Ако ученик нема повишену температуру прије поласка у школу; ако је опрао руке сапуном, обрисао их убрусом и дезинфиковао; ако носи заштитину маску и одржава физичку дистанцу од 2 метра; ако не излази из учионице за вријеме одмора; ако не дијели ужину са школским другарима и ако се не задржава у дворишту, а дезинфикован телефон има у торби- зашто се ученик не би осјећао добро?
Вјероватно доносиоци мјера сматрају да се први симптоми Коронавирусне болести могу појавити и током боравка у школи, па би се, у том случају, обољели ученик требало да пријави наставнику, а наставник ће да обавијести надлежну здравствену установу и ученикове родитеље...
Шта, након тога, слиједи?
Тестирање ученика који се није осјећао добро на Цовид-19?
Слање свих ученика из разреда кући?
Хоће ли сљедећег дана остали ученици доћи у школу, ако је резултат теста ученика са симптомима био позитиван?
Хоће ли, у том случају, и сви остали ученици бити тестирани?
Ако хоће, зашто су онда носили заштитне маске, одржавали физичку дистанцу и дисциплиновано проводили остале препоруке?
Постоји ли то сумња да препоручене мјере нису довољна заштита од инфекције вирусом, или се сумња у дисциплиновано понашање свих ученика?
Стварно, како се то ученици понашају ван школе, мислим и на основце и на средњошколце? Поштују ли препоручене мјере (за понашање у школским учионицама) на улици, двориштима зграда у којима живе, игралиштима, парковима, кафићима...?
Наравно да не поштују! Нити ће их поштовати!
То је реалност.
А вирус ће ући у школе, нико га не може зауставити.
То је, такође, реалност.
(Др Драган Ђокановић, 05. септембар 2020)
