Данашње вријеме у којем смо, ми, Срби, доведени у ситуацију да морамо водити политичку борбу и доказивати да нам се језик зове СРПСКИ ЈЕЗИК, историја ће окарактерисати као једну од фаза ослобађање Срба из Антисрпског периода.
Антисрпски период давно је почео. Мислим да би се Битка код Билеће, из 1388. године, без обзира на то што смо у тој бици извојевали фантастичну војничку побједу над три пута бројнијим Османлијама, могла означити као битка након које је почео Антисрпски период. Период коме и ми, посљедњих деценија, свједочимо.

У том Антисрпском периоду, на Србе су атаковали разни освајачи. Кренуле су Османлије... Па су их наслиједили Аустроугари... Потом су Нијемци и Италијани насрнули на нас... И онда су, четрдесетак година након Другог свјетског рата и краткотрајног мира, Западне државе са (на изненађење нашег народа) Сједињеним Америчким Државама на челу, кренуле у свој поход на Србе...

И, што је за неповјеровати, освајачи су увијек проналазили људе који живе са нама, Србима, успијевали да их окрену против нас и да их подстакну: да нас убијају, да нам вјеру мијењају, да нам мијењају национално име... Чак су нам и језик називали другачијим именима. Може и овако и онако, али само нека се не зове СРПСКИ!

Траје тај Антисрпски период, као што написах, од 1388. године и херојске Битке код Билеће... Нажалост, још није дошао до свог краја. У проблемима су Срби на Косову и Метохији, у Црној Гори, Републици Српској...
Посљедњих неколико година свједочимо колико само труда улажу Срби у Црној Гори, у тој у пјесмама опјеваној "Српској Спарти", да би се слободно могли да "пишу именом својих предака" Срба.

(Доктор Драган Ђокановић, 16. 02. 2024)