"Ако не може преко европских институција, новац за неке од пројеката, Српска ће у наредним мјесецима покушати да обезбиједи преко Развојне банке БРИКС-а", рекао је синоћ предсједник Српске Милорад Додик, на свом РТРС-у.
Нова развојна банка БРИКС је финансијска институција Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке. Њено сједиште је у кинеском Шангају. Циљ банке је финансирање инфраструктурних и пројеката одрживог развоја у чланицама БРИКС-а, али и у земљама у развоју. Од 2022. Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати придружили су се БРИКС-у као нове пуноправне чланице. Република Српска је на скорашњем самиту чланица БРИКС-а у Казању била само посматрач.
Може ли Република Српска, као посматрач са посљедњег самита чланица БРИКС-а у Казању, добити кредит од Нове развојне банке БРИКС-а?
"Наћи ћемо начин и искористити пријатељства да затражимо да одређене пројекте финансира БРИКС развојна банка", тврди Милорад Додик.
Убрзо ћемо добити одговор и знати да ли Република Српска може стићи до новца из Нове развојне банке БРИКС-а.
Да сам предсједник Републике Српске и да имам статус код предсједника Русије какав има Милорад Додик, аплицирао бих код Нове развојне банке БРИКС-а за добијање средства за финансирање најважнијег пројекта за Републику Српску АУТОПУТА ИСПОД ДИСТРИКТА БРЧКО и ослонио се на пријатеље.
(Доктор Драган Ђокановић, 29. 10. 2024)
Дуго времена сам био увјерен да су нелегално пресељење републичке администрације из Сарајева (Српског) у Бањалуку и гласање српских представника, (већина Крајишници), у Парламентарној скупштини БиХ за Први амандман на Устав БиХ, по којем је утемељен Дистрикт Брчко БиХ - резултат непромишљених потеза српских политичара и да између измјештања републичке администрације и проглашења Дистрикта нема повезаности.
Међутим, ових дана, током подробнијих анализа политичких догађања која су се десила након што је Биљана Плавшић уз помоћ и подршку посланика СДА и ХДЗ, (Запитајмо се зашто су то СДА и ХДЗ урадили?), извршила својеврсни пуч у Републици Српској, наметнули су ми се сљедећи закључци:
1. Републику Српску је много лакше срушити ако је њена администрација далеко од источног дијела Републике Српске, који има територијални континуитет са Србијом и Црном Гором.
2. Републику Српску је још лакше срушити ако је њена администрација без територијалне повезаности са источним дијелом Републике Српске, односно без територијалне повезаности са Србијом и Црном Гором, а управо то се десило усвајањем Првог амандмана на Устав БиХ и проглашењем Дистрикта Брчко БиХ.
Мислим да су тих ствари били свјесни посланици СДА и ХДЗ-а и да су зато стали на страну Биљане Плавшић. Вјероватно су добили и информацију да ће Плавшићева, убрзо послије тог пуча, завршити на робији а да ће (у том тренутку важни) политичари из Крајине због своје вишегодишње индоктринације "братством и јединством" бити лак плијен за манипулисање, те да ће сигурно изгласати Дистрикт и прекинути територијални континуитет Републике Српске.
Дистрикт Брчко БиХ, (то му је званични назив), иако га власт у Српској да би умањила своју одговорност за факта која сам напријед навео неправилно назива Брчко дистрикт и поприлично неаргументовано својата, све друго је само није српски град. По попису становништва, из 2013. године, етничка структура у Дистрикту је сљедећа: Бошњака има 35.381 (односно 42,36 %), Хрвата 17.252 (односно 20,66 %).
Срба у Дистрикту Брчко БиХ било је, те 2013. године, 28.884 (у процентима је то 34,88 %). Сигуран сам да их је сада још мање и да је проценат учешћа Срба у становништву Дистрикта још нижи.
Озбиљна и одговорна политика се бави озбиљним анализама и политичким процјенама које се, кад год је то могућно, морају заснивати на егзактиним подацима.
Према томе, браћо Крајишници и сестре Крајишкиње, папир и оловку у руке па видите шта вам је чинити.
Кадрови које сте до сада дали политици Републике Српске нису се показали квалитетним и одговорним, а ни ови нови за које сада гласате не показују да су свјесни озбиљности ситуације.
А ово је, када су рат и мир у питању, врло пријетеће подручје.
(Доктор Драган Ђокановић, 27. 10. 2024)
Јуче сам у Бањалуци имао врло интересантан разговор са господином П. Господин П. је желио да разговарамо о његовом значајнијем учешћу у политичком животу Републике Српске. Млађи је човјек, образован, вриједан и ситуиран. Састанак је организовао господин Ђ, из Патриота Српске.
Господин П. је показао интерес да 100-процентно ради за Републику Српску.
Рекао сам му да се радујем таквим савезницима и да бих волио да десетинама одлучних и вриједних патриота, на наредним изборима потпишем кандидатуре за посланике у Народној скупштини Републике Српске.
(Доктор Драган Ђокановић, 27. 10. 2024)
На подругљиве коментаре да су "црвени", предсједник "црвених" али и Републике Српске, одговара да је "црвена боја једна од боја из Српске тробојке."
Што јесте тачно!
Ипак мислим да долази вријеме, а вјерујем да ће се многи у Српској сложити са мном за двије године, да је много боља варијанта да се на згради са фотографије завијори само велика тробојка.
Видјећемо ко ће да побиједи - они који имају двије своје заставе, или они који су спремни за само једну.
(Доктор Драган Ђокановић, 26. 10. 2024)
"Докторе, прочитао сам оне Ваше објаве у којима сте писали о потреби градње аутопута који би ишао испод Брчког и повезивао западни дио Републике Српске са источним дијелом. У праву сте! Градња тунела испод Брчког требало би да постане приоритет свим становницима Крајине", прокоментариса, господин Т, током синоћње шетње бањалучким улицама.
"Можда то, сада, људима из Крајине, изгледа као неостварива прича, али када је могао да буде ископан испод Ла Манша, што не би могао да буде ископан и испод Брчког", укључује се у причу о копању тунела испод Брчког, господин Ђ.
"Не знам да ли сте видјели да је почело копање тунела ширине 10 метара и испод цијелог Лондона?", упитах.
"Да, да, и видјели како се гради и читали о томе."
Причаћу у наредном периоду о томе нашем народу, и наглашавати да се ради о изводивом подухвату за нашу Српску. Ако постанем предсједник Српске, нарочито ћу се ангажовати око изградње новог града на Дрини, у Скеланима, и коридора испод Брчког.
(Доктор Драган Ђокановић, 26. 10. 2024)
На данашњи дан, прије 33 године, у Сарајеву је са радом кренула Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, данашња Народна Скупштина Републике Српске.
Српска Скупштина је настала због тога што је муслимнаско-хрватска посланичка већина у Скупштини БиХ одлучила да, противно Уставу БиХ, и противно Уставу Федеративне Републике Југославије, а под наговором министара из тадашње Европске Заједнице на челу са њемачким министром иностраних послова Дитрихом Геншером, крене у процес разбијања југословенске федерације, прегласавши на скупштинској сједници, 14. октобра 1991. године, већину представника Срба у БиХ.
Био сам један од политичких иницијатора и организатора оснивања Скупштине српског народа у БиХ, и првих говорника на тој њеној оснивачкој сједници.
Нажалост, српски политичари и њихове политичке странке из Републике Српске, од првих послијератних избора па до данас, континуирано су слабили улогу Народне Скупштине Републике Српске у функционисању државе БиХ, доводећи је у положај прилично неутицајне провинцијске скупштине.
Примјера ради, страначки комитет владајућег СНСД-а је много утицајнији од Народне Скупштине Републике Српске, и у Републици Српској и у БиХ. А тек предсједник те странке...
Е, он је, радећи свакодневно на јачању свог политичког утицаја, Народну Скупштину Републике Српске довео у положај провинцијске скупштине из Бањалуке, која чак има и нелегално сједиште.
(Доктор Драган Ђокановић, 24. 10. 2024)
Влада Републике Српске морала би да упозна своје грађане са прецизним информацијама о томе колико је земље купљено у Федерацији БиХ од стране становника и компанија из Републике Српске, послије 1996. године, а колико је земље у Републици Српској прешло у власништво лица и компанија из Федерације БиХ.
Знајући шта се претходних деценија дешавало на Космету, све више Срба из Српске брине да се то све не понови и Српској.
Може ли то да се деси, и које политичке странке из Српске су најангажованије по том питању?
(Доктор Драган Ђокановић, 22. 10. 2024)
Читам, ових дана, изјаве бањалучких политичара о ЕУ и БРИКС-у...
Једни хвале ЕУ, а други БРИКС. Очигледно је да имају намјеру да изазову политичку подјелу у цијелој Републици Српској и да извуку политичку корист из те подјеле.
А реалност је таква да грађани Републике Српске ни у Европску унију ни у државе које су чланице БРИКСА-а, не могу без пасоша. Вјероватно никада неће ни моћи.
Много паметније би било да политичари из Бањалуке напрегну мождане вијуге и размисле како да из западног дијела Републике Српске, својим возилима, стигну у источни дио Републике Српске, а да то буде путем који је у власништву Републике Српске.
Један од мојих главних политичких циљева је, ако постанем предсједник Републике Српске, да Србима из Крајине обезбиједим управо такав пут до источног дијела Српске - пут који ће бити у власништву Републике Српске, а којим ће моћи безбједно да се возе, и у рату и у миру.
Међутим, то не могу постићи без већине њихових гласова и без моћних политичких савезника. А моћних држава које би нам могле бити прави савезници има и у ЕУ и у БРИКС-у.
(Доктор Драган Ђокановић, 21. 10. 2024)
Од потписивања Декларације за проглашење Републике Српске био сам непоколебљиво за то да наша република, као федерална јединица, буде у саставу савезне државе Југославије. То је уписано и у наш први Устав; у Члану 3. писало је "Република се налази у саставу савезне државе Југославије."
Иако је Конференција о БиХ, (под вођством португалског дипломате Кутиљера), почела половином фебруара 1992. године; Иако су на тој Конференцији, поред муслиманских и хрватских представника, учествовали и Караџић, Кољевић и Крајишник, па тим својим учешћем практично прихватили причу о независној БиХ; Ипак је, под притиском резултата Плебисцита Срба из новембра 1991. године и Конвенције о Југославији коју смо Караџић и ја потписали 3. јануара 1992. године у Београду - у Уставу Српске Републике БиХ, усвојеном 28. фебруара 1992, писало да је Српска Република БиХ у саставу савезне државе Југославије.
Након 6. априла 1992, када је БиХ као независна држава призната од стране Европске Заједнице и Сједињених Америчких Држава и након 27. априла, када је без Српске Републике БиХ проглашена СР Југославија, а увјеривши се у неконзистентност политичког понашања Караџића, Кољевића и Крајишника - час су били за Српску Републику БиХ као федералну јединицу у Југославији, а час за прихватање Кутиљеровог плана по којем у независној БиХ нема ни Српске Републике ни Југославије - постао сам потпуно сигуран да проглашену Републику Српску морамо организовати као модерну државу засновану на изборним резултатима из 1990. године, војнички је бранити, а до њене међународне верификације доћи помоћу Сједињених Америчких Држава.
Планове који су се ређали након пропасти Кутиљеровог, Венс-Овенов и Овен-Столтенбергов, нисам ни доживљавао озбиљно, никада на скупштинским сједницама нисам дискутовао о њима, али укључење Сједињених Америчких Држава у мировни процес, 1994. године, кроз дјеловање у Контакт групи (заједно са Русијом, Француском, Великом Британијом и Њемачком), доживио сам као шансу да можемо стићи до међународне верификације Републике Српске.
Успјешна активност америчког амбасадора Цимермана, да муслиманског политичког вођу Алију Изетбеговића одврати од Кутиљеровог мировног плана, била ми је доказ да администрација САД има амбицију да уради нешто у БиХ, али да због својих избора, била је то 1992. година, то није у стању ни да артикулише нити да спроведе.
Караџићу сам у јуну 1992. године, на Палама, рекао да ми, без обзира на то што наши људи траже увођење ратног стања, морамо урадити управо обрнуто: Морамо од Републике Српске изградити цивилну, демократску државу! Прихватио је ту моју идеју. Неизмјерно сам му захвалан ради тога. Никада нисам стигао да га питам зашто се тако брзо сложио са мном.
За само неколико мјесеци, дакле у другој половини 1992. године, у свим општина Републике Српске у функцији су биле цивилне скупштине од одборника изабраних на изборима 1990. године. Током 1993. године створили смо и републичке системе. "Владо, морамо створити републичке системе који ће функционисати усклађено са општинским", рекао сам на првом радном састанку Владимиру Лукићу, другом по реду предсједнику у историји Влада Републике Српске. И створили смо их.
А онда је дошла та 1994. о којој сам писао претходних дана. Преломна година у историји Републике Српске! Година за коју сам био сигуран да је најважнија година за Републику Српску! Нажалост био сам једини у Влади Републике Српске који је тако гледао на 1994. годину.
Међутим, ја сам био увјерен да ћу успјети да увежем интересе америчке администрације да буде главни фактор у завршетку рата у БиХ и предсједника Србије коме је то такође била велика политичка шанса коју неће хтјети да пропусти.
У једној од претходних објава писао сам о академику Михајлу Марковићу који ми је помогао у организовању састанка са генералним секретаром владајуће партије у Србији Миломиром Минићем, на којем је генерални секретар СПС-а рекао: "Предсједник Милошевић жели сарадњу са Драганом".
У некој од наредних објава писаћу о томе како је моја иницијатива стигла и до тадашњег америчког предсједника Клинтона.
(Доктор Драган Ђокановић, 20. 10. 2024)
Везани чланци:
"Занимљиво како мало људи прати ваше напоре и жртву за Републику Српску, у смислу коментара макар и неслагања што је веома битно, понекад битније него пуко тапшање без икаквог разлога. А ово да ли је народ знао или питао се за мировне споразуме,,,,, није, везе нико није имао нит је разумио, борио се за голи живот док су се многи разбацивали и багатили и у рату. Знамо ми барем из Сарајева,,,, све.", коментар је, господина Драгислава Кошарца, на моју јучерашњу објаву "1994. ГОДИНЕ КАРАЏИЋ ЈЕ НА ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА ПОВЕО МНОГО ЗАСЛУЖНИХ ЉУДИ".
"А шта да кажу? Са чиме да се не слажу? Да напишу да се не слажу са истином? Зашто би то написали? Ни мени није драго што сам био у праву. Уопште се не радујем што сам се нашао у ситуацији да могу, и што осјећам да морам, да напишем истину о свему томе.", одговорио сам.
Увијек се манипулисало људима. И данас се манипулише. Ево, прије неколико дана су били избори. Је ли било манипулација?
И те како их је било!
Зашто би, примјера ради, данашњи Срби из крајишких општина, а Крајишници су и тада били највеће бирачко тијело, признали да њихови очеви и дједови, њихове мајке и баке, ујаци и стричеви, рођаци и родице, нису разумјели да су на референдуму, 1994. године, дали глас за наставак рата који им је проузроковао губитак 13 општина и за бијег припремио већину Бањалучана и Приједорчана - када и сами подржавају политичаре који нису у стању да им направе пут до источног дијела Српске,
Свако добро Вам желим!
(Доктор Драган Ђокановић, 19. 10. 2024)
Везани чланци: