Моја јутрошња објава "Не увлачите, поновно, Српску у приче о ратним злочинима!", била је врло посјећена и са значајним бројем коментара.
У једном свом одговору, написао сам: "Углавном не дисутујем са ставовима грађана, јер грађани имају право да буду и овакви и онакви, и у праву и у криву. Међутим, политичари који врше власт морају пажљиво анализирати ефекте својих потеза, али не да мјеркају да ли ће то бити у њиховом интересу (као што углавном раде), већ да то чине у интересу Српске и нашег народа. Српској никако није у интересу да у дио свијета који нас окружује оду информације које иду у прилог раду "крњег" Уставног суда БиХ и у прилог бошњачким политичарима који су поднијели захтјев о забрани уџбеника Историје за девети разред основне школе у Републици Срској."
У конкретном случају - у случају уџбеника Историје за девети разред основне школе у Републици Српској, у данима када су дефинитивно погазили три године политике у коју су се заклињали, и "непостојећег" Шмита учврстили на позицији високог представника - власт у Српској, користећи имена и презимена Караџића и Младића, и то под маском наводног афирмисања и уписивања у уџбеник историје, уз помоћ крњег Уставног суда БиХ и бошњачких политичара који су том суду поднијели захтјев, игра игру троструких стандарда. Таквом игром Милорад Додик покушава да олакша свој положај у процесу који се води против њега, на Суду БиХ, због трогодишње политике коју је водио вријеђајући "непостојећег" Нијемца и омаловажавајући "крњи" Уставни суд БиХ.
Мало замршена игра, која ће се, ипак, временом, да распетља.
(Доктор Драган Ђокановић, 13. 10. 2024)
Везани чланци:
