Између обајава о актеулним политичким темама, волим скокнути до историје нашег народа.

Желио бих да вечерас проанализирамо синтагму "добри бошњани"!

Бошњанима су, у средњем вијеку, звали Србе чија су насеља гравитирала ријеци Босни; "дрињацима" Србе који су живјели поред ријеке Дрине, а "пивљанима" Србе из мјеста у близини ријеке Пиве...
Радило се о добрим људима, који су гледали своја посла и били врло љубазни према свима онима који би ненаоружани дошли у њихове крајеве. Е, управо странци који су пролазили путевима кроз српска мјеста поред ријеке Босне, (а чешће су пролазили тим путевима неголи, примјера ради, кањонима Дрине и Пиве), увјерили су се у доброту, љубазност и простодушност тих Срба и називали их "добрим бошњанима"...

Нажалост, ти питоми и добронамјерни Срби, морали су свој мирни живот да бране пред најездом освајача. Тако су у Бици код Билеће, 27. августа 1388. године, успјели да се одбране од врло моћне војске Османлија... Међутим, вијекови који су слиједили нису нам ишли у прилог... Добри Срби, претходно од странаца-путника називани "добри бошњани", постајали су под османлијским зулумћарима сиротиња раја, а називом "добри бошњак" Османлије, као искусни освајачи, почели су да шпекулишу и оне Србе који су прелазили у њихову вјеру, у интересу свог царства чашћавали тим именом, чували им его, и придобијали их за себе.

Није се ни Аустроугарско царство понашало другачије од Османског. И Аустроугари су знали да све оно од српског народа што није промијенило име у доба Османлија, неће бити лојално ни њима - па су и они наставили да одвајају Србе од назива "добри бошњани". Чак су подлим понашањем подстицали аверзију Срба према ријечи "бошњак", јер су нас покушали преиминовати у Боснијаке што су наши преци, наравно, одбили.

И Независна Држава Хрватска, (злогласна НДХ), наставила је са геницидом над Србима, а своје савезнике њени поглавници почастили су новом синтагмом - "хрватско цвијеће".
"Хрватско цвијеће" је, заједно са својим политичким и државним менторима, потомке оних истинских средњовијековних "добрих бошњана" трпало у концентрационе логоре, бацало у херцеговачке јаме, пунило њиховим лешевима Саву, Босну, Дрину и друге ријеке и речице, немилице их клало...
"Добри бошњани", њих стотине, због своје доброте, честитости и наивности, мирно су стајали испред пушака, бајонета и "србосјека" - чекајући смрт...

(Доктор Драган Ђокановић, 24. 02. 2024)