"Др. Драгане, верујем да имате снаге и умијећа да вратите СДС на патриотски правац у очувању Републике Српске. Вратите СДС-у повјерење код народа. Добра је препорука господина Трифковића.", написао је јуче господин Живан Китић. Да подсјетим да је прексиноћ господин Младен Трифковић, у свом коментару на моју фотографију из Трста, написао: "Враћај се, Драгане, преузимај СДС!" Не знам да ли господин Китић и господин Трифковић знају до какве је неслоге дошло у СДС-у.
Јуче сам погледао један видео снимак са скупштинске сједнице СДС-а и остао затечен стањем у тој странци. У врло тешкој је ситуацији.
Да ли ја могу помоћи СДС-у?
Јуче сам написао: "СДС је изгубио патриотску политику и то је главни разлог његовог пропадања. Подршком мени - СДС би потврдио да је одлучио да се врати српском патриотизму и потпуној оданости Републици Српској. Том подршком створиле би се и претпоставке за разговор о сарадњи."
У овом тренутку, господине Китићу, не вјерујем да могу помоћи СДС-у: у смислу да се са, неким овлашћењима (немам идеју ни како би се та овлашћења могла да добију) умијешам у то унутарстраначко расколничко понашање и утегнем редове те странке. А не мислим ни да би (евентуално постигнуто) јединство СДС-а, без прихватања патриотске политике, могло помоћи тој странци.
Међутим, можда је Ваш коментар, господине Китићу, као и коментар господина Трифковића, прави пут којим би се требало кренути, да би се утицало да се СДС врати на патриотске позиције и посвети Републици Српској. Ви видите мене као неког ко би могао да им помогне и хвала Вам на томе, јер то доживљавам као признање. Вјероватно има још људи који слично мисле као Ви и господин Трифковић - па нека у Српској демократској странци размисле о томе шта грађани мисле о њиховој кризи и превладавању те кризе.
Пратићемо шта се дешава! Вама,шаљем срдачан поздрав и свако добро Вам желим!
Мислим, браћо и сестре, да је Републици Српској потребна Српска демократска странка, али само као странка која ће бити апсолутно посвећена својој Српској.
(Доктор Драган Ђокановић, 15. 07. 2025)
Српска демократска странка која је настала на Петровдан 1990. године и која је замрзла своје политичко дјеловање почетком рата 1992. године; а, као исто правно лице, наставила своје дјеловање у прољеће 1993. године - престала је да постоји! Централна изборна комисија БиХ није уважила СДС-ову пријаву за локалне изборе који ће бити одржани по правилима које је наметнуо Нијемац Кристијан Шмит.
Врло ми је драго што СДС, као старо правно лице, сада и као бивша политичка странка, није учесник наредних локалних избора! Има ту и Божије правде. Није Српска демократска странка заслужила да је актуелно руководство сроза до нивоа на којем је била прије гашења. Најбоља варијанта за српски народ и Републику Српску је да стари СДС остане само драга успомена! И то само онај СДС који је био активан у периоду од 1990. до 1992. године.
Поносан сам на тај СДС и на наше заједничке активности на одбрани савезне државе Југославије и утемељењу Републике Српске.
Нови политички субјект, "Воља народа", има врло мало политичког и моралног права да се позива на стари СДС, али, мора се признати, да нема законских препрека за то што у првом дијелу свог имена користе "Српска демократска странка". Много поштеније би било да се зову само "Воља народа", па колико год добију те воље. С обзиром на то да су све урадили закулисно - дакле без подршке народа у Српској - сигуран сам да ће имати и толико народне подршке. Мало!
Знајући шта се све дешава у БиХ, а сјећајући се вођења полиитке и понашања оснивача "Воље народа", постоји велика сумња да ће њихова "Воља народа" постати представник политичке воље неких других политичких фактора, а не народа Републике Српске.
Свједочићемо њиховим полиитчким потезима у нарендом периоду. За сада, са сигурношћу, можемо да кажемо да је први политички потез "Воље народа" давање легитимитета Шмитовим измјенама изборног закона БиХ, а на задовољство бошњачких политичких странака из Федерације БиХ.
(Доктор Драган Ђокановић, 06. 06. 2024)
Иако су били потписници Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ "као федералне јединице у савезној држави Југославији"), СДС-ови челници: предсједник СДС-а (Караџић), српски члан Предсједништва СРБиХ (Кољевић) и предсједник Скупштине српског народа БиХ који је у исто вријеме био и предсједник Скупштине СР БиХ (Крајишник), 13. су фебруара 1992. године прихватили разговоре o Босни и Херцеговини као држави ван Југославије, под вођством португалског дипломате и једног од политичких функционера НАТО-а Жозе Кутиљера...
У историји ће остати забиљежено да су челни људи СДС-а, иако су имали обавезе према свом народу на основу резултата Плебисцита из новембра 1991. да му сачувају живот у заједничкој држави са браћом из Србије и Црне Горе, ипак прихватили разговоре под вођством људи које је делегирала (у том времену према Србима) врло непријатељска Европска заједница...
Значи, и они су (Караџић, Кољевић и Крајишник), учешћем у разговорима под вођством Жозе Кутиљера, прихватили политику Европске заједнице да од југословенске федералне јединице СР БиХ направе независну државу...
У историји ће остати забиљежено и да су функционери Српске демократске странке (СДС), на крају разговора са Кутиљером прихватили план тог португалског дипломате, по којем је требало да Срби из СР БиХ и Југославије - остану у независној држави БиХ, али без Републике српског народа БиХ.
Срећом по Србе, укључили су се Американци, па је нада о настанку РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и даље постојала.
(Доктор Драган Ђокановић, 22. 01. 2024)