Приказивање чланака по тагу Republika Srpska

Врло је јасан крај афере са словеначком фирмом "Виадукт"!

Да подсјетим да се ради о крајње нереферентној фирми за градњу хидроелектрана, али са којом је, нажалост, Влада Републике Српске на челу са ПДП-овим кадром Драганом Микеревићем, крајем новембра 2004. године, потписала концесиони уговор за градњу хидроелектране на Врбасу. Против концесионог уговора са том нереферентном фирмом није се побунио ни сљедећи предсједник Владе, СДС-ов Перо Букејловић. Букејловићев насљедник на мјесту премијера, Милорад Додик, предсједник СНСД-а, прави кардиналну грешку и склапа нови концесиони уговор са другом фирмом, а да претходно није све окончао са словеначком фирмом "Виадукт".

Након тога је кренуо вишегодишњи судски поступак. Као што у уводу ове јутрошње објаве написах, врло је јасан крај афере са том нерефрентном словеначком фирмом, јер се
Влада Републике Српске на челу са Жељком Цвијановић, 2017. године, безусловно обавезала да ће, по пријему документованог захтјева Правобранилаштва БиХ, у року одређеном арбитражном одлуком, исплатити све износе (накнаду штете, изгубљену добит са каматом, одштету и друго) које би на основу коначне арбитражне одлуке, донесене у Арбитражном поступку, тужиоцу била дужна исплатити Босна и Херцеговина.

Дакле, Правобранилаштво БиХ треба Влади Републике Српске доставити документовани захтјев, а Влада Републике Српске ће по пријему тог захтјева "исплатити све износе" утврђене у Арбитражном поступку.

Видљиво је да је СНСД-ова предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић - свјесна грешке коју је починио њен страначки шеф Милорад Додик, који је као предсједник Владе Републике Српске једнострано раскинуо концесиони уговор са фирмом "Виадукт" и Словенцима у руке дао све адуте да добију судски спор против БиХ - потписала 2017. године да ће Влада Републике Српске, безусловно, исплатити комплетан дуг словеначкој фирми!

Међутим, како то да уради?
Да директно на рачун "Виадукта" уплати пресуђену суму конвертибилних марака (око 110 милиона), или да тај новац уплати на неки од рачуна Босне и Херцеговине?
У сваком случају неће то ићи тако брзо, како је у сриједу, у емисији Телеринг, рекао Милорад Додик: "Да БиХ исплати 'Виадукт', па нека то одузме од средстава које припадају Републици Српској, а налазе се на рачунима Босне и Херцеговине".

Сваки дан отезања Правобранилаштва БиХ да достави "документовани захтјев" Влади Републике Српске коштаће Републику Српску око 9.000 евра, као што ће се и сваким даном, од пријема тог "документованог захтјева" па до исплате више од 110 милиона конвертибилних марака, цифра увећавати за око 9.000 евра.

"Браво" за Драгана Микеревића, за Петра Букејловића, за Милорада Додика и Жељку Цвијановић! Баш су "усрећили" Републику Српску.

(Доктор Драган Ђокановић, 18. 04. 2025)

"На Полицијској академији ФМУП-а ускоро ће почети обука кадета из Полиције Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, а који ће се школовати по Наставном плану и програму основне полицијске обуке за почетни чин 'полицајац'. Посљедњи пут кадети за почетни чин 'полицајац' из Полиције Брчко дистрикта БиХ обучавали су се на Полицијској академији ФМУП-а, сада већ давне, 2010. године, односно прије 15 година, а њихова обука започела је 11. јануара 2010. године.", ово је цитат дијела чланка са сајта Федералног министарства унутрашњих послова. На сајту МУП-а Републике Српске нисам пронашао да ће се полицајци Полиције Брчко дистрикта обучавати у МУП-у Републике Српске.

Шта се ово дешава са Републиком Српском и зашто се нашла у оваквом положају?

Још прошле године сам упозоравао, управо на овој страници, да предсједник Републике Српске не може квалитетно обављати свој посао ако је оптерећен тужбама, пресудама, аферама - а Милорад Додик, предсједник Републике Српске, јесте оптерећен и тужбама, и пресудама, и аферама, чак и потјерницом. И не само предсједник Републике, већ и предсједник Владе, и предсједник Скупштине. Невјероватно је то да им ни на памет не пада да одступе са тих функција, иако Републици Српској наносе огромну политичку штету, а посљедњих дана и финансијску (јер је Влада Федерације, управо због њих, уложила вето на исплату дуга словеначкој фирми "Виадукт", и велико је питање када ће, и да ли ће, одустати од тог вета, а дуг ће из дана у дан бивати све већи и већи.).

Уопште није наивно ни ово са обуком полицајаца Брчко дистрикта у ФМУП-у. Прочула се и прича да би, "Додикови потези", скоро је то речено, могли довести до тога да се поновно постави питање статуса Брчко дистрикта, "отварајући могућност да тај териториј постане дио Федерације БиХ". Огласили су се и из Трибунала за Брчко, и из ОХР-а. Из ОХР-а су истакли да "се може појавити потреба да Трибунал за Брчко процијени јесу ли такве радње у складу са одредбама Коначне одлуке". А Аустријанац, Валентин Инцко, бивши високи представник за БиХ, без икаквог устезања позива међународне трупе да уђу у Брчко дистрикт и "паралишу дјеловање западног дијела Републике Српске".

У исто вријеме, значи док се плете мрежа првенствено око западног дијела Републике Српске, челници Републике Српске: предсједник Републике, предсједник Скупштине и предсједник Владе, оптерећени проблемима са Тужилаштвом и Судом БиХ, пресудама и потјерницама тог Суда, али и непотребном инволвираношћу у политичку кризу у Србији - не виде даље од свог носа. Ствара им се ситуација, слична оној у којој су се својевремено нашле њихове колеге из Книна - а они је не виде.

Нажалост, ни унутар Републике Српске није боља ситуација. Навијачка политикантсва страначких војника и ботова надвладала су озбиљна политичка промишљања и анализе - тако да Република Српска све више запада у политичку кризу, најозбиљнију од свог постанка.

Браћо и сестре, могу само да вам кажем: Организујмо се, док не буде касно!

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 04. 2025)

Јучерашњи скуп којег су студенти организовали у Краљеву, као и сви њихови претходни скупови у Србији, рачунајући и онај величанствени од 15. марта - показују да је Србија донијела политичку одлуку и окренула леђа садашњој власти.

Ако Александар Вучић пада са власти у Србији, као што то недавно написа најчитанији шпански лист, шта ће се десити са његовим људима у Републици Српској? Хоће ли моћи, без подршке власти у Београду, да се задрже у врху политике Републике Српске?

Интересантна је то тема, али мени је много важније питање, које гласи: Какав ће однос према Републици Српској заузети будућа власт у Србији, знајући за све оне непринципијелне ствари, које су челници Републике Српске радили према народном покрету у Србији којег су покренули студенти и други млади људи наше највеће државе?

Надам се да се аверзија, коју су млади Србије морали осјетити према владајућим политичарима из Српске, због оног вријеђања, ниподаштавања и отворене кампање против њих, неће пренијети на цијелу Републику Српску. Искрено се надам!

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 04. 2025)

Склапање концесионог уговора Владе Републике Српске са фирмом "Вијадукт" из Порторожа, за изградњу хидроелектране на Врбасу, крајње је сумњиво. Првенствено због тога што се ради о нереферентној фирми за такве послове. Тај концесиони уговор склопила је влада СДС-а на челу са Драганом Микеревићем (ПДП).

Нови концесиони уговор којим је нанијета штета тој нереферентној фирми из Порторожа, склопила је Влада Републике Српске на челу са Милорадом Додиком.

Фирма која је почела да гради хидроелектрану на Врбасу, та фирма са којом је Додикова влада потписала концесиони уговор, изградила је хидроелектрану, али су се трошкови изградње попели од планирани 5-6 милиона конвертибилних марака на преко 40 милиона конвертибилних марака.

Влада Републике Српске, на чијем је челу била Жељка Цвијановић, намјерно је допустила да судски процес потраје годинама и да се стигне до цифре од 110 милиона конвертибилних марака дуга Републике Српске тој нереферентној фирми из Порторожа.

Читајући ових дана портале који су се бавили овом темом, уочио сам поред имена двојице Словенаца, већинских власника "Вијадукта", и српско име Душан Козић. Један Душан Козић је био СДС-ов ратни предсједник Владе Републике Српске, а сада сам га примијетио као неког ко здушно помаже актуелну власт Републике Српске, и кога прати портал РТРС. Да ли се, у вези са "Вијадуктом", ради о Душану Козићу, некадашњем предсједнику Владе Републике Српске?

Јуче сам, пак, у једним свом коментару, навео да би и СДС-ов посљедњи кандидат за начелника Општине Мркоњић Град и бивши директор "Хидроелектрана на Врбасу", а медији наводе и да је и милионер, Недељко Кесић, такође могао да каже своје виђење тог концесионог уговора са Додиковом Владом, али и да одговори зашто су расли трошкови изградње хидроелектране на Врбасу за више од 30 милиона конвертибилних марака, од предвиђене суме.

Мислим да ни Драган Чавић, тадашњи предсједник Републике Српске, који је и дао премијерски мандат Милораду Додику, а који је посљедњих година био коалициони Додиков партнер и директор "Електрокрајине", такође није без информација о овој афери.

Милорада Додика неки портали повезују са Порторожом и то као могућим власником неке некретнине у том словеначком приморском градићу. Међутим, оно што се сигурно зна, Милорад Додик је тих година купио вилу на Дедињу, у Београду.

Све у свему, афера око тих концесионих уговора и градње, и те како, скупе хидроелектране на Врбасу - мора бити до краја разјашњена!

(Доктор Драган Ђокановић, 16. 04. 2025)

Једна велика афера челних људи Републике Српске, излази ових дана на видјело.
О чему се ради?

Кратки увод::
1. Влада Републике Српске (предсједник био Драган Микеревић) дала концесију за изградњи хидроелектране на Врбасу словеначкој фирми "Виадукт".
2. Наредна Влада Републике Српске (предсједник био Милорад Додик) дала концесију за изградњу хидроелектране на Врбасу другој фирми.
3. Словеначки "Виадукт", из Порторожа, као оштећена страна, поднио тужбу.
4. "Виадукт" добио све опресуде и сада потражује око 110 милиона конвертибилних марака од БиХ, која је у том послу додјеле концесија била гарант.
5. Влада Федерације БиХ уложила вето на доношење одлуке да БиХ плати око 110 милиона КМ дуга словеначком "Виадукту", сматрајући да је то искључиво проблем Републике Српске.
6. Сваки дан неплаћања дуга, исти повећава за неколико хиљада евра.
7. Кривац за ово што се десило је Влада Републике Српске у мандату Милорада Додика, која је директно оштетила словеначку фирму. Наравно да би и Драган Микеревић морао да каже зашто је словеначки "Виадукт" добио концесију за изградњу хидроелектране на Врбасу, али и Милорад Додик да објасни зашто је другој фирми дао концесију за изградњу хидроелектране на Врбасу, иако је знао да је концесију већ добила словеначка фирма. Наравно и Жељка Цвијановић мора изаћи пред јавност да објасни зашто је одбила Словенце који су тражили мирно поравнање дуга у износу од пар милиона евра, већ допустила да судски процес потраје и да доведе до дуга од око 110 милиона конвертибилних марака!

Изволите, господо, Микеревићу, Додик и Цвијановићева, узађите пред народ Републике Српске и обасните шта сте то, и зашто сте то, све радили? И како мислите, господо, да Република Српска наведени проблем дуга од 110 милиона конвертибилних марака, а ради се о дугу Републике Српске, уопште може да ријеши?

(Доктор Драган Ђокановић, 15. 04. 2025)

Народне библиотеке у Републици Српској имаће по најмање два поклоњена примјерка моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона". До сада смо књиге однијели и предали библиотекама у Билећи, Берковићима, Требињу Љубињу, Источном Сарајеву, Палама, Вишеграду, Чајничу, Рудом, Рогатици, Сокоцу, Власеници, Милићима, Зворнику, Бијељини, Дервенти, Добоју, Теслићу, Кнежеву, Котор Варошу, Челинцу, Бањалуци, Лакташима, Градишки, Србцу, Прњавору, Дервенти и Броду.

Након завршеног посла подјеле књига "Република Српска од идеје до Дејтона" у цијелој Републици Српској, кренућу са припремом нове књиге у којој ћу писати о одласцима у библиотеке Републике Српске, догодовштинама са тих путовања, а биће и других, текстова којима ћу покушати да посвједочим о овом времену и политичким тренуцима које, као и оне ратне из прошлог вијека, такође осјећамо на својој кожи.

Наравно да ће међу новим причама бити и оних из којих ће избијати оптимизам будућег кандидата за предсједника Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 04. 2025)

Највећем броју људи у Србији и Српској је јасно да Александар Вучић, без обзира на то што је максимално користио све државне ресурсе Србије, па и Српске, није успио да организује народни скуп који би могао да парира народном скупу којег су, 15. марта 2025, организовали студенти Србије.

Брзоплето покушавши да умањи величину и важност студентског скупа, кренуо је у организовање властитог. Међутим, није успио у свом науму да покаже да је народ Србије и даље уз њега. Не желећи такав исход - доказао је да му је већинска Србија окренула леђа.

Искрено говорећи, драго ми је што политика коју персонификује Вучић губи углед у српском народу (иако му не спорим право да се бори за своју што бољу позицију међу Србима), али ми је и те како жао што је, преко својих послушника који се налазе на највишим државним позицијама у Српској, покушао да прикаже да су Срби из Републике Српске на његовој страни.
Политичари који су се опредијелили да служе свом народу, такве ствари никада не би радили. Али, Александар Вучић и Милорад Додик, који му је све вријеме саучесник у томе, очигледно нису такви политичари. Лични интереси су њима, нажалост, и те како испред народних.

(Доктор Драган Ђокановић, 13. 04. 2025)

Јуче сам, у објави "Ко одвлачи СДС од Републике Српске - уништава га!", написао: "Почетком прољећа 1993. године, једна група људи одлучила је да оживи СДС. Био сам на том састанку, али нисам подржао ту иницијативу. Сматрао сам да је прерано да политичке странке почну са радом, да смо још увијек далеко од Републике Српске и да нам политичка мимоилажења могу само нанијети штету. Међутим, Момчило Крајишник је био најупорнији у томе. Не знам да ли је претходно договорио са Радованом да Радован наступа умјереније, а да Момчило буде одлучан. Како год да је било - настао је ратни СДС."

Који су ме све разлози водили, да будем против организовања "ратног СДС-а"?

У наведеној објави сам написао да сам "сматрао да је прерано да политичке странке почну са радом, да смо још увијек далеко од Републике Српске и да нам политичка мимоилажења могу само нанијети штету." Међутим, није то био једини разлог!

"Ђокановићу, послао сам депешу савезном секретару за унуташње послове Петру Грачанину, да су се на територији Српске Републике БиХ појавиле паравојне формације и да их не можемо ставити под контролу!", рекао ми је Мићо Станишић, наш министар унутрашњих послова, након што сам, њему и Николи Кољевићу, на Јахорини, у Хотелу "Кошута", рекао за ратне злочине који се дешавају на територији наше Републике, а за које сам сазнао боравећи на терену и радећи посао конституисања општинских скупштина. Било је то почетком љета 1992. године.

"Значи, наш МУП зна за дешавања на терену и министар је реаговао!", размишљао сам на ту тему, враћајући се са Јахорине у Пале, у објекат "Кикинда", у којем смо радили Караџић, Крајишник, Кољевић, Плавшићева и ја. Отворио сам ту тему и на сједници Предсједништва Српске Републике БиХ. Биљана Плавшић је бурно реаговала, не вјерујући у оно што чује. Краће вријеме послије те сједнице, побјегла је у Београд и више се није враћала на посао.

"Учините све да заштите што више Муслимана!", рекао је Радован, једном активисти СДС-а који се пожалио да, у општини из које је дошао, нису у стању да заштите ни Муслимане који су имали одличне односе са људима из Српске демократске странке.

"Па ко то ради, ако Караџић овако говори, и ако ја никада нисам чуо да су из Српске демократске странке потекле такве идеје?", мучило ме је то питање.

Заједнички смо организовали Плебисцит нашег народа у новембру 1991. и позвали Муслимане и Хрвате да остану са нама у Југославији; Заједно смо, Караџић и ја, радили и на Конвенцији о Југославији, одржаној у Београду 03. 01. 1992. године, која је претходила потписивању Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ (09. 01. 1992) - са које смо, још једном, позвали све у БиХ да, са нама, остану у својој држави.

Био сам сигуран да СДС, као демократска странка, није креатор најружнијих ратних дешавања. Али, ако није СДС, ко онда јесте?

Е, управо је то и био разлог, уз онај наведени у јучерашњој објави, што нисам био за стварање "ратног СДС-а". Желио сам да сачувам успомену на предратног "барјактара" српског националног покрета у БиХ, за којег сам залегао у потпуности. И за српски покрет и за СДС! Међутим, нека снага је жељела да обрука и Србе у Републици Српској, и СДС. Да није настао "ратни СДС", план би им био узалудан.

СДС је главна мета садашње владајуће коалиције у Републици Српској! Не због његовог руководства, већ ради његовог чланства! Патриотског и оданог Републици Српској. Ја, такође, поновно, као и 1990. године, осјећам непријатељство власти.

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 04. 2025)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1482-ko-sds-odvlaci-od-republike-srpske-unistava-ga

Прије три дана био сам, са супругом Драганом и синовима Николом и Александром, у Градишки - да Народној библиотеци у том граду поклонимо двије моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона".

На улазу у зграду Народне библиотеке постављена је мермерна плоча на којој пише: "Ова зграда је легат породице Ковачевић, Стојке и Ђорђа, Српском просвјетном и културном друштву 'Просвјета' из Градишке".

Дан уочи одласка у Градишку, у разговору са двојицом мојих политичких савезника, рекао сам: "Ако постанем предсједник Републике Српске, позваћу 20 најбогатијих људи у Српској и затражити од њих да за Републику Српску ураде нешто што ће бити трајно, што ће је обогатити, што ће постати примјер и свим будућим успјешним људима - да их, по добру, спомиње народ Српске.

Сутрадан сам, на зиду зграде у Градишки, видио плочу на којој пише да је зграда легат породице Ковачевић, Стојке и Ђорђа.

Изволите господо, не морате ни чекати позив предсједника!

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 04. 2025)

"Докторе, СДС је у Србцу био прихваћен од народа, а онда су људи почели да се дистанцирају од њега, иако су били захвални Милошу Милинчићу што је успио да спријечи ескалацију ратног сукоба између Давора и Србца. Шта ви мислите, зашто је СДС изгубио подршку Срба?" Ово питање из Србца и један негативан коментар о "ратном СДС-у", написан на овој страници прије неколико дана - траже да напишем нешто о томе.

Крајем маја 1990. године сарајевска телевизија у свом ударном дневнику пустила је три изјаве са састанка (до тада формираних и регистрованих) политичких странака и представника власти у БиХ. Емитоване су изјаве Нијаза Дураковића, предсједника комуниста, Алије Изетбеговића, предсједника СДА и моја изјава. "Немојте мислити да ће Срби у БиХ бити преварени као Срби у Хрватској! Ми ћемо спремни дочекати изборе.", слушао сам свој глас и гледао себе на екрану. Било је то први пут у мом животу да се као политичар појавим на телевизији. У сутрашњим сарајевским новинама наведено је да сам, на састанку одржаном у згради Скупштине БиХ, тражио да се дозволи и регистровање политичких странака са националним предзнаком.

Убрзо је настао СДС, а са Караџићем сам успоставио одличну сарадњу. Заједнички смо формирали Савјет за вишестраначку сарадњу, који је касније постао Политички савјет СДС-а. Мислим да сам био на свим састанцима Савјета, од првог када је конституисан па до посљедњег, уочи рата. Почетком рата "залеђен" је рад политичких странака на територији Републике Српске, па и рад Српске демократске странке. Жељели смо пуно јединство Срба на што бољем организовању Републике Српске.

А, онда, почетком прољећа 1993. године, једна група људи одлучила је да оживи СДС. Био сам на том састанку, али нисам подржао ту иницијативу. Сматрао сам да је прерано да политичке странке почну са радом, да смо још увијек далеко од Републике Српске и да нам политичка мимоилажења могу само нанијети штету.
Међутим, Момчило Крајишник је био најупорнији у томе. Не знам да ли је претходно договорио са Радованом да Радован наступа умјереније, а да Момчило буде одлучан. Како год да је било - настао је ратни СДС. По инерцији сам позван и на састанак Главног одбора, који је одржан на Јахорини, уочи доласка Слободана Милошевића, Добрице Ћосића, Момира Булатовића, Зорана Лилића, Николе Шаиновића и грчког премијера Константина Мицотакиса. Политички сукоб који је тих дана настао између руководстава у Београду, Подгорици и Палама - покушао сам да ријешим одласком код Добрице Ћосића, који је тада био предсједник СР Југославије. Замолио сам предсједника Ћосића да разговара са премијером СР Југославије Радојем Контићем - да се што прије организује састанак представника наше владе са Пала и представника Владе СР Југославије, а све у циљу што бржег рјешавања проблема за којег сам сматрао да ће бивати све већи. На састанак представника двије владе није се дуго чекало, али сам чуо да су Караџић и Крајишник негативно коментарисали тај мој одлазак у Београд. Нарочито Крајишник. Међутим, није ме њихово мишљење о томе пуно занимало, а и они су то знали.

Иако сам био оптерећен послом у Министарству за борачка питања и рјешавањем проблема по општинама Српске, ипак су до мене стизали врло негативни коментари о криминалу појединаца из СДС-а. Нарочито су били гласни коментари из Војске. Претпостављао сам да Караџић и Крајишник такође чују шта људи по Српској причају, па нисам осјећао потребу да одем до њих, да бисмо на ту тему разговарали. Додуше, у једном тренутку смо то Радован и ја били и начели, али не у контексту односа СДС-а према криминалу у Српској, већ у контексту тешког економског положаја породица припадника Војске. Објашњавао сам му да морал на положајима слаби зато што су војници незадовољни јер знају у каквом су стању оставили своје породице, приликом поласка на линије. "Ја са терена добијам другачије информације", био је Радованов коментар. "Такве информације можете да добијете само од оних који до Сумбуловца дођу у одијелима, а онда из гепека ваде маскирне униформе и тако обучени дођу овдје! 'Предсједниче, само напријед, до коначне побједе!', то Вам говоре. Знам ја врло добро који људи у ову зграду могу ући.", одговорио сам му.

Изборе, одржане 1996. године, СДС је добио, јер бирачи нису знали шта се све са странком дешавало у рату . Међутим, вријеме које је услиједило, почело је то све да открива. И неслогу унутар странке, и криминал њених чланова и бројне друге негативности. Тако су СДС-ова страначка кола кренула низбрдо. Појавили су се и пресвучени комунисти, који никако нису могли да забораве свој пораз на изборима 1990. године и, радећи против СДС-а, једва чекали де се поновно дочепају власти. То је одговарало и руководству Србије.

Све ове године, политичари садашњег СДС-у, никако да на прави начин "послажу коцкице", и оне пријератне, и оне ратне, али и послијератне - па да, са том спознајом, олдучно крену у будућност. Мој им је савјет: Посветите се Републици Српској и њеном напретку! Ко вас одвлачи од Републике Српске - уништава вас, желећи да максимално ослаби Републику Српску!

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 04. 2025)

Два моја коментара који су додаци претходном тескту: 

1. Са Србима пуним патриотског набоја стварали смо СДС. Све сам то радио из чистог ентузијазма и жеље да помогнем да Срби преживе године у којима је почело појављивање поражених снага из Другог свјетског рата на европској политичкој позорници.(Доктор Драган Ђокановић, 10. 04. 2025)

2. Против Српске демократске странке у Крајини радили су разни шијуни. Прво су га, дјелујући синхронизовано, поцијепале службе из Србије, Хрватске и Странке демократске акције, а све захваљујући Биљани Плавшић (није уопште чудно што је Биљана Плавшић послије изласка на слободу одмах уточиште нашла у Београду). Потом су га систематски блатили, не би ли га огадили грађанима у Крајини. Када су успјели у томе, почело је јачање СНСД-а, ПДП-а и странака које су настале из Биљанине партије и које су буквално грабиле људе из СДС-а. Ту је, наравно, била и филијала србијанских комуниста и предртних удбаша - СПРС. Та партија је била главна повезница са безбједносним службама Србије. Побројаним су у помоћ прискочили, прво Вестендорп, потом и Ешдаун. Требало је СДС што више маргинализовати, мени медије учинити недоступним, а моју улогу у настанку СДС-а и Републике Српске умањити до небитности. Неколико људи из СДС-а, на челу са Калинићем и Шаровићем, добили су задатак да само на спомен мог имена, реагују негативно. Ту одиозност према мени ширили су по дубини СДС-а. Наравно да су и године чиниле своје - умирали су људи којима нико није могао да промијени мишљење о мени (као што је, примјера ради, био Др Десимир Митровић), а они који би се супротставили причама против мене, гурани су на периферију СДС-а. Један од таквих је оснивач и први предједник СДС-а у Власеници, професор Лукић. Нови политичари који су долазили у руководство СДС-а задовољавали су се страначким функцијама и посланичким мандатима, а СДС је тонуо до садашњег стања - без озбиљнијег плана за оправак странке и знања како да се направи политичка платформа од користи за Србе и Српску. Уз објаву коју сам написао, овај коментар је сасвим довољан свим члановима Српске демократске странке да сазнају истину. Драго ми је што ми се у Србцу појавила жеља да ово напишем. Можда је томе допринијела и чињеница што сам, и прије настанка СДС-а, имао успостављену политичку релацију са двојицом људи из овог краја и пионирима организовања Срба у овом граду - Војом Купрешанином и Видом Јањићем. (Доктор Драган Ђокановић, 10. 04. 2025)