Занимљиво

Приказивање чланака по тагу Rezolucija SB UN 1244

četvrtak, 23 maj 2024 09:35

САМО МИРНО!


Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација изгласавају све земље чланице Уједињених нација у Генералној скупштини. Углавном њихово изгласавање захтијева просту већину: 50% оних који гласају плус један. Међутим, постоје и резолуције за које је потребна двотрећинска већина. Актуелна "резолуција о Сребреници" не спада у битне резолуције и за њено изгласавање неће бити потребна двотрећинска већина.

Да ли су резолуције Генералне скупштине обавезујуће?

Већина резолуција Генералне скупштине нису oбавезујуће.

Према члану 25 Повеље ОУН, земље чланице обавезане су да спроводе у дјело резолуције Савјета безбедности ОУН.
"Резолуција о Сребреници" није такав документ и НЕМА подршку Савјета безбједности.

Шта каже пракса, спроводе ли се резолуције Савјета безбједности УН-а?

Одговорићу питањем: Да ли се досљедно спроводи Резолуција Савјета безбједности Организације уједињених нација 1244, усвојена 10. јуна 1999. године?
Чак се у другом ставу Резолуције 1244 позива на раније резолуције Савјета безбједности и то: Резолуцију бр. 1160 од 31. марта 1998. године; Резолуцију бр. 1199 од 23. септембра 1998. године; Резолуцију бр. 1203 од 24. октобра 1998 и Резолуцију бр. 1239 од 14. маја 1999. године којима се СРЈ признају пуни суверенитет и територијални интегритет рачунајући и територију Косова и Метохије...
И? Знате ли неке државе које су досљедно поштовале све те резолуције?

Да ли су, на крају крајева, и актуелни званичници Србије досљедно поштовали Резолуцију Савјета безбједности ОУН 1244?
Да ли је предсједник Републике Српске Милорад Додик, који се понаша као неприкосновени представник Републике Српске, икада упозорио Александра Вучића и Ивицу Дачића, да њихове активности око "Бриселских споразума" нису у складу са Резолуцијом Савјете безбједности ОУН-а 1244 и да је дерогирају?

Да се вратим данашњем дану и инициjaтиви Њемачке, Руанде и бошњачких политичара! Не мислите ваљда да је цијели свијет заборавио шта је Њемачка радила у Другом свјетском рату? И да се не зна на чијој су страни били босански муслимански политичари у Првом и Другом свјетском рату?
Све се то, браћо и сестре, ЗНА!

Према томе, српски народ, када је случај "Сребреница" у питању, а случај "Сребреница" трајао је од 1992. до 1995. године, је само једна од страдалничких страна и треба тако да се осјећа! Не сноси никакву одговорност за патње друге страдалничке стране, муслиманских цивила из Сребренице и њихово измјештање са простора на коме су живјели.

Нема српски народ никакве одговорности ни за стријељања заробљених припадника 28. дивизије из Сребренице, као што ни муслимански цивили из Сребренице нису могли видјети каква су све звјерства чинили припадници 28. дивизије, упадајући у српска села око Сребренице...

Сноси ли Република Српска кривицу за депортацију муслиманских цивила из Сребренице и стријељања заробљених припадника 28. дивизије из Сребренице?

Не сноси!

А, ево, и да објасним, јер сам иницијатор стварања цивилне државне структуре Републике Српске.
Био је то мој концепт! Желио сам да изградимо цивилну државну структуру Републике Српске која не зависи од дјеловања политичких странака, и то је прихваћено на Предсједништву Српске Републике БиХ. То је значило: Створимо цивилне административне службе, од општине до републичког нивоа, које ће професионално обављати своје послове, независно од политичких избора!
Тај наш административни апарат је био једина стварна државна структура на простору цијеле Босне и Херцеговине, од њеног међународног признања па до имплементације Дејтонског споразума. У то су се сви они који су долазили у Републику Српску и БиХ, могли да увјере! То је оно што је и признато у Дејтону: наш народ и створена државна структура Републике Српске!


Радила је наша цивилна државна структура све вријеме трајања рата, а наставила је да ради и након потписивања Дејтонског споразума и првих општих избора, одржаних 1996. године. Радила је професионално, у складу са Уставом Републике Српске!

Нажалост, заказала је изборна политичка структура, народни посланици и чланови предсједништва Републике Биљана Плавшић и Никола Кољевић. Након четири године власти, а легална власт су били од краја 1990. до краја 1994. године, нису разумјели да им рат није могао бити олакшавајућа околност у нелегалном продужавању мандата. Нарочито Радовану Караџићу који није ни учествовао на изборима 1990. године. Кажем нелегалном, јер им ни Устав Републике Српске то није омогућавао.

Административни апарат Републике Српске, у којем су уредно и у складу са усвојеним законима радили запослени, није имао инструменте да их отјера са власти!

Сличну ситуацију имаћемо ускоро у Украјини, јер украјинском предсједнику Зеленском истиче мандат. Видјећемо шта ће да уради. У сваком случају, не може Украјина, као држава са својим административним апаратом и народом који живи у њој, да буде крива за одлуке Зеленског и њему лојалних официра, након истека изборних мандата.

Дакле: САМО МИРНО, браћо и сестре!

(Доктор Драган Ђокановић, 23. 05. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Савјет безбједности Уједињених нација је најважније тијело Уједињених нација. Савјет безбједности има овлашћења да доноси одлуке које владе земаља чланица морају поштовати, како стоји у Повељи Уједињених нација. Одлуке Савјета су познате као резолуције Савјета безбедности.
Резолуцију 1244 Савјет безбједности усвојио је 10. јуна 1999. "потврђујући приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије (Србије и Црне Горе)". С обзиром на то да је Резолуција 1244 настала у складу са Главом VII Повеље Уједињених нација она је (требало да буде) правно обавезујућа акт.
 
Чланице актуелног Савјета безбједности су Француска, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Кина, Русија, Мозамбик, Швајцарска, Јапан, Еквадор, Малта, Бразил, Албанија, Габон, Гана и Уједињени Арапски Емирати. Од побројаних држава "Косово" нису признале Гана, Бразил, Габон, Мозамбик, Еквадор, Кина и Русија.
 
Зашто је Савјет безбједности, и даље, једина права адреса за Србију да у свијет изнесе проблем са непоштовањем Резолуције 1244 на територији Косова и Метохије, иако су три његове сталне чланице (САД, Француска и Велика Британија) већ признале "Косово" као независну државу и прекршиле акт који је и за њих морао да буде обавезујући?
 
Да би становници Србије (ту рачунам и становнике Косова и Метохије) јасно видјели које чланице Савјета безбједности су за поштовање Резолуције 1244 (а то значи: територијалног интегритета и суверенитета Србије), а које нису. И да би се на основу тога опредијелили, (и држава Србија такође), за сарадњу са пријатељским државама!
 
Зашто је то важно?
Француска, држава која је признала Косово, иако је као стална чланица Савјета безбједности УН-а требало да буде гарант очувања територијалног интегритета и суверенитета Србије, признала је "Косово" као независну државу а сада се (заједно са Њемачком која је такође признала "Косово") појављује као иницијатор плана за рјешавање односа на релацији "Косово" - Срби са Косова и Метохије - Србија.
Државу која није поштовала Резолуцију 1244, а требало је да буде гарант њеног спровођења, Срби и Србија не би смјело да доживљавају ни као добронамјерног медијатора ни као поузданог гаранта за рјешавање кризе између Србије и "Косова", односно између "Косова" и Срба на Косову и Метохији.
Њемачку, такође.
Сједињене Америчке Државе, такође.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 06. 02. 2023)
Објављено у ПОЛИТИКА