Добро вече, Докторе!
Данима размишљам и имама потребу да кажем, јер имам утисак да сам била на неки начин непримјерена са одговором приликом нашег задњег дописивања везано за политичко ангажовање у Патриотима Српске.
Једино шта желим да кажем да сам престала вјеровати у правду и поштење. Толико сам разочарана у нашу Републику, владајуће људе, да сам почела свом сину да говорим да није кућа само ту гдје си се родио. Да учи и ради на себи и бјежи одавде. Из године у годину све је горе и горе.
Толико су владајуће странке пустиле коријење у сваку кућу, сваку установу, од вртића, школа, па даље. У свакој кући има неко запослен преко странке и он сад враћа тој странци услугу тако што гласа сваке године за њих и врбује остале укућане. (Хвала Богу па ни муж ни ја нисмо једни од тих). Зато они опстају.
Мој супруг је имао 18 година кад га је задесио рат у Хрватској. Као војник ЈНА, на своју одговорност је прешао границу и ушао у БиХ. Недуго послије рат у Сарајеву, Грбавица, прва линија на Лорису. 46 мјесеци у рову, од Трескавице, Олова, Игмана и све то преживи до 25 године....
И шта је добио?
Да лопови и криминалци воде државу и кроје судбину. А сутра би тако и нашу дјецу гурнули у рат... Извините на дугачком коментару, али имала сам потребу да Вам објасним.
Хвала и поздрав за Вас и вашу породицу.
Наравно да и даље стоји подршка за Вас и ваше ангажовање, чекам објаву за потписе. (Мирјана, Источно Сарајево, 19. 05. 2022)
