осим што је прије неколико сати завршена фудбалска утакмица Реал : Пари Сен-Жермен. Играо је и Златан Ибрахимовић за Парижане..."
Да пређем на политику!
Сваки детаљ је важан за углед једног народа, једног града, једне државе. Све сфере друштва су укључене у градњу тог угледа. Од спорта па све до политике...
Ако, примјера ради, водећи политичари о судбини свог народа и своје државе одлучују по кафанама, приватним посједима, не бирају ријечи у опхођењу са представницима других држава - они (ти политичари) не показују само какви су њихови интелектуални и политички домети, већ показују и шта мисле о свом народу и својој држави, о свом парламенту и својој влади... Они нас својим поступцима сликају. Показују какви смо, заправо, ми.
Да се вратим на Новака Ђоковића и Николу Јокића, на Александра Вучића и Милорада Додика...
Новакови и Николини успјеси су глобални. Милијарде људи је чуло за Новака Ђоковића и Николу Јокића, и знају да су њих двојица Срби!
Срби су свијету, посљедњих година, представљени као народ из којег могу израсти свјетске спортске величине. И израсле су свјетске спортске величине, Срби - Новак Ђоковић и Никола Јокић.
А ко су, глобално посматрано, Александар Вучић и Милорад Додик?
Каква они дјела остављају иза себе. Шта ће, осим броја мандата, да остане иза њих?
А ми, Срби, као народ, шта смо ми, ту, урадили?
Јесмо ли ми од Новака и Николе правили величине, или су они од нас, Срба, правили да смо неко и нешто у свијету?
Јесмо ли ми од Александра Вучића и Милорада Додика правили оно што ова двојица данас јесу?
Да! Ми смо то, својим гласовима, од њих направили.
(Доктор Драган Ђокановић, 28. 01. 2024)
Ако Новак Ђоковић каже да је стање у Србији тешко и да млади одлазе из највеће српске државе - онда се подразумијева да одговорност за такво стање сноси актуелна власт у Србији са њеним челним човјеком Александром Вучићем.
Ако проВучићеви портали, данас, ликујући, објављују чланке са насловима "Синер почистио Ђоковића!", "Синер разбио Ђоковића", "Синер одржао час тениса Новаку Ђоковићу!" - онда се подразумијева да су власници тих портала лижисахановићи управо челног човјека Србије, и његове додворице...
Ни Милорад Додик, говорећи за Ђоковиће да су "циганија поприлична", и то на Вучићевој телевизији, и пред Вучићевим новинаром, није ништа друго хтио неголи да се оправда за (дотадашњи) добар однос са Новаком и да поручи Вучићу да он није у дилу са Ђоковићима, те да предсједник Србије не треба да брине због Додика и његове (не)лојалности, него да настави Ђоковићу измицати тепих испод ногу, а Косово и Метохију препуштати Бриселу и Албанцима...
Међутим, предсједник Србије, и те како, треба да брине! Срце Срба у Србији је уз патриоту Новака Ђоковића, а не уз Александра Вучића. И Вучић то зна...
Ни Никола Јокић, најбољи играч плеј офа у најјачој кошаркашкој лиги на свијету, није миљеник властодржаца у Србији. Цијели кошаркашки свијет се смије омаловажавању Николе Јокића од стране званичне Србије. А званична Србија је рекла свом кошаркашком савезу да Богдана Богдановића прогласи за најбољег српског кошаркаша, а не Николу Јокића...
Двојица најпопуларнијих Срба у свијету, Новак Ђоковић и Никола Јокић, данас су могли да окончају своје спортске каријере. Неко је планирао да их, у истом дану, скине са свјетског трона: да најбољег свјетског кошаркаша остави без ока (Николу Јокића), а да актуелног тениског броја један у свијету, Новака Ђоковића, правећи му распоред као никад до сада - намјести да усред љетног дана дехидрира и оболи...
Можда ће неко, приликом читања овог текста, помислити да се бавим теоријама завјере, али нека ми докаже да сам нешто криво навео...
Елиминација Јокића и Ђоковића из свјетског спорта, све Србе са свјетске сцене обасјане рефлекторима, на којој се налазимо захваљујући овој двојици спортских асова - гурнула би иза кулиса, у мрак, у коме би свјетски хохштаплери Косово и Метохију могли много лакше да отму...
(Доктор Драган Ђокановић, 26. 01. 2024)
Никола Јокић је успио да постане једини кошаркаш у историји НБА лиге који је за једну сезону накупио 2.000 поена, 1.000 скокова и 500 асистенција. Од 1946. године откако постоји НБА то није пошло ником за руком.
(Српска Портал, 8. маприл 2022)