Рано уочавање и препознавања одступања од нормалног моторног развоја дјетета, било од стране стручњака или пак родитеља је изузетно важно. Захваљујући новим сазнањима могуће је рано препознати одступања од нормалног моторног развоја, као и правовремено отпочети рехабилитацију дјетета са уоченим неуроразвојним сметњама.

Врло добро се знају ризици и посљедице великих оштећења мозга, ризичних за настанак церебралне парализе, али се данас знају и ризици и посљедице малих оштећења мозга, која су знатно чешћа него што се мислило. Нарочито се то односи на популацију пријевремно рођене дјеце, чији развој мора бити под интензивним надзором. Због мањих можданих оштећења дјеца могу бити неспретна, имати одређених проблема у школи, али и у остваривању социјалних и емотивних потреба.

Моторички развој здравог дјетета одвија се потпуно спонтано, према природним законима кретања. Кардиналне моторичке функције као што су бочни трансфери, сједење, пузање и ход, зависе од зрелости централног нервног система и локомоторног апарата, посебно кичменог стуба, а не од заинтересованости родитеља и љекара да убрзају овај развој. Међутим, заинтересован родитељ и дјечији љекар, ако континуирано прате развоја дјетета, могу примијетити одступања у његовом моторичком развоју.

Шта је потребно знати за праћење дјетета током његовог првог мјесеца живота?

Новорођенче лежи на трбуху у савијеном положају. Савијеност захвата и горње и доње екстремитете. Због јаке савијености ногу, здјелица је одигнута од подлоге, па је зато тежина тијела на лицу, грудима и подлактицама бочно од тијела. Глава, значи, лежи наслоњена на лице и нагнута на страну. Не може је окренути на другу страну, а да не додирује подлогу, али се може тако намјестити да слободно дише. Руке су савијене у лактовима и приљубљене уз тијело. Шаке су мекано полуотворене, палчеви поред, а понекад и у шакама.

И у леђном положају велики зглобови су углавном савијени. Глава дјетета је нагнута на страну, а кичма савијена. Руке су лагано раширене на подлози и савијене у лактовима. Шаке су мекано полуотворене, палчеви су поред њих, а понекад и њима. Ноге су савијене у куковима и кољенима.
Дијете живахно испружа и савија руке и ноге. То је и вријеме масивне моторичке спонтане активности. На спољњи подржај (ударањем дланом о длан) дијете реагује наглим ширењем руку на страну (Моро рефлекс).

Други мјесец

Дијете дјелује опуштеније иако су велики зглобови још увијек савијени. Почиње активни социјални контакт бебе са околином. Дијете, у потрбушном ставу, почиње одизати главу и до неколико секунди. При том се ослања на руке које су приљубљене уз тијело и савијене у лакту, а сам ослонац је негдје на половини подлактице. Шаке су мекано полузатворене или отворене, а палчеви су поред шака. Оријентисано је и може фиксирати погледом.

У леђном положају развија се, средином другог мјесеца, "став мачеваоца", други облик масивне спонтане покретљивости. Дијете које сада може фиксирати погледом жели гледати мајку, али још увијек реагује масивно, цијелим тијелом. Овај став карактерише глава окренута према објекту интереса, испруженом руком на тој страни са отвореном шаком и палцем ван шаке, те испруженом ногом. На другој страни тијела рука и нога су савијене.

До навршених два мјесеца дијете се почиње играти властитим рукама.

Три мјесеца

Од трећег и у четвртом мјесецу дијете почиње одржавати равнотежу, све боље и дуже, у потрбушном положају, задржава подигнуту главу. Уз подизање главе дијете подиже и рамени појас за око 45 степени у односу на подлогу. Ослонац са руке се помиче на лактове, а оба лакта су испред линије рамена. Јака флексија у здјелици је попустила и тежина тијела се помакла с груди према трбуху. Ова фаза у моторичком развоју означена је као "ослонац: лакат-здјелица". Само из овог положаја дијете може несметано окретати главу.

У леђном положају почиње стављати руке у уста. Ноге одиже од подлоге тако да оне у куковима и кољенима чине 90 степени. Савијеним прстима и дланом почиње да развија хват.

Пети и шести мјесец

У петом и шестом месецу дијете се све више одиже, у стању је пренијети равнотежу на један лакат не би ли ослободило другу руку за хватање. Слободном руком хвата предмете које одмах ставља у уста.
Са шест месеци потпуно испружи лактове и ослања се на отворене шаке. Тежина тијела премјешта се с трбуха к здјелици. Ова фаза у моторичком развоју зове се "ослонац: шака-здјелица".

Дијете старо пет мјесеци заузима перфектан "сједећи став” у лежећем положају. Ноге су подигнуте, додирује шакама своја бедра, гениталије, посматра стопала, која су све ближе глави. Премјешта играчке из једне у другу руку.

Шест мјесеци

Дијете је развило сигуран ослонац на дланове и испружене руке, ослањајући се готово на бедра.Окреће се с леђа на стомак, а окретање је кооринисано и контролисано, без "забацивања" главе, а у њему учествују и руке и ноге. Рукама дохваћа и стопала (координација око-рука-нога).

Дијете доведено у сједећи став може га одржати краће вријеме уз лагано повијену главу и заобљена леђа. при томе дијете пружа руке према напријед ослањајући се на шаке са раширеним прстима. Ово се не сматра сједењем дјетета.

Седам мјесеци

Окреће се са стомака на леђа, координисано и контролисано, без "забацивања главе", а при том кретању учествују и руке и ноге. Развија се бочни положј у коме се дијете ослања на лакат једне руке, здјелицу и наткољеницу. Може се одигнути на испружену руку ослањајући се на длан. Почиње се повлачити по подлози, нешто попут војничког пузања, али то још увијек није право пузање. Заузима и четвороножни положај одижући труп од подлоге, ослањајући се на руке и кољена. У том положају се може љуљати напријед назад.

Развија се пинцетни хват, испочетка хват палцем и кажипрстом, а касније и другим прстима. При томе је један прст испружен, а други савијен. То је почетак фине моторике. Дохваћено стопало дијете почиње стављати у уста (координација око-рука-нога-уста).

Осам мјесеци

Са осам мјесеци дијете почиње пузати ослањајући се на испружене руке и кољена, здјелица је подигнута, а кољена у ширини здјелице. Кичма у почетку може бити мало савијена, а стопала су под правим углом у односу на подлогу.
Са 8,5 мјесеци дијете се може повући у клечећи положај. При томе се придржава рукама.

Дијете је у могућности самостално сјести и сада тек можемо говорити о сједењу. Сједа из четвороножног положаја. У почетку је кичма лагано заобљена, а ноге не може испружити у потпуности. Руке може испружити на страну и тако се брани од пада.

Девет мјесеци

Пуже одлично. Кичмени стуб је идеално испружен, поткољенице паралелне, а стопало прати линију поткољеница. Дијете је сваким даном све брже.

Дијете самостално сједи. Кичма је у потпуности испружена, баш као и ноге. Опуштено окреће главу, сједи одржавајући равнотежу без помоћи руку којима се сада слободно игра. Да не би пао уназад пружа руке и иза леђа их ослања на подлогу.

Десет и једанаест мјесеци

Искораком се подиже у стојећи став. Почиње да хода уз околне предмете (намјештај), при чему и рукама и ногама налази ослонац. Прво напријед иде једна рука, супротна нога, супротна рука и потом опет нога. Са десет мјесеци функција шака је све боља, дијете све спретније.

Дванаест мјесеци

Дијете почиње самостално да корача.