Приказивање чланака по тагу Република Српска

"Дешава се озбиљан ударац на српски народ, који ми морамо да дочекамо, ако се усвоји та резолуција, ми морамо да направимо нашу националну стратегију изласка из тог. То подразумијева заједничко дјеловање Срба из Српске, Србије, али и било гдје се налазили. Прилагодићемо се новим околностима...", рекао је синоћ предсједник Републике Српске Милорад Додик за емисију Печат, а јутрос објавио Портал РТРС.

Мислим да би предсједник Републике Српске требало да буде смиренији и реалнији. Превише је пажње дао том папиру којег је бошњачка политика успјела да "гурне" у Генералну скупштину УН-а. Питање је и шта ће се десити на самој сједници УН-а...

Позивање на прављење "националне стратегије и заједничко дјеловање Срба из Српске са Србима из Србије", ако ћемо поштено и искрено да гледамо на ствари, јесте само дјеловање Милорада Додика, Жељке Цвијановић, Ненада Стевандића и Радована Вишковића са Александром Вучићем, Аном Брнабић, Милошем Вучевићем и Ивицом Дачићем.
Па, они већ политички заједно дјелују. И то прилично неуспјешно! Стално су Српска и Србија у политичким проблемима.

Да закључим објаву:
Предсједник Додик требало би да спусти лопту на земљу и боље погледа око себе! Наш народ није ни нервозан ни забринут. Апсолутно је незаинтересован за дизање тензија.
Боли нас уво за том "резолуцијом".

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 04. 2024)

У коментарима на моју јучерашњу објаву "Жели да напусти СНСД и приступи Патриотима Српске", повела се дискусија о називима политичких странака у Републици Српској. Госпођи Гордани Кукић, која је и започела наведену дискусију, обећао сам да ћу током данашњег дана покушати да напишем објаву на тему назива политичких странака у Републици Српској.
Наравно, кренућу од Патриота Српске.

1. Патриоти Српске
Странку сам формирао 2. маја 1990. године у Сарајеву. Од самог старта била је то демократска странка која је преферирала очување постојеће савезне државе, увођење вијећа народа у Скупштину БиХ и доношење битних одлука консензусом у Скупштини БиХ, нестанак друштвене својине кроз подјелу дионица радницима, те стварање професионалне армије на нивоу савезне државе. На изборе 1990. године изашла је под називом Радничка демократска странка - Странка Федералиста...

Неколико мјесеци након избора у БиХ, промијенили смо назив у Демократска странка федералиста и потпуно се посветили очувању останка Срба из БиХ у савезној држави, заједно са другим Србима из бивших југословенских федералних јединица... Странка је током 1991. године, под притиском политике муслиманских и хрватских странака које су разбијале савезну државу, постала српска странка.

Током рата, од 1992. до 1995. године, активно смо радили на стварању државне структуре Републике Српске и њеног међународног верификовања под називом Република Српска...

1996. године изашли смо на изборе за Народну Скупштину Републике Српске и за Предсједника Републике Српске. Својим учешћем жељели смо да дамо допринос верификацији Дејтонског споразума у сегменту који се тицао Републике Српске. Нисмо жељели да учествујемо у оном дијелу Дејтонског споразума који је политичким странкама из Републике Српске дао могућност да, ако то желе, могу конституисати Предсједништво БиХ и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.
Сједиште странке смо из Сарајева, односно Федерације БиХ, пребацили у Републику Српску, а формирали смо и Демократску странку федералиста у СР Југославији, са сједиштем у Београду. Урадили смо то не ради борбе за власт у Србији и Црној Гори, односно савезној држави, неголи да и на простору Србије и Црне Горе региструјемо нашу легитимну политичку идеју.

Демократска странка федералиста, за простор Републике Српске, мијења назив у Патриоти Српске и посвећује се политици Републике Српске, општинама и градовима Републике Српске, Народној Скупштини Републике Српске и Предсједнику Републике Српске. Да бисмо постали поносни Патриоти СРПСКЕ, значи да име Републике Српске ставимо у назив странке, морали смо претходно да створимо Републику Српску.

У овом времену, колико је у нашој моћи доприносимо очувању интегралистичке политичке свијести нашег народа, са жељом да Патриоти Српске, заједно са патриотима Србије (наравно да ту рачунамо на Косово и Метохију) и патриотима Црне Горе, створе политичку снагу која ће систематично, континуирано и храбро бринути о Српској, Србији и Црној Гори као државама свих својих грађана, ослоњеним на државотворну снагу Срба и заштићеним снагом Срба преточеном у Устав Српске, Устав Србије и Устав Црне Горе.

(Доктор Драган Ђокановић, на Николин рођендан, 18. 03. 2024. године)

У свом вечерешњем коментару на моју објаву "Може ли у Брчком избити сукоб између Бошњака и Срба, господин Алекса Лазаревић је написао:

"Овдје ћу поменути уваженог човјека, а чији рад ми је познат још из рата и у јако позитвном смислу, а то је Др Драган Ђ. . Посебно пратим кад могу његове објаве које су ко разумије или ко жели да разумије право наше стање и у рату и после рата до данас. Мислим да је Др Драган Ђ. човјек који би могао ујединити и национално освјестити Србски народ на правичним основама, и Законским основама, и не на штету било ког народа или осталих, и у складу " ИЗВОРНОГ" ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА, а са којим су усклађени и Устав Републике Српске као и БиХ.
Мој став по питању политичара мислим да је Србски народ имао Др Николу Поплашена и данас има Др Драгана Ђокановића који би био идеално решење за околности које имамо али и њему би требала једна добра "армија" - Тим људи са којим би ријешио много стратешких питања на државном, глобалном, али посебно са овим досадашњим нашим несрећама и изабраницима који се само кад њима треба заклињу у Србство и Републику."

Наравно, хвала господину Лазаревићу, али његове ријечи захтијевају и мој осврт на наведени коментар!

Каже господин Лазаревић да би ми требала "добра армија", односно "тим људи за рјешавање стратешких питања"!

Да! Тако и ја мислим!

Међутим, како доћи до тима људи способних за рјешавање стратешких питања?
Можда управо под фирмом, цитираћу господина Лазаревића, "уједињења и националног освјешћења Срба"!?

Пажљиво пратећи политичку ситуацију у Републици Српској, стекао сам утисак да бисмо требали да се послужимо искуством Савјета за вишестраначку сарадњу (касније се звао: Савјет Српске демократске странке), којег смо формирали 1990. године; у чије сам стварању и раду и сам учествовао, а који је дао велики допринос јачању и афирмацији српске политике у вријеме свог рада...
Примијетио сам да, и данас, у свим српским политичким странкама у Српској, има људи који заслужују да учествују у креирању политике Републике Српске, али да их бројни разлози деморалишу и гурају на политичку маргину...
Слична је ситуација и са члановима академске заједнице...

Носиоци актуелне власти, или да будем још прецизнији и потпуно искрен, НОСИЛАЦ актуелне власти је у том сегменту нашег друштва направио кардиналне грешке, армирао и бетонирао подјеле зарад властите политичке користи, и велико је питање да ли ћемо успјети да у наредним деценијама то превладамо и вратимо се на искуства са почетка организовања покрета Срба у БиХ.

У сваком случају, хвала господину Лазаревићу што нам је вечерас дао увод за ову, врло корисну, тему!

Пажљиво пратите сутрашњи политички дан па ћете се увјерити да нам је неопходна промјена политичке гарнитуре у Српској, због њихове недораслости тежини проблема и неискрености у односу са властитим народом.

Доктор Драган Ђокановић, 29. 02. 2024. https://www.facebook.com/drdragandjokanovic/

Нису ме, данас, 9. јануара, као што се то десило неким нашим званичницима, преплавиле емоције љубави према Републици Српској...
Ни овог 9. јануара, а ни претходних јануара...

Увијек ме преплаве емоције туге...
Толико сам мртвих и рањених Срба видио, током тог проклетог рата...
Толико је мојих ратних другова, рођака, пријатеља и комшија "отишло" под црну земљу...
Само да би Хрвати и њихова Хрватска били ово што јесу данас у Европској унији...
Само да би Муслимани, данашњи Бошњаци, били ово што данас јесу...
И да се разни напирлитани ликови шепуре, "препуни" "љубави" према Српској...

Жао ми је, браћо и сестре, обраћам се свима вама који остависте кости бранећи своје породице, своје домове и своја огњишта, што Република Српска није постала оно што сте мислили да ће бити. А требало је да буде држава у којој њени званичници "гину" за свој народ, штите га, и економски јачају; требало је да буде држава из које Срби не бјеже...
Требало је да постане држава у којој неправда није природно стање...

(Доктор Драган Ђокановић, 9. јануар 2024)