1991. ГОДИНА
Прије подне, 13. октобра 1991. године, њемачки министар иностраних послова Дитрих Геншер позвао је Алију Изетбеговића телефоном и затражио од њега да Скупштина БиХ усвоји документ о независности БиХ и са печатираним документом дође у Хаг, на конференцију заказану за 18. октобар. Припремали су Геншер и министри из Европске заједнице разбијање Југославије. До 14. октобра имали су на својој страни Словенију и Хрватску. Да би конференција 18. октобра имала смисла требало им је да буде бар 3:3. Рачунали су на Изетбеговића и документ из БиХ.

Истог дана, сат-два по окончању телефонског разговора Геншер - Изетбеговић, генерални секретар Скупштине БиХ Авдо Чампара тражи скупштински печат од секретара скупштине Милоша Савића, и никада му га више не враћа...

Сутрадан, 14. октобра 1991. године, дешава се прегласавање Срба у Скупштини БиХ.

18. октобра 1991. у Хагу је Алија Изетбеговић са овјереним документом из БиХ, у којем није писало да се (равноправни) Срби нису сложили са њим...

Све што се дешавало послије тога ишло је у правцу рата и страдања сва три народа у БиХ...

2024. ГОДИНА
Њемачка је главни покретач усвајања "резолуције о Сребреници", која је планирана да буде средтсво помоћу којег ће Србе прогласити "геноцидним народом", а Републику Српску "геноцидном творевином". Поновно су муслимански политичари заобишли Србе у неопходном договарању.
Срећом, Црна Гора је уложила амандман којим се спрјечава етикетирање Срба и Републике Српске, јер је неко моћан шапнуо Црној Гори да то обавезно учини. Тај који је Црну Гору наговорио, очигледно је знао да ће "резолуција" проћи, без обзира на све напоре Русије и Србије да "резолуција" буде одбијена у Генералној скупштини ОУН.
Хвала им!
Био је то потез којим је, по мом мишљењу, спријечен рат у Босни и Херцеговини.
Неком моћном било је јасно да се и ова генерација бошњачко-муслиманских политичара спрема за рат против Срба, без обзира на цијену у људским главама...

Републици Српској је сада потребно мудро вођење политике, без запаљиве реторике и непотребних потеза. Наши непријатељи нису у Уједињеним нацијама извојевали побједу какву су прижељкивали, али, сигуран сам у то, имају и план Б који може бити још перфиднији и много, много опаснији од необавезујуће резолуције.
Према томе, упозорење је Милораду Додику: Ово није телевизијски ријалити, предсједниче! Не играјте се нашим главама.

(Доктор Драган Ђокановић, 23. 05. 2024)