ДОЈЕЊЕ

Чин дојења је најприроднији однос мајке са новорођеним дјететом. Тим чином мајка осигурава свом дјетету храну, топлину, заштиту, одгој и социјалну стимулацију. Дојење пружа мајци прилику да се на посебан начин зближи са својом бебом... Мајчино млијеко жене садржи бројне имунолошке факторе који штите дијете од инфекције. Прва течност с којом се беба, у својој исхрани, сусреће и коју, одмах по рођењу, почне сисати је колострум. Колострум је секрет млијечних жлијезда који се јавља крајем трудноће и првих дана након рођења дјетета. Жут је од каротина, а садржи више бјеланчевина и имуноглобулина од зрелог млијека. Новорођену бебу треба одмах ставити на мајчине груди да почне дојити. Врло је значајно да се након порода мајка и беба не одвајају јер је доказано да плач дјетета изазва цурење млијека из мајчиних дојки. Плач бебе је и најчешћи сигнал за дојење. Током првог мјесеца живота новорођенче само уведе одређени распоред храњења који се креће од шест до осам оброка на дан.

Важно је напоменути да током првог мјесеца новорођенче приликом сваког храњења доји обје дојке. Петнаестак минута на једној дојци, па петнаестак минута на другој дојци. Само у току првог дана дојења, да би се дојке навикнуле на сисање, оброк траје десетак минута у коме сваку дојку треба давати беби на пет минута. Прије дојења, наравно, дијете треба пресвући; дојиља опере руке сапуном, а онда и брадавице млаком водом уз брисање стерилном газом. За успјешно дојење је потребна опуштена атмосфера, удобан положај мајке и правилан и удобан положај дјетета. Мајка може дојити бебу у сједећем положају, лежећи на страни, али и приликом лежања на леђима. За удобан положај дјетета може послужити мањи јастучић. Продуженим дојењем (дуже од тридесет минута) мајка ризикује стварање раница (рагада) на брадавицама и упалу млијечних жлијезда (маститис). И између оброка дојке требају бити суве, а то значи да млијеко које надолази и цури треба обрисати. Од другог мјесеца живота, с обзиром на то да је беба већа и да јој треба више млијека за један оброк, мајка храни бебу по принципу: један оброк – једна дојка. Значи, сљедећи оброк друга дојка која, у тих пет-шест сати паузе од претходно дојења, накупи довољно млијека. По завршеном подоју бебу краће вријеме држите у усправном положају, ослоните је на груди или раме да избаци ваздух који је посисала, а онда је ставите на равну подлогу у креветић, потрбушке или на бок, и оставите да спава.

ВОЋНА ДОХРАНА

Воћна дохрана је увођење воћа у исхрану бебе која је на мајчином млијеку. Са воћном дохраном се, углавном, започиње половином петог мјесеца живота, и то тако што се воћни сок или воћна кашица, у периоду од десетак-петнаест дана, уводи постепено, дневно повећавајући количину воћне каше или воћног сока за неколико милилитара, док се не постигне одговарајућа количина која у потпуности замијени један млијечни оброк.

За наш простор назахвалнија воћка и која би требало да доминира у воћној каши јесте јабука. Уз јабуку у кашу се додаје мрква, а може и банана. Нове намимице уводити у прехрану једну по једну, у размацима од по неколико дана, да би могли видјети како их дијете подноси. Воћна каша  се даје  пријеподне, као други по реду дневни оброк.

У другом полугодишту дијете може да узима и брескву, кајсију, крушку, трешњу, грожђе, смокве, шљиве.

Јагодичасто воће (јагода, купина, малина) због склоности да изазива алергијске реакције препоручује се тек при крају прве године живота. Ни цитрусно воће (наранџа, мандарина, грејп, лимун), ради могућих алергијских реакција, не треба давати дјеци нашег поднебља у првих 12 мјесеци живота.

ДОХРАНА ПОВРЋЕМ, МЕСНИМ СУПАМА И МЕСОМ

Крајем шестог мјесеца беби, која је у претходном периоду била на мајчином млијеку и воћној каши, почети са давањем воде у којој се кувало младо месо (пилетина, пуретина, јагњетина, телетина). Количину те воде у којој се кувало немасно месо повећавати постепено, по пет до десет милилитара свакодневно, а након неколико дана уз месо ставити и мркву да се кува. Након мркве, коју смо давали седам-осам дана, у месној води се може кувати и беби за оброк припремити кромпир. Ово је трећи (по реду) дневни оброк. Половином седмог мјесеца новоформирани оброк (око 250 мл) замјењује још један подој, па тако беба у том периоду добија и други немлијечни оброк. Сљедеће поврће које можете укључити у овај немлијечни оброк јесу брокуле. С обзиром на то да се дијете први пут сусреће са новим укусом хране, не треба га присиљавати да једе ако одбија понуђени оброк, али наредног дана треба покушати поново и то са истом врстом хране.

И у осмом мјесецу основа исхране су млијечни оброци (мајчино млијеко) три или четири пута дневно. Наравно, наставља се давање воћне каше и каше поврћа у месној води. Воће и поврће, у овом узрасту, може бити рендано или сјецкано. Воћне каше не треба додатно заслађивати шећером. У првих дванаест мјесеци све бебине потребе задовољава воћни шећер из воћних кашица. У другој половини осмог мјесеца уводи се и друга кашица са поврћем, такође постепено повећавајући количину каше, а смањујући дужину подоја или количину адаптиране млијечне формуле. До краја осмог мјесеца бива формиран и други "месни" оброк, а може и оброк од житарица (без глутена: рижа, кукуруз) које се припремају са свјеже прокуваном и охлађеном водом (250 мл).

Током деветог мјесеца постепено се уводи карфиол, тиквице, шпинат. До краја деветог мјесеца не соле се кашице са поврћем и месом. Од деветог мјесеца у исхрану се уводи тамније пилеће и пуреће месо, јунеће месо, затим џигерица и тврдо кувано жуманце. Жуманце се уводи постепено, по четвртину више сваке седмице, као додатак поврћу или помијешано са млијеком. Када се уведе цијело жуманце, давати га једном недјељно, с тим да се тог дана изоставља месо. Наравно, потребно је повести рачуна о томе какво је јаје, односно чиме је кока храњена. Бјеланце се уводи у исхрану у другој половини 12. мјесеца и то постепено ради могуће алергијске реакције. У храну се, у овом периоду, ставља и врло мало соли, ради неопходног јода. Витамин Д - водени раствор - даје се на крају оброка. Након деветог мјесеца се и даље инсистира на више подоја, али два подоја су обавезна и представљају два од пет главних оброка. У овом узрасту дозвољава се да само дијете прстићима једе чврсту храну из свог тањира. Сједи заједно са осталим члановима породице, покушава се социјализовати и учи понашању. Након десетог мјесеца у бебину исхрану се уводи грашак, купус, боранија, лук... Јеловник је прилично разноврстан. Има три немлијечна оброка, плус двије ужине, и два подоја - ујутро и увече.