"Неправда је природно стање, а правда нада за наивне", реченица је коју дужи низ година имам у својој меморији. Не могу да се сјетим да ли сам је негдје прочитао, чуо од неког, или је у питању лични доживљај појмова правда и неправда из неког од тежих тренутака мог досадашњег живота...
Прије неколико година био сам врло близу одбацивања те реченице као неутемељене, али је, нажалост, успјела да остане.
О бањалучким дешавањима се радило; о народу који је тражио правду и био надомак ње. Изгледало је тих мјесеци да правда није само нада, неголи реалност за коју је потребно да људи уложе нешто труда...
Међутим, неправда се показала врло жилавом; иза ње су стали моћници, политички и правни; и те како профитирали штитећи је, а народ оставили кратких рукава.
Ипак, живот не би био живот да, повремено, не пружи још неку шансу...
И она се указала ове године!
Питање је хоће ли је Бањалучани искористити и поновити свој доживљај правде којим су задивили цијели свијет, или ће, пак, неправда потврдити да су њени тријумфи - наше природно стање.
(Др Драган Ђокановић)
