Приказивање чланака по тагу Predsjednik Republike Srpske

"Ако не може преко европских институција, новац за неке од пројеката, Српска ће у наредним мјесецима покушати да обезбиједи преко Развојне банке БРИКС-а", рекао је синоћ предсједник Српске Милорад Додик, на свом РТРС-у.

Нова развојна банка БРИКС је финансијска институција Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке. Њено сједиште је у кинеском Шангају. Циљ банке је финансирање инфраструктурних и пројеката одрживог развоја у чланицама БРИКС-а, али и у земљама у развоју. Од 2022. Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати придружили су се БРИКС-у као нове пуноправне чланице. Република Српска је на скорашњем самиту чланица БРИКС-а у Казању била само посматрач.

Може ли Република Српска, као посматрач са посљедњег самита чланица БРИКС-а у Казању, добити кредит од Нове развојне банке БРИКС-а?

"Наћи ћемо начин и искористити пријатељства да затражимо да одређене пројекте финансира БРИКС развојна банка", тврди Милорад Додик.

Убрзо ћемо добити одговор и знати да ли Република Српска може стићи до новца из Нове развојне банке БРИКС-а.

Да сам предсједник Републике Српске и да имам статус код предсједника Русије какав има Милорад Додик, аплицирао бих код Нове развојне банке БРИКС-а за добијање средства за финансирање најважнијег пројекта за Републику Српску АУТОПУТА ИСПОД ДИСТРИКТА БРЧКО и ослонио се на пријатеље.

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 10. 2024)

На подругљиве коментаре да су "црвени", предсједник "црвених" али и Републике Српске, одговара да је "црвена боја једна од боја из Српске тробојке."
Што јесте тачно!

Ипак мислим да долази вријеме, а вјерујем да ће се многи у Српској сложити са мном за двије године, да је много боља варијанта да се на згради са фотографије завијори само велика тробојка.

Видјећемо ко ће да побиједи - они који имају двије своје заставе, или они који су спремни за само једну.

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 10. 2024)

Читам, ових дана, изјаве бањалучких политичара о ЕУ и БРИКС-у...
Једни хвале ЕУ, а други БРИКС. Очигледно је да имају намјеру да изазову политичку подјелу у цијелој Републици Српској и да извуку политичку корист из те подјеле.

А реалност је таква да грађани Републике Српске ни у Европску унију ни у државе које су чланице БРИКСА-а, не могу без пасоша. Вјероватно никада неће ни моћи.

Много паметније би било да политичари из Бањалуке напрегну мождане вијуге и размисле како да из западног дијела Републике Српске, својим возилима, стигну у источни дио Републике Српске, а да то буде путем који је у власништву Републике Српске.

Један од мојих главних политичких циљева је, ако постанем предсједник Републике Српске, да Србима из Крајине обезбиједим управо такав пут до источног дијела Српске - пут који ће бити у власништву Републике Српске, а којим ће моћи безбједно да се возе, и у рату и у миру.
Међутим, то не могу постићи без већине њихових гласова и без моћних политичких савезника. А моћних држава које би нам могле бити прави савезници има и у ЕУ и у БРИКС-у.

(Доктор Драган Ђокановић, 21. 10. 2024)

Почетак моје јутрошње објаве, биће кратак: Неко је у Републици Српској одлучио да се Радован Караџић и Ратко Младић, у уџбенику Историје за девети разред основне школе у Српској, наведу као "истакнуте личности"; Бошњачки политичари су промптно реаговали и затражили од Уставног суда БиХ да забрани наведени уџбеник; Уставни суд БиХ, односно његова актуелна варијанта названа "крњи" Уставни суд БиХ (јер ради без српских судија) привремено је обуставила примјену дијела Правилника о наставном плану и програму за наставни предмет Историја за девети разред основне школе и ставила уџбеник Историје ван снаге. Тако су се Радован Караџић и Ратко Младић, иако пресуђени у Хашком трибуналу, поновно, на захтјев бошњачких политичара, нашли на суду.

Али, ко је, и зашто, бошњачким политичарима, да тако кажем, "набацио лопту" у шеснаестерцу?
Ко је у Републици Српској дао зелено свјетло за нову политичку аферу, овај пут преко леђа најосјетљивије категорије становништва у Српској - школске дјеце?
Министар просвете? Предсједник Владе? Предсједник Републике Српске?

Без икакве сумње, није то могло да се деси без сагласности Милорада Додика!
Међутим, зашто је политичар, Милорад Додик, искористио (злоупотријебио) функцију предсједника Републике Српске да, поновно, Радована Караџића и Ратка Младића повлачи по суду, овај пут по "крњем" Уставном суду, да се полемише о њиховој улози у рату, да се прича о њиховим правоснажним пресудама у Хашком трибуналу, притворима и затворима?
Морао би предсједник Српске да одговори на то питање.

Али и да каже зашто, на Уставотворној скупштини муслиманско-хрватске Федерације БиХ, у марту 1994. године, а био је прустан као посланик, није осудио етничко чишћење Срба које се десило на територији коју су запосјеле муслиманске и хрватске војне снаге? Зашто је ћутао?

Зашто, мене, као министра за борачка питања, није подржао на сједници Народне скупштине Републике Српске, у септембру 1993. године, на којој сам све посланике, међу којима је био и он, све чланове Владе Републике Српске, као и Радована Караџића и Ратка Младића упозорио да Срби нису геноцидан народ, да су на свом Плебисциту, у новембру 1991. године, јасно поручили да са свима другима желе да остану у савезној држави Југославији, и да се само на том изјашњавању нашег народа мора изграђивати Република Српска, зашто је и тада ћутао?

Проблем који је, НАМЈЕРНО, отворен уџбеником Историје за девети разред основне школе у Републици Српској, мора се ријешити у Републици Српској! Не на крњем Уставном суду БиХ, већ у Републици Српској! На том питању не смије Уставни суд БиХ да придобија симпатије свијета јер их не заслужује, већ Република Српска, која мора бити у стању да спријечи покушаје да је, по ко зна који пут, вуку по блату ратних злочина!
Нико више не смије наш народ увлачити у приче о ратним злочинима! Aктуелна власт Републике Српске, поготово!
Подршка нашег народа комплетном послу настанка, организовања и брањења Републике Српске није била подршка чињењу ратних злочина! То мора да се зна. Српски народ је својом већином увијек био на страни ратних страдалника, без обзира на то које вјере или нације су бивали ти страдалници.

(Доктор Драган Ђокановић, 13. 10. 2024)

Најавити кандидатуру за предсједника Републике Српске, значи имати план за Републику Српску.
Синоћ је актуелни предсједник Српске Милорад Додик потврдио да ће бити кандидат СНСД-а за предсједника Републике Српске на изборима за двије године. С обзиром на то да се ради о предсједнику највеће и најбогатије политичке странке у Српској, политичару са великим политичким искуством, са јаким везама по Србији, Мађарској и Русији, са невиђеном способношћу идеолошког трансформисања, те великом породичном богатству - рекло би се да је већ све одлучено што се тиче тих предсједничких избора, за које сам и ја заинтересован, а који ће бити одржани за двије године

Ја 100% припадам Српској! Никада се нисам огријешио о њу. Копао сам јој извор, сређивао и учвршћивао корито за њен вјечан ток. Описао сам то у својој књизи "Република Српска од идеје до Дејтона", која ће се ускоро појавити и у званичном издању "Едукатора", издавача којег смо створили моја супруга Драгана, наши синови Александар и Никола, и ја. Тако да ће историја стварања Српске, писана из прве руке, по принципу "ни по бабу ни по стричевима", постати доступна свима онима који желе знати истину о нашем морању да створимо државу у којој ћемо моћи да мирно и успјешно живимо. И ми и наши потомци!

Република Српска јесте уписана у велике међународне књиге и обезбијеђено је њено трајање. Међутим, те међународне књиге не могу нам обезбиједити успјешан живот, ни нама ни нашим будућим генерацијама. То је на нама да учинимо. А много тога зависи од првог међу нама, од предсједника Републике Српске.

Политичар којег сам споменуо на почетку ове објаве хвали се да успјешно побјеђује на изборима већ 20 година. То му се не може оспорити. Као што му се не може оспорити ни успјех у личној политичкој каријери, а ни у породичном животу. Међутим, треба ли му, на предстојеће двије године актуелног мандата, додати још четири године, питам вас?
Ја му их не желим да дам, а имам испред себе двије године да и вас, драга браћо и сестре, увјерим да ћемо заједно морати у нову политику Српске, јер нам празне улице, и те како, пријете.

(Доктор Драган Ђокановић, 07. 10. 2024)

Данас је дан предизборне ћутње за посљедње локалне изборе које ЦИК БиХ организује у Републици Српској.

Збогом, ЦИК БиХ!

(Доктор Драган Ђокановић, 05. 10. 2024)

"Докторе, сваку Вашу објаву прочитам детаљно у нади да ћете бити предсједник Републике Српске, а бићете само не дај боже некога великога рата", написао је Мишо Сушић из Гацка, у свом коментару на моју објаву "САМО ЈЕ ДОМ НАРОДА ДЕЈТОНСКА ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!"

Из дана у дан политичка ситуација у Европи и свијету постаје све сложенија и све опаснија. Свјетски рат је реална пријетња.

Да ли ћемо, ми, моћи да га избјегнемо? Кад' кажем ми, мислим на народ у Србији и Босни и Херцеговини, државама које су окружене НАТО чланицама.

Мађарска, Румунија, Бугарска, Сјеверна Македонија и Црна Гора неће напасти Србију, нити ће Србија напасти њих. Србија неће напасти ни БиХ, нити ће БиХ напасти Србију. Неће Србија напасти ни Хрватску, а не бих смио да тврдим да Хрватска неће добити налог да започне рат на Балкану.

Морамо бити сложни и врло, врло опрезни!

(Доктор Драган Ђокановић, 04.10.2024)

"Докторе, ја сам спреман да Вам помогнем ако се кандидујете за предсједника Републике Српске!", каже ми, јуче ујутру, господин С.Ж. Сједили смо у башти кафића, у близини зграде бијељинске скупштине.
"Ви мислите да је мени потребна помоћ да бих постао предсједник Републике Српске?", упитах га.
"Не мислим! Нисам се прецизно изразио. Ту сам, у Бијељини, за Вас, да учиним колико могу."
"Хвала Вам! Радујем се сваком новом савезнику, на том путу!"

"Драгане, јеси ли чврсто одлучио да се кандидујеш за предсједника Српске?", пита ме, јуче, приликом повратка из Бијељине, мој дугогодишњи пријатељ из Зворника, Неђо, власник познатог ресторана у том граду.
"Скоро да јесам!", кажем му.
"Драган је познат и признат у овом граду. Ваши родитељи су оставили дубок траг у Зворнику! Зворничани о њима мисле све најљепше", каже Неђо, окрећу ћи се у правцу Николе и Александра.

Провели сам јучерашњи и прекјучерашњи дан у Власеници, Бијељини и Зворнику. Драгана, Никола, Александар и ја. Стандардна екипа Ђокановића. Вријеме је било дивно.

Људи чули за моју кандидатуру за предсједника Републике Српске и интересују се да ли ће до ње, за двије године, и доћи.

Како сада ствари стоје - хоће! Све иде како сам планирао.

(Доктор Драган Ђокановић, 23. 09. 2024)

"Докторе, редовно читам Ваше објаве. Волио бих да се упознамо, кад' сљедећи пут дођете у Гацко", писао ми је господин М. С.

Јуче смо се упознали и разговарали о стању у Гацку, о будућности Републике Српске, о нашем народу...

"У Гацку ће стање бити боље када Општину буду водили креативни политичари, људи који иза себе имају дјела за која ће сваки добронамјеран Гачанин морати да их похвали. Успјешна каријера дјелима се гради и потврђује.
Што се тиче Републике Српске, биће нам сигурнија и снажнија када на њеном челу буде политичар који јој је својом политиком 100% посвећен и када Народна скупштина буде пуна посланика који такође афирмишу политику 100% оданости Српској.
Са нашим народом се мора стрпљиво радити, потребно је љубазно и аргументовано објашњавати људима политику 100%тне оданости Републици Српској. Међутим, да би се стигло до фазе организованог и успјешног рада са народом на таквој политичкој платформи, мора се формирати чврста структура од утемељивача политике 100%тне оданости Српској. Управо на том послу радим, и то је политички задатак којег сам себи поставио - да помогнем да се створи таква структура. Најава моје кандидатуре за предсједника Републике Српске, такође је скретање пажње на политику 100%тне оданости Српској."

Допало му се то што сам рекао.

(Доктор Драган Ђокановић, 03. 09. 2024)

У једном од коментара на моју јучерашњу објаву "Макрон није пријатељ ни Срба ни Србије!", дословце је писало: "Када Ви докторе будете председник да ли би сте примили Макрона или Шолца?"
"Да, примио бих и Шолца и Макрона. И појединачно и заједно. Био би то културан и професионалан пријем. Без снисходљивости и улагивања, уз искрену реторику са моје стране и пред телевизијским камерама, у предсједничком кабинету. Јавност састанка био би мој услов за разговор.", одговорио сам.

Стварно бих само тако радио: јавно, на свом радном мјесту, уз 100% поштовање устава.

Могу неког политичара за предсједника изабрати милиони бирача, а другог стотине хиљада - ради се само о изборним резултатима у многољудној држави и у држави са мањим бројем бирача.
Мислите ли да би Макрон, као независни кандидат, са свим својим квалитетима и манама, и са политиком коју заступа успио да побиједи на предсједничким изборима у Француској? Сигуран сам да не би.
Не би ни Олаф Шолц у Њемачкој.
Осим што су предсједници у Француској и Њемачкој ништа друго, од свега оног што чини њихове политичке личности, не би их кандидовалао, примјера ради, за разговор са предсједником Републике Српске.
Тако ја гледам на ствари.
У себе сам много више уложио него што су њих оба уложила у себе, чак све да саберу.

Ако бих једног дана постао предсједник Републике Српске, то не би било дјело полицијских служби других држава, резултат новца нарко картела, резултат договора ратних и послијератних тајкуна у Српској - мој предсједнички мандат био би искључиво резултат мог рада и повјерења нашег народа у мене.

Узгред: Олафа Шолца бих, пред нашим народом, упитао зашто Нијемци желе да сруше своје нуклеарке и не желе да копају литијум у својој држави, а Макрона бих замолио да објасни шта ће Србима француски борбени авиони.
Обојицу бих питао зашто су њихове владе погазиле Резолуцију 1244 Савјета безбједности УН-а.

(Доктор Драган Ђокановић, 30. 08. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/1208-makron-nije-prijatelj-ni-srba-ni-srbije